Домени и хостинг
Почетна страница > Новости

Зашто је Наполеон напао Русију?

Зашто је Наполеон напао Русију?
08.03.2020. год.


Наполеонова инвазија на Русију била је његова највећа и најубојитија кампања, али је то уједно био и крах његове армије и крај његове владавине. Наводимо четири разлога из којих је Бонапарта ратовао против Руске империје.

Наполеон Бонапарта (1769-1821), француски император (1804-1814, 1815), гајио је амбиције да успостави тоталну контролу над континенталном Европом. То је подразумевало политичку контролу над европским државама, коју је Наполеон успоставио у својим тријумфалним ратним кампањама, а уз то и контролу над морима и главним трговачким лукама, пише 
Russia beyond. 


1. Наполеон је желео да „смрви“ Русију 

Сусрет Наполеона I и Александра I на Неману¸ 25. јуна 1807, „Тилзитски мир“, Адолф Роен.

Руски император Александар I је 1807. године потписао са Наполеоном Тилзитски мир којим је окончан Рат четврте коалиције (Русија, Пруска, Саксонија, Шведска и Велика Британија против Француске). Из тог рата је Француска изашла као победница. Према Другом Тилзитском споразуму који су потписале Француска и Пруска, пруски краљ је Наполеону уступио скоро половину своје предратне територије. На њој је Наполеон основао Краљевину Вестфалију, Варшавско војводство и „Слободни град Данциг“. Остатак територије доделио је тадашњим француским државама-сателитима и Русији.

Француски медаљон направљен после Тилзитског мира. Приказани су француски и руски император како се грле.

Русија и Француска, тадашње две велике империје, склопиле су потписивањем Тилзитског мира савез против Велике Британије и Шведске. Тако је настала тешка ситуација која је убрзо, већ 1809, прерасла у Рат пете коалиције, тј. Аустријске империје и Уједињеног Краљевства против Наполеонове Француске и њених савезница. Пруска и Русија нису учествовале у том рату, али је било очигледно да је Русија следећа на Наполеоновом списку. Француски император је 1811. године рекао Доминику Дуфуру де Праду, француском амбасадору у Варшави: „За пет година ћу ја владати светом, остаће само Русија. Али ћу ја и њу смрвити... Тада ћу постати и господар мора, и сва трговина ће свакако морати да иде преко мене“. Другим речима, „пријатељство“ двојице императора било је, благо речено, климаво. „Он је прави Византинац“, рекао је Наполеон за руског цара Александра, јер је овај био врло сналажљив и није био превише отворен.

2. Русија се није придружила континенталној блокади Уједињеног Краљевства
 

Император Наполеон I (1769-1821) Жак-Луј Давид, 1807.

Требало је да се Русија према Тилзитском миру придружи континенталној блокади британске поморске трговине како би се Британцима онемогућио извоз робе у континенталну Европу. Они су тада углавном извозили гвожђе и текстил, а то је било најпотребније свакој армији којој недостају оружје и униформа. На тај начин је Наполеон помоћу блокаде уједно желео да онемогући снабдевање армија европских земаља, укључујући и Русију. Поред тога, услед блокаде је, по речима руског историчара Љубомира Бескровног, четвороструко редукован извоз руског жита.

Чарлс Вилијамс, Узајамна почаст у Тилзиту, или Mајмун, медвед и орао. 1807. Обојени бакропис.

Блокада је очигледно била супротна ономе што је желела и за чим је имала потребу Русија као политичка сила. Уосталом, сличне жеље и потребе имале су и остале европске државе. Наполеон је издао директна наређења својој флоти да пресреће и блокира трговачке бродове различитих нација који су игнорисали блокаду, што није имало много ефекта.

Блокада против блокаде или Џон Бул и Бони, 1807.

Русија је 1810. наставила да тргује са Великом Британијом. Штавише, повећала је царину за француску робу, а то је већ била отворена конфронтација.

3. Наполеон је био увређен јер је два пута просио руске кнегињице и оба пута је одбијен 

Руска кнегињица Катарина Павловна, Јохан Фридрих Август Тишбајн.

Наполеон није имао владарске крви и зато је хтео бар да се ожени девојком краљевског или царског порекла. Два пута је просио руске кнегињице надајући се да ће тако преко личног утицаја моћи да контролише руску политику. Тако је 1808. године, убрзо после потписивања Тилзитског мира, преко министра спољних послова Француске Шарла Мориса де Талерана запросио од Александра I велику кнегињицу Катарину Павловну (1788-1819), Александрову сестру. Александар је одбио Наполеона, и то у себи својственом маниру – није му ништа одговорио.

Велика руска кнегињица Ана Павловна око 1813. године (копија Валтерове слике направљена у 19. веку).

Наполеон је 1810. поново покушао, овога пута је запросио Александрову 14-годишњу сестру Ану Павловну (1795-1865), касније холандску краљицу. Поново је одбијен и убрзо затим се оженио Маријом Лујзом (1791-1847), ћерком аустријско императора Франца II (1768-1835). Било је очигледно да Наполеону треба савез са Аустријом ако жели да зарати против Русије, и зато је овај брак додатно заоштрио ионако затегнуте односе двеју земаља.

4. Русија је склопила савез са Шведском која је напустила Наполеонову коалицију 

Жан Батист Бернадот, Карл XIV Јуан Шведски и Карл III Јохан Норвешки, маршал француски, 1818. према слици Франсоа Кинсона.

У то време је Наполеон већ окупљао у Европи интернационалну савезничку армију. Ту Велику армију није подржала само једна држава, а та држава је била Шведска. Шведском је тада управљао Жан Батист Бернадот (1763-1844), бивши маршал француске империје који је помоћу лукавих политичких интрига постао Карл XIV Јуан Шведски. Он је желео да буде независан владар, а самим тим се није уклопио у Наполеонов систем. Тако су њих двојица постали непријатељи.

Наполеон је у јануару 1812. окупирао Шведску Померанију. Бернадот је у марту одлучио да склопи савез између Шведске и Русије. Цар Александар је обећао да ће му помоћи да постане и краљ Норвешке (што се касније и догодило).

Наполеонова армија форсира Неман.

Савез са Шведском је био одлучујући корак Русије. Убрзо затим, 28. маја 1812. године, Русија је потписала са Османлијским царством Букурештански споразум, којим је окончан шестогодишњи рат. Османлије су се такође обавезале да раскину савез са Француском. Споразум је потписао руски војсковођа Михаил Кутузов, а ратификовао га руски цар Александар Први. Само 13 дана након тога Наполеон је напао Русију.

Георгиј Манајев, Russia beyond



  • Извор
  • Танјуг
  • фото: © Global Look Press / Russia beyond/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Русија је спремна да постане један од лидера у дигитализацији у технолошком развоју, изјавио је председник Русије Владимир Путин.


Кристофер Блек, Кристофер Блек је међународни адвокат за кривичне случајеве са седиштем у Торонту „Све је то лаж. Ово је суђење у стилу НАТО-а."

Градоначелник Москве Сергеј Собјањин потписао је указ о наставку рада забавних паркова, паркова, паркова културе, културних центара и организација за забаву, као и о отварању дечких кампова и укидању...


Азербејџанска војска извршила је удар на јерменски пункт, а ситуација на граници је и даље напета, саопштила је за РИА Новости прес служба Министарства одбране Азарбејџана.

 У продукцији Радио Светигоре на друштвеним мрежама одржана је још једна, двадесет седма по реду „Интернет литија“. Ново онлајн сабрање против антиуставног и дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести повео...


Кијев се залаже за учешће Сједињених Америчких Држава и Велике Британије у минском и „нормандијском“ формату за преговоре о решавању ситуације у Донбасу, изјавио је потпредседник украјинске владе и...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Историјске паралеле

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА