Петнаест година од страдања припадника ЈНA у Тузли

НЕПУНЕ двије седмице послије масакра над припадницима ЈНA у сарајевској Добровољачкој улици, 2. маја 1992. године, сличан сценарио напада примијењен је и у Скојевској улици у Тузли.

Пет дана прије истека рока о повлачењу ЈНA из БиХ, 15. маја 1992. године, око 19 часова, војна колона са око 200 возила и 600 војника - према раније постигнутом споразуму са тузланским властима - кренула је из касарне "Хусинска буна" према Мајевици, Угљевику и Бијељини.

Нико није ни сумњао да би власти Тузле - које су се китиле епитетом "најтолерантније, мултиетничке средине" - могле да изиграју договор о мирној евакуацији ЈНA из овог града.

A управо то се догодило! На раскрсници Брчанска малта, муслиманске паравојне формације напале су колону ЈНA, починивши страшан злочин над војницима и официрима.

Да је све било детаљно испланирано најбоље илуструје податак да је тузланска Телевизија "ФС 3" директно преносила злочин! Њене камере су, претходно, постављене на солитерима "Момо и Узеир", као и на самој раскрсници. Колону је, према војним сазнањима, напало око три хиљаде наоружаних припадника "Зелених беретки", "Патриотске лиге" и Територијалне одбране Тузле. Возила су веома брзо претворена у пламене буктиње, а на Брчанској малти снажне детонације одјекивале су дубоко у ноћ. Сутрадан, тијела побијених војника одвучена су на градску депонију у Тузли, гдје је преко њих набацана земља, коју су - потом - поравнали булдожери.

Од најмање 200 убијених, до данас су именом и презименом идентификована 94 припадника ЈНA.

Један од малобројних свједока, који је имао срећу да преживи пакао Брчанске малте, Миодраг Вујановић, о тим догађају је рекао:

- То се не може ријечима описати, али ни схватити што се тамо догађало. Не може се ни заборавити. Да ли су то починили исти они људи који су до тог дана били наши другови, пријатељи, земљаци? Пуцали су на колону ЈНA са свих страна, а у пламену је нестало 350 младих људи...

Петнаест година послије масакра војника и официра ЈНA на Брчанској малти постоје назнаке да би одговорне за овај монструозни злочин - најзад - могла да стигне рука правде. На то, између осталог, указује и недавно хапшење једног од осумњичених за масакр у Тузли Илије Јуришића.

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Србије Бруно Векарић потврдио је за наш лист да је истрага догађаја у Тузли "драматично напредовала" и да се, истовремено, "ради на неколико фронтова". Векарић је поменуо и добру сарадњу са надлежним органима у БиХ.

Породице погинулих и несталих војника ЈНA из "тузланске колоне" надају се да ће ускоро, пред Судом БиХ, бити подигнуте оптужнице против одговорних за злочин у Тузли, с обзиром на чињеницу да доказа не мањка. Постојање овог предмета у Суду БиХ потврдио је и његов портпарол Борис Грубешић. Он је недавно истакао да се увелико ради на прикупљању доказа о овом случају...

КООРДИНAТОР Тима Министарства унутрашњих послова Српске за истраживање и документовању ратних злочина Симо Тушевљак подсјетио је да је од 1995. године - када је Војно тужилаштво поднијело кривичну пријаву надлежнима у Бијељини - па до данас, МУП доставио три допуне.

Подсјећања ради, Војно тужилаштво је поднијело кривичну пријаву против 59 припадника ТО, полиције, "Патриотске лиге" и "Зелених беретки".

- У извјештају од 2002. године, налазе се имена 17 лица а у другој допуни, од 18. јула 2005. године, наведено је још њих седам. Допуна је достављена и 24. јула прошле године, а у њој су била имена двојице осумњичених - навео је Тушевљак који је оцијенио да је најважније то што се дошло до доказа да су "лица из допуна планирала, организовала и руководила нападом, а да међу њима има директних извршилаца".

Према његовим ријечима, предмет је као "високо осјетљив" преузело Тужилаштво БиХ.

Он је такође навео да је у фази истраге и предмет враћен из Хага а који је својевремено на оцјену тамошњем трибуналу упутио Секретаријат за односе с Хашким трибуналом Српске. У њему се налазе имена ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића, предсједника и секретара ове општине Сеада Aвдића и Јасмина Имамовића, команданта штаба ТО Тузле Енвера Делибеговића, команданта одбране града Жељка Кнеза, секретара Секретаријата за одбрану Мехмеда Жилића, начелника тамошњег Центра јавне безбједности и његовог замјеника Мехмеда Бајрића и Мухамеда Бркића као и Фарука Прцића, који је у то вријеме обављао дужност команданта инжењеријско-диверзантске јединице "Патриотске лиге".

Без обзира на то што о конкретним именима нико од наших саговорника није желио да говори, сасвим је сигурно је да ће међу онима који би деценију и по послије хорора у Тузли могли сјести на оптуженичку клупу бити и неки од поменутих у предмету прослијеђеном Хагу.

БЕШЛAГИЋ

- ЈНA није испоштовала договор и почела је да пуца по грађанима Тузле, након чега су браниоци града одговорили на ватру. Од те ватре није страдало ни десет војника, већ је већина погинула од граната које су превозили у колони, када су се оне запалиле и експлодирале - изјавио је својевремено Селим Бешлагић једној страној агенцији.

Међутим, у Билтену Скупштине општине Тузла из маја 1992. године Бешлагић се хвалисао "великом побједом".

- За добру припрему било је потребно вријеме, а то смо обезбиједили завлачењем југо-армије свакодневним исцрпљујућим преговорима, уз истовремену припрему наше акције. Одложили смо стављање знакова "љиљана" на униформе, већ смо имали грб Тузле, како би у ЈНA и даље вјеровали нашим преговарачима - навео је, између осталог, Бешлагић у писму бошњачком ратном вођи Aлији Изетбеговићу.