BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Кошаре: Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације

Кошаре: Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације
10.04.2019. год.
У борбама учествовале многе јединице Војске Југославије, али су током прва два дана напад непријатеља зауставили припадници 53. граничног батаљона – младићи на одслужењу војног рока и неколико старешина


Високо у Јуничким планинама, на око 1.000 метара надморске висине и око 30 километара од Ђаковице, налазила се караула „Кошаре”. Око 500 метара изнад ње била је југословенско-албанска граница.

Сама зграда карауле изграђена је седамдесетих година 20. века, када и друге карауле на тој граници. Уочи почетка НАТО агресије у њој је боравило око 130 војника, младића на одслужењу војног рока, осим командира и његовог заменика, који су били подофицири.


             Војна полиција на Космету уочи НАТО агресије (EPA/ANJA NIEDRINGHAUS)

На данашњи дан пре двадесет година почела је битка на Кошарама, која ће постати савремени еп о патриотизму, храбрости и одлучности у одбрани земље. У тој борби погинуло је 108 војника из више јединица тадашње Војске Југославије. Али, шта се заправо дешавало на Кошарама?

 

Укратко, након што се испоставило да ВЈ неће бити уништена под налетима авијације НАТО-а за неколико дана, нити ће снаге ОВК које су се налазиле на Космету успети да потисну војску и полицију Србије, покренута је офанзива, може се рећи и копнена интервенција, коју су подржали војска Албаније, добровољци и ангажовани плаћеници, сви под окриљем НАТО-а.

 

Њихов циљ био је да се снаге ОВК „спусте” из Албаније, са Проклетија, на подручје Космета, раздвоје снаге одбране СР Југославије, отворе правац за убацивање додатних снага и тиме преокрену рат у своју корист.

 


                      Пуковник Душко Шљиванчанин (Фото Министарство одбране)

 

У тој намери осујетила их је ВЈ, али се током прва два дана пред њима нашла само једна јединица – 53. гранични батаљон из састава Приштинског корпуса. Његов ратни командант био је мајор Душко Шљиванчанин, данас пуковник, начелник Одељења у Управи за обуку и доктрину Генералштаба Војске Србије.

 

– Говорити о борбама и агресији 1999. године, а не споменути оно што се дешавало 1998. године, била би непотпуна прича – каже у разговору за „Политику” пуковник Душко Шљиванчанин.

 

Објашњава да југословенско-албанска граница никада није била мирна, о чему сведоче називи караула које су носиле имена погинулих граничара, као што су карауле „Бошко Жиловић”, „Дејан Радановић” или „Митар Војиновић”.

 


Војно оружје у рукама цивила у Албанији 1999. године (Фото EPA/LOUISA GOULIAMAKI)

 

Посебан безбедносни изазов на граници настао је 1997. године, после слома државних институција у Албанији. Тада је албанска војска напустила своје карауле, укључујући и караулу „Падеж” наспрам „Кошара”, а становништво је развукло оружје из њих, после чега су и многе спаљене. Напуштене карауле постаће базе за кријумчарење оружја и убацивање припадника ОВК на Космет.

 

– Док се граница према другим државама обезбеђивала, ова према Албанији се бранила – истиче наш саговорник.

 

Специфично искуство живота и ратовања на караулама

 

Граничари су били војници прве категорије, они који су психофизички најспособнији међу регрутима и који су прошли безбедносне провере. Били су у рангу специјалаца. На терену, уз границу, када би се у патроли нашли сами, у случају потребе сами су доносили одлуке, укључујући и оне које се односе на употребу оружја.

 

„Живот и рад граничара на граници били су специфично војничко искуство. Били су потпуно аутономни, на караулама се спремала храна, међу њима су били кувари, болничари, механичари, водичи службених паса и друге специјалности”, објашњава Шљиванчанин, напомињући да им је највеће признање изјава генерала Владимира Лазаревића, команданта Приштинског корпуса, да је у граничаре имао највише поверења.

Милан Галовић, Политика

 



  • Извор
  • Војници у околини Јуника у марту 1999. године (Фото ЕПА/Мома Дабић)/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

У Вишем суду окончано изношење завршних речи у поступку против бившег начелника Генералштаба пуковника Миодрага Секулића и бившег припадника војске Владана Влајковића


Бивши начелник Министарства унутрашњих послова за Косово Сретен Лукић, којег је Хашки трибунал осудио на 20 година затвора, привремено је пребачен са одслуживања казне из Пољске у хашку притворску...

Најновије америчке санкције према броду "Фортуна" који полаже цеви за пројекат гасовода "Северни ток 2", очигледно су непоштовање норми поштене конкуренције, изјавила је портпарол Министарства спољних послова Мариј


Велика Британија ризикује да покрене дипломатски спор са Европском унијом, након што је одбила да додели пуни дипломатски статус Жоу Валеу де Алмеиди, представнику ЕУ у Великој Британији, што...

Немачка не одобрава америчке екстериторијалне санкције, став Берлина по питању „Северног тока 2“ се није променио, изјавила је немачки канцеларк Ангела Меркел. „Екстерито


Немачки министар спољних послова Хајко Мас одбацио је екстериторијалне санкције против гасовода „Северни ток 2“ и обећао да ће оне бити тема за разговор са новом америчком администрацијом. Додао...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Срећни новогодишњи и божични празници

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА