Како је сиромашна острвска град-држава постала једна од најбогатијих земаља на свијету
booking.com
Почетна страница > Новости

Како је сиромашна острвска град-држава постала једна од најбогатијих земаља на свијету

Како је сиромашна острвска град-држава постала једна од најбогатијих земаља на свијету
04.03.2018. год.
Сингапур некад сиромашна, мала острвска град-држава која је средином 60-их прошлог вијека година стекла независност (дотад је била британска колонија) успркос недостатку природних ресурса, у пет деценија постигла је невјероватан успјех и дана се сврстава међу најбогатије земље свијета.

Када се погледа у којој ситуацији је Сингапур био прије 50 година, чини се да су шансе за успјех биле минималне. Били су сиромашни, живјели су од нешто мало трговине и прихода од британских војних база које су биле смјештене на том острву. Имали су само 1,6 милиона становника те су били земља без властитог капитала, индустрије и знања. Иначе, сада кад се на Балкану пуно прича о демографији, треба споменути да је економски успјех Сингапуру донио и велики раст броја становника. Од 1,6 милиона данас су досегли готово шест милиона.

Развој у фазама: Од једноставне индустрије до високих технологија и финансија

Сингапур је више од 130 година био британска колонија, а пуну независност добио је 1965. за вријеме премијера Лија Куан Јева, правника школованог на Камбриџу који је творац њиховог економског чуда и један од највећих визионара и стратега у историји.

Развој Сингапура ишао је у фазама. У првој фази концентрисали су се на развој властите индустрије, чијим производима би се на домаћем тржишту замијенили они из увоза те како би се смањила зависност економије о трговини. Успостављене су разне агенције којима је задатак био потицање економског развоја земље.

Ради остварења тог плана већ 1961. године започиње градња индустријске зоне Јуронг.

Улагаче су привлачили порезним олакшицама и правном заштитом њихова капитала, но како је зона била удаљена од стамбених подручја, држава је изградила и јефтине станове за раднике.

Било је много скепси према том пројекту, но већ 1963. у зони су прорадиле 24 фабрике. Пет година касније, на око 15 четворних километара зоне, радиле су 153 фабрике, а још 46 их је било у изградњи. Раст БДП-а у периоду од '60. до '64. био је преко пет одсто годишње.

 

Финансијски центар Сингапура

Сљедећа фаза развоја, крајем 60-их и током 70-их година, такође се односи на развој индустрије, али се нагласак и напори усмјеравају ка повећању извоза. Такође, жељели су смањити и незапосленост која је настала због повлачења британске војске. Незапосленост је тада износила око 10 одсто, а британске војне базе индиректно су запошљавале 40.000 људи. Губитак послова требало је компензовати стварањем нових послова.

 

Због пријатељског односа према улагачима привукли новац из цијелог свијета

Пријатељски приступ улагачима који је Сингапур његовао привлачио је новац из цијелог свијета (највише из Јапана и САД-а) те се наставља развој индустрије, али сада већ и финансијског сектора. Такође, крајем 60-их оснивају Јуронг Тоwн Цорпоратион, која којој је основни циљ давање подстицаја развоју екомоније.

Раст БДП-а Сингапура крајем 60-их и током 70-их додатно се убрзао те је просјечан раст тада износио око 10 %, незапосленост је 1978. пала на само 3,6 %, а удио производње у БДП-у порастао на 24 %.

 

Хватају корак с развојем технологије

Уочљиво је да су пажљиво пратили што се догађа у свијету, убрзани развој технологије те се након што су изградили инфраструктуру, развили индустрију и досегли минималне стопе незапослености, у 80-им годинама окрећу увођењу виших нивоа технологије и побољшању квалитете радне снаге кроз разне образовне програме.

Како би се постигла већа профитабилност и продуктивност, влада потиче аутоматизацију радних процеса и увођење рачунарске технологије. Што се тиче инвестиција, од радно интензивних индустрија окрећу се производњама с високом додатном вриједношћу заснованом на знању, а не на јефтином раду.

Почетком 80-их додатна вриједност по раднику у производњи расте с 18.400 на 27.000 долара, а просјечан раст БДП-а износи 7,7 % годишње.

Током 70-их година главни извозни производи Сингапура били су тканине, одјећа и основна електроника, а већ до 90-их година развија се фармацеутска индустрија, производња микрочипова, авио-индустрија итд.

 

Сингапурска лука

Сингапур је данас високоразвијена тржишна економија, с високим степеном сигурности за инвеститоре и без корупције.

О снази сингапурске економије говори и кретање БДП-а током посљедње глобалне финансијске кризе. Њихова економија 2009. пала је за само 0,6%, да би већ идуће године порасао чак 15%. Влада и даље тражи нове моделе развоја те је сада циљ да Сингапур постане или остане финансијско и технолошко средиште југоисточне Азије.

 

План за будућност

Почетком прошле године сингапурска влада објавила је план у којем је истакнуто седам сектора који би требали бити генератори даљњег развоја - финансије, услужни центри, логистика, урбана рјешења, здравство, дигитална економија и напредна производња.

Како би додатно повећали своју атрактивност за улагања, предложено је једноставније оснивање нових фондова за прдузетнике, потицање оснивања различитих предузећа и олакшање умрежавања, приступ новим технологијама и сигурно финансирање.

Нагласак је стављен и на цyбер безбједност. Желе повећати стручност на том пољу како би се знање могло и извозити. Предложено је и искориштење појава нових технологија и индустрија попут Убера, умјетне интелигенције и да се прати како се индустрије мијењају уз нове технологије.

Истакнуто је и повезивање предузећа и универзитета с глобалним центрима за иновације како би се омогућила размјена знања и вјештина између Сингапура и свијета.

Наглашена је и потреба да се одржавају односи Сингапура са страним иноваторима који могу допринијети томе да се вањско знање и стручност увезу у ту земљу. Такође, истиче се како је важно да се сингапурски предузетници образују у иностранству, како би по повратку у Сингапур могли обогатити властиту земљу стеченим знањима.



  • Извор
  • Index.hr


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Затворили сте Камп за младе на Златибору ноћу, на препад, упркос томе што га је полиција одобрила на основу легалне процедуре, како тврде организатори, а који је имао циљ...


Познати србски националиста, аутор више књига посвећени србској голготи и епопеји на Солунском фронту, борац против комунизма, саопштио је шта мисли о отимању Косова и Метохије. Ђурић је написао...


–Заједничка изјава Душка Марковића и њемачке канцеларке Ангеле Меркел да нема промјена граница на Балкану представља континуитет велеиздајничке политике црногорског режима који на сваки начин покушава да помогне Хашиму...

Апсолутно се залажем за посебну обуку наше омладине у вези питања одбране и цивилне заштите, написао је на свом фејсбук профилу Небојша Медојевић, предсједник ПзП-а и један од лидера...


Русија је развила план за "заузимање" јужних и источних делова Украјине, изјавио је генерал-потпуковник и бивши заменик начелника Генералштаба украјинских снага Игор Романенко. Према речима генерала, присуство Руси


Остале новости из рубрике »

HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Грбови општина Републике Српске.

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА