Млади људи ослонац будућности Бањалуке

Ви сте успјешан глумац, оснивач Градског позоришта "Јазавац"? Шта Вас је мотивисало  да се кандидујете за одборника Скупштине града Бањалука?

Сваким даном ме мотивишу све нерационалније одлуке чланова Скупштине и оних који воде овај град. У Бањалуци можемо видјети да Грађанина нема нигдје, јер су им приоритет путићи, расвјета и др. инфраструктурни пројекти. Једном кад заврше све те „генијалне” пројекте њих више неће имати ко да користи, јер ће сви побјећи главом без обзира негдје гдје је приоритет Човјек. Вјерујем да Бањалука може бити мјесто квалитетног живота, добрих концерата, значајних изложби, модерних и условних школа, угодних и  условних болница, чистих и сигурних аутобуса, уређених бицкилистичких трака, уређених излетишта и безбједних дјечијих игралишта. Морам додати и лоше стање у култури града Бањалука, заједно са малим буџетом који се сваке године све више смањује. Све ово  ме мотивисало и  одлучио сам да  активно учествујем у доношењу одлука данас кад се већина младих не жели бавити политиком. Једноставно не желим препусити некоме врло сумњивих намјера да одлучује у моје име, а да не спомињем моралне квалитете и стручност истих. Имам јасне циљеве, визију развоја Бањалуке у пољима у којим сам активно судјеловао, искуство и досадашње резултате. Ако саберете све ово видјећете да имам много више да понудим него већина оних који сада сједе у Скупштини Града.
 
Kако Ви видите културну сцену Бањалукe?

Данас недовољно развијену, али са великим потеницијалима.Независна културна сцена у Бањалуци показала је много више од оне институционалне. Овдје мислим на Проток, Бањалучку филхармонија, Градско позориште Јазавац, УМУРС, Бањалучанке, Једниство, Визарт, Краткофил, Анимафест и др. Програми Независне културне сцене у Бањалуци представљају примјере иновативне и друштвено ангажоване културне продукције чија публика броји десетине хиљада људи. Међународна сарадња коју остварује ова сцена  у великој мјери доприноси интеграцији  у међународне културне токове, мијења имиџ нашег гарда и земље и позиционира нашу земљу као активног члана и важну дестинацију, како на интернационалној културној мапи тако и у региону. 
 
Шта је оно на чему сте инсистирали да се неке ствари почну мијењати на боље?

Заговорник сам стварању  услова за покретање креативне индустрије у Бањалуци тј. новог  модела економског развоја кроз сектор креативних услуга и стратешку оријентацију националних економија ка производњи нематеријалних вриједности. Немамо шансу за јачањем оне индустрије која је покретала Град, али итекако имамо потенцијала за развој Креативне индустрије  кроз концепт арт-кластера, креативних инкубатора и умјетничких центара чији су чланови невладине организације или умјетничке асоцијације које обједињују независну умјетничку праксу са комерцијалним услугама. Градско позориште Јазавац примјер је добре праксе и показатељ да се ствари у Бањалуци могу мијењати на боље.
 
Познато је да сте били један од кандидата за директора дјечијег позоришта, али уз све Ваше референце поново је изабран Предраг Бјелошевић који је на челу те куће од 1993. године. Како то објашњавате? 

Нажалост то је наша стварност и једна од највећих метастаза друштва у ком живимо. Изгледа да овдје неко не размишља о будућности Републике Српске и једином ослонцу њене будућности, а то су млади и стручни људи. Тај процес  је за мене завршен и пораз оних који су то дозволили. Треба их позвати на одговорност и провјерити валидност дипломе изабраног.
 
Шта мислите о чињеници да су на челу већине културних институција које су припадале граду, а које су сада републичке, директори по неколико мандата? Осим Бјелошевића, директорице Музеја савремене умјетности Републике српске Љиљане Лабовић и Музеја Републике Српске Нада Пувачић у директорским фотељама сједе 10 година. Рисојевић, чије године директоровања се више не дају пребројати, иако у пензији још увијек влада библиотеком из сјенке, будући да је издејствовао да нова директораица буде његова десна рука и блиска пријатељица?

Реизбор директора у свим институцијама, па и у културним није добар ни за инститтуцију нити за културну сцену и сви ти који то подржавају немају добре намјере и не воде се политиком општег интереса већ личних или клановских којих сам жестоки противник. Прави лидер мора знати кад се треба повући, јер у супротном гуши околину у којој ради годинама. Политиком „Послије  мене потоп“ само показује њихову неуспјешност. Таквим људима након максимално два мандата треба омогућити да наставе да раде у тој институцији, као савјетници, јер својим искуством могу да унаприједе њен рад. 
 
Хоће ли нови и талентовани људи икада добити шансу да освјеже културни живот Бањалуке?

Наравно да хоће,али кад добију адекватну подршку од Града и Министарства просвјете и културе. А то ће се десити кад млади и стручни људи буду руководили у поменутим институцијама.
 
Шта мислите о непотизму у култури и податку да је већина директора кутруних институција којима руководе запослила своју дјецу и блиске рођаке?

Мислим исто што и о корупцији и осталим негативним посљедицама које су епидемијално заразиле наше друштво.Позвати на одоговрност оне који злоупортебљавају свој  положај.
 
Шта је по Вама рјешење за нагомилане проблеме у култури?

Већи буџет за културу на градском и ентитетском нивоу, прерасподијели новца онима који имају добре резултате, укључивање стручњака у изради документа културне политике и њеном примјеном,отварање дијалога Града са умјетницима и умјетничким организацијама.