Руске ваљенке

У данашњој емисији о томе шта се уобичајено повезује са Русијом, тачније са њеним имиџом, говорићемо о ваљенкама – топлим чизмама од ваљане овчије вуне. Ако је веровати енциклопедији, ваљенке се носе за ходање по сувом снегу, често се подшивају кожом; у истом циљу, ради заштите од воде, користе се гумене каљаче. По једној од верзија предак руских ваљенки су биле чизме од ваљане вуне степских номада.

Говори директор музеја Руске ваљенке Елвира Гарајева.

Ваљенки у оном облику какав знамо сада, тачније без и једног шава, појавиле су се крајем 18. века. То се десило у Нижегородској губернији. Тамо је била концентрисана управо иднустрија ваљане вуне и мајстори су успели да направе управо такву чизму из једног парчета. Ваљенке без шава су јединствене. Други народи такође шију себи обућу од ваљане вуне, али управо шију од комада материјала. Монголи шију себи ваљенке од вуне. Финци такође праве нешто што на њих личи, али такође шију. Тачније, они нису поседовали технологију ваљања у комаду. Можда они једноставно нису хтели, зато што је то врло тешко. Много је теже него сашити. А наше ваљенке без шава нису тако старе. Али пошто се мајсторство преноси из руке у руку од мајстора његовом ученику, у целини, не мења се ни процес производње, ни спољни изглед чизама. Друга је ствар што они који праве ваљенке имају могућност неких варијација, али сасвим малих. Ове варијације се одређују у већој мери степеном ђона. Тачније, на пример у музеју Руске ваљенке у Москви постоје ваљенек с краја 19. века и људи када их гледају кажу: О, оне имају штиклу! Али у ствари то није штикла, то је алузија на штиклу која се постиже ђоном. Од форме ђона на који се на крају процеса навлачи ваљенка, на којој се суши, много тога зависи. Прсти могу да буду оштри или обли. Може да буде означена накаква пета, која чак код неког изазива асоцијацију са штиклом, или глатка пета. А у целини ваљенке се не мењају. При томе, пошто немају шав, оне су топле. Заиста, још ништа топлије од њих није смишљено. Вуна поседује и лековита својства. У саставу овчије вуне постоји животињски восак, ланолин, тако да ваљенке, ако се носе на босу ногу, олакшавају болове зглобова и реуматизам. Неколико сати дневно носити ваљенке на босу ногу – а има скраћених кућних варијанти – корисно је и комфорно. Уз то, ваљенке се могу користити у почетним фазама прехладе као сува облога. Загрејати ноге, спавати у ваљенкама – читав организам се добро и равномерно загрева и долази у норму. За време Великог отаџбинског рата ове чизме не само да су спасавале од хладноће, већ зато што су врло хидроскопне, штитиле су од влаге када су војници партизани пролазили преко мочвара зими. Тачније, то је био просто спас – ноге су остајале у нормалном стању. Вуна може да упије око 80% влаге. Опет за време Великог отаџбинског рата ваљенке су задржавале гелере. Сваке године, посебно последњих 5 година, талас интереса за ову обућу расте. Ваљенке не само да врло брзо купују од произвођача. Има они који је стижу да изврше наруџбине. Уз то, ваљенке су популарни арт-објекат. Сложићете се, ваљенке су тако лаконичне. Са тим је везана изрека: Прост као ваљенка. Али направити је врло је тешко. Форма је заиста проста, а сама по себи вуна врло је повољан материјал за рад, тачније оно што сада дизајнери праве од ње право је чудо. Вез, осликавање: све то је тако лепо. Заиста, ремек-дело, невероватно. Људи толико труда улажу, просто изненађујуће.

Завршавајући разговор о ваљенкама треба рећи да се нове ваљенке не деле на леву и десну, што само подвлачи једноставност и народност...