Почетна страница > Новости
Из одговора САД-а о безбедносним гаранцијама већ је јасно да је америчка страна игнорисала фундаменталне руске забринутости, рекао је Владимир Путин.
На конференцији за новинаре после разговора са мађарским премијером Виктором Орбаном, руски председник је рекао да Москва пажљиво анализира одговоре добијене 26. јануара од САД и НАТО-а на предлоге безбедносних гаранција.
"Али већ је јасно, обавестио сам премијера о томе, да су фундаменталне руске забринутости игнорисане. Нисмо видели адекватно разматрање наша три кључна захтева", рекао је Путин.
Међу главним тачкама, председник Русије је навео спречавање ширења НАТО-а, одустајање од размештања система ударног наоружања у близини руских граница, као и враћање војне инфраструктуре НАТО-а у Европи у стање из 1997. године.
Путин је подсетио да је после распада СССР-а Северноатлантска алијанса обећала да неће ширити инфраструктуру на исток, али да сада НАТО укључује балтичке земље, Пољску и Румунију.
"Једно су говорили, друго радили. Како људи кажу, само су преварили", додао је председник.
Истовремено, он је скренуо пажњу да политика „отворених врата” нигде није уписана у документе НАТО-а.
„Кажу - политика 'отворених врата'. Откуд таква идеја? Политика 'отворених врата' НАТО-а... Где је уписана? Нигде. У члану 10 споразума из 1949. године о формирању НАТО-а, ако ме сећање добро служи, пише да Алијанса у договору са свим учесницима и чланицама НАТО-а може да прима друге европске земље у ту организацију. Може, али није дужна“, рекао је председник.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Путин: Треба ли да ратујемо против НАТО-а? Да ли је неко уопште размислио о томе? Изгледа да не.
01.02.2022. год.
Из одговора САД-а о безбедносним гаранцијама већ је јасно да је америчка страна игнорисала фундаменталне руске забринутости, рекао је Владимир Путин.
На конференцији за новинаре после разговора са мађарским премијером Виктором Орбаном, руски председник је рекао да Москва пажљиво анализира одговоре добијене 26. јануара од САД и НАТО-а на предлоге безбедносних гаранција.
"Али већ је јасно, обавестио сам премијера о томе, да су фундаменталне руске забринутости игнорисане. Нисмо видели адекватно разматрање наша три кључна захтева", рекао је Путин.
Међу главним тачкама, председник Русије је навео спречавање ширења НАТО-а, одустајање од размештања система ударног наоружања у близини руских граница, као и враћање војне инфраструктуре НАТО-а у Европи у стање из 1997. године.
Путин је подсетио да је после распада СССР-а Северноатлантска алијанса обећала да неће ширити инфраструктуру на исток, али да сада НАТО укључује балтичке земље, Пољску и Румунију.
"Једно су говорили, друго радили. Како људи кажу, само су преварили", додао је председник.
Истовремено, он је скренуо пажњу да политика „отворених врата” нигде није уписана у документе НАТО-а.
„Кажу - политика 'отворених врата'. Откуд таква идеја? Политика 'отворених врата' НАТО-а... Где је уписана? Нигде. У члану 10 споразума из 1949. године о формирању НАТО-а, ако ме сећање добро служи, пише да Алијанса у договору са свим учесницима и чланицама НАТО-а може да прима друге европске земље у ту организацију. Може, али није дужна“, рекао је председник.
Председник је говорио и о претњама које носи улазак Украјине у алијансу.
"У доктринарним документима саме Украјине пише да ће они вратити Крим, укључујући и војним средствима. Не оно што кажу у јавности, али то пише у документима. Замислите да је Украјина чланица НАТО-а, пуна оружја, да постоје савремени ударни системи на исти начин као у Пољској и Румунији - ко ће то зауставити? И он почиње да оперише на Криму, сад о Донбасу и не говорим“, рекао је Путин.
Председник је позвао да се размисли до чега би такав сценарио могао да доведе.
"Треба ли да ратујемо против НАТО блока? Да ли је неко уопште размислио о томе? Изгледа да не", рекао је председник.
Путин је истакао да Москва настоји да избегне ескалацију ситуације, те да је за то неопходно обезбедити безбедност свих заинтересованих страна - Русије, ЕУ и Украјине. Према његовим речима, Вашингтон користи Кијев као оруђе за обуздавање Русије, не марећи за интересе украјинске стране.
Председник је изразио наду да ће Кремљ и Бела кућа успети да нађу решење за проблем, али да је још тешко рећи шта како ће то бити.
"У доктринарним документима саме Украјине пише да ће они вратити Крим, укључујући и војним средствима. Не оно што кажу у јавности, али то пише у документима. Замислите да је Украјина чланица НАТО-а, пуна оружја, да постоје савремени ударни системи на исти начин као у Пољској и Румунији - ко ће то зауставити? И он почиње да оперише на Криму, сад о Донбасу и не говорим“, рекао је Путин.
Председник је позвао да се размисли до чега би такав сценарио могао да доведе.
"Треба ли да ратујемо против НАТО блока? Да ли је неко уопште размислио о томе? Изгледа да не", рекао је председник.
Путин је истакао да Москва настоји да избегне ескалацију ситуације, те да је за то неопходно обезбедити безбедност свих заинтересованих страна - Русије, ЕУ и Украјине. Према његовим речима, Вашингтон користи Кијев као оруђе за обуздавање Русије, не марећи за интересе украјинске стране.
Председник је изразио наду да ће Кремљ и Бела кућа успети да нађу решење за проблем, али да је још тешко рећи шта како ће то бити.
- Извор
- Танјуг
- фото: © РИА Новости / POOL/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Иста ограничења важе за гледаоце и љубитеље спорта који присуствују Летњим играма у Паризу
Дмитриј Песков је такође високо оценио сарадњу региона Русије и провинција Кине и истакао њен допринос развоју руских територија које се граниче са Кином.
На Русију се неће вршити дипломатски притисак, као што се не може победити на бојном пољу, рекао је председник
Председници Бразила и Јужне Африке одлучили су да не учествују на том догађају, који искључује Русију, наводи се у извештајима
Инвестициона група на челу са Џаредом Кушнером склопила је посао за изградњу хотела у Београду вредног 500 милиона долара
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
