Русофил сам, тим се дичим

 Кад кажем: „мајка Србија и мајчица Русија” – свим срцем верујем у то! Свестан сам колико је у ова „прогресивна” времена пежоративно и ретроградно рећи: „Русофил сам”, али, гле чуда – јесам, и то сматрам једном од својих врлина. Штавише, да „зло” буде веће – радо је потенцирам!

С тим што у Западу не видим великог рогатог ђавола, за разлику од „англофила”, који и на сам помен Истока добију неконтролисани дијарејични напад, покушавајући да се смире мантрајући приликом дубоких уздаха исцелитељску реч „Обама”, и седативно „Америка”, истискујући угљен-моноксид из увређених англофилских груди…

Али, да не буде забуне, нисам ни попут Мргуда (Бате Живојиновића) из филма „Три карте за Холивуд”, који леже и буди се уверен да је Русија рај и да су ондашње рибизле веће од америчких лубеница…

Више од свега верујем да је у камари идиотских подела ово једна од најпогубнијих, а уједно и најапстрактнијих, али шта ћете, нити мањег нити проклетијег народа! Да је среће да смо пре свега и више од свега „србофили”, а да су нам све остало само географске одреднице, али…

Но, вратио бих се на свој део проклетства које носим и као анатему и као знамење – русофилство и повод за овај текст.

Међутим, оно што мене чини русофилом и што у дугим и јаловим расправама покушавам да објасним антиподима с друге стране кафанског стола је чињеница да, за разлику од њих, моја наклоност није произашла из холивудске продукције, већ из конкретних дела народа који нас истински и искрено воли и с којим смо, митомански или не, и судбински и духовно везани преплетеним пупчаницима.

Дакле, русофил сам, јер не могу да не идеализујем народ који је свету даривао Мајаковског, Јесењина, Пушкина, Толстоја, Солжењицина, Тургењева, Чајковског („Србско-руски марш„ је можда и једна од његових највеличанственијих композиција)… без разлике што нас је руски цар оставио на немилост Турцима!

Русофил сам, јер су руска културна елита и аристократија похитале у Србију, бежећи од бољшевика, благословећи нас оваплођеним дахом словенске духовности, без разлике што је Октобарска револуција располутила свет на пола и учинила толика зла!

Русофил сам, јер су ми братанца двојица руских добровољаца извукла из рова подно карауле на србско-албанској граници 1999. године, вичући: „Здраво, брате, живела Србија”… без разлике што аветни Јељцињ није послао фамозни „С-300″, већ је празном флашом вотке претио НАТО-у!

Русофил сам, јер је више руских ходочасника обишло наше светиње на Космету него ми, падајући на коленима пред сваком од њих… без разлике што се руски контингент неславно повукао пред махнитим бесом ораховачких Албанаца!

Русофил сам, јер ниједан од тих ходочасника није отишао с Косова и Метохије без грумена српске земље (питао сам их зашто то раде, рекли су: „Ово је и за нас света земља)… без разлике што се Каспаров залагао за бомбардовање СРЈ!

Русофил сам, јер се у руским црквама читају молитве за спасење Србије… без разлике што су нас кажу „покрали” куповином Нафтне индустрије за мале паре!

Русофил сам и зато што је годинама руска пољска болница била једина нада за Србе у косметским енклавама и што су најчувенији стручњаци „Ломоносова” претабанали ту шаку гробне земље јурећи за сваким вапајем Србина, чак и онда када им Кфор није давао пратњу, нити гарантовао безбедност… без разлике што се толико писало о препородној хуманитарној помоћи Запада и легендарним пакетима са 300 грама макарона и хигијенским улошцима, једнако и за мушкарце и жене!

Русофил сам и зато што сам видео беживотно сива лица деце рођене међу калемовима бодљикаве жице, којима су једина жива сећања двонедељна бекства на обале Неве, што их сваке године организују посвећеници Удружења србско-руског пријатељства!

Русофил сам, јер знам да осим наших, још само руске песме с љубављу певају о Србији!

Русофил сам, јер бисмо колега Игор и ја завршили као колатерална штета лудачког пира „деце орлова” на дан проглашења „независности” Косова да није било руског новинара који нас је извукао из Приштине…

Једноставно, русофил сам, јер за мене Русија нису Путинови бицепси, нити став званичног Кремља! Русофил сам јер сам видео и осетио љубав тог великог народа према нама, што и нас чини великим!

Русофил сам, јер сматрам да за своју „дијагнозу” имам оправдање, далеко уверљивије од чињенице да је „форд” дуговечнији од „ладе”!

И мада знам да је Косово и Метохија, чак и у Србији, данас нејак аргумент наспрам халуциногене моћи белог шенгена, русофил сам јер знам да ће они дуже од нас памтити да су Проклетије, Качаник и Шар планина део Србије… и певати о томе!

Због свега наведеног, на идиотско питање: „А шта су то Руси учинили за нас?”, увек одговарам истоветно идиотским одговором: „А шта смо то ми учинили за њих?”, осим што смо врата Кремља увек држали довољно одшкринута да можемо да се уфуњамо чим оглођемо кост са Запада?!

Изгледа да се мало ко сећа речи Сергеја Лаврова: „Русија ће увек и безрезервно бити уз Србију, али не очекујте да будемо већи Срби него што сте ви!”

Кажем, да је среће да смо пре и изнад свега „србофили”, а да су све остало географске одреднице, али… нит мањег нити проклетијег народа, па то ти је!

Михаило Меденица
(Пресс)