Баварска тражи независност од Берлина

 

Ватру сецесионизма, како дневник „Велт” титулише баварску иницијативу за (још) широм аутономијом, распирио је Вилфрид Шарнагл, незванично – чувар печата баварске посебности. У коментару за немачки недељник „Фокус” позвао је, каже сународнике, дакле Баварце, на отцепљење од Савезне Републике Немачке.

 

Шарнагл, национално политички саветник Хришћанско-социјалне уније, сестринске странке владајућих демохришћана Ангеле Меркел, и дугогодишњи „ментор” легендарног баварског премијера Франца Јозефа Штрауса појаснио је, екс катедра, како би његов наум требало да буде реализован. „Време је великом народном референдуму (о отцепљењу)”, закључио је и додао: „Баварци морају очувати своје суверено и демократско право на самоодлучивање. Дужни су према себи, према историји и према потомцима, да поврате право на национално опредељење – изгубљено у стапању с вештачким, наметнутим структурама савезне државе.”

 

Идеја о отцепљењу има дуге сенке. Баварски историчари се радо позивају на хиљадугодишњу традицију, а радикали међу тамошњим националистима сањаре о „реконституцији” Велике Баварске. У десетом и једанаестом веку Баварска је обухватала делове данашње Аустрије на истоку и југоистоку, са изузетком војводства Бабенбергера, тада званог Марка Оријенталис или Остарихи. Уз Тирол, Салцбург, Штајерску и Корушку, Баварци су управљали Крајином (данашња Словенија) и Истром. Северно су се у извесним периодима тринаестог века простирали до Бранденбурга, а на западу су, уз Рајну, допирали до тадашњих „регија” Холандије и Фризије…

 

Реконструкција Велике Баварске, наравно, није предмет данашњих политичких, односно сепаратистичких тежњи. Баварци би, по Шарнаглу, и не само по њему, били задовољни „малом али независном” државном творевином. Данашња Баварска, по површини највећа покрајина, а по броју становника друга по величини покрајина Немачке располаже територијом од седамдесетак хиљада квадратних километара и броји 12,5 милиона становника – по Шарнаглу сасвим довољно за опстанак у уједињеној Европи, или мимо ње. „Ако једна Грчка опстаје у својој самосталности, ако са 22 посланика у Европском парламенту заговара сопствене интересе – зашто то не би могла и Баварска”, пита Шарнагл.

 

Политички Берлин примио је к знању вест – каже се да је реч о буђењу баварске сецеонистичке свести – са подсмехом, али и са забринутошћу, у исти мах.

 

Према статистичким подацима из 2010. године, наиме, 23 одсто Бавараца отворено заговара отцепљење, док су даљих 16 одсто становника за „значајно проширење” постојеће аутономије.

 

С друге стране, на појављивање Шарнагла у јавности гледа се као на иступ утицајног представника Фондације „Ханс Сајдел” – де факто националне академије Баварске. Под плаштом грађанске организације, ова фондација представља „фабрику” националних идеја Баварске. Фондација има представништва у низу европских земаља и у САД. То су, незванично, „дипломатске” канцеларије покрајине у свету.

 

„Уколико тема баварског осамостаљења постане једна од окосница предстојећих покрајинских избора – биће одржани, по традицији, упоредо са савезним изборима 2013. године – а тежиште неопходности отцепљења буде повезано са питањем заједничке прерасподеле средстава у савезном буџету, број бирача склоних сепарацији би могао да значајно добије на динамици”, сматра Клаус Воверајт, градоначелник Берлина и један од челних стратега социјалдемократског изборног штаба (и за Баварску).

 

Питање финансирања заједничких, савезних фондова, наиме, деценијама подстиче баварски сецесионизам. Као богата аграрна покрајина с разгранатом индустријом и најмањим бројем незапослених, Баварска из године у годину прети обуставом плаћања у фондове из којих се, по радикалним тумачењима, финансирају губици настали лошим газдовањем и прерасподелом у виду донација које се додељују „лењим и недисциплинованим”.

 

Најзад, намеће се питање – полажу ли Баварци право на самоодцепљење? Важећи немачки устав не помиње могућност сецесије, али је, такође, не забрањује. По уставу, међутим, који је важио до поновног уједињења две Немачке – члан 23, тачка 2 – дефинисано је право на приступ савезној држави из којег стручњаци за уставно право извлаче закључак: „По логици закона, ако је дозвољено присаједињавање, онда је оправдано и иступање из државног савеза”.