РТ: Мозак изнад долара - Путин наговестио да ће вештачка интелигенција бити кључна за надмашивање САД

Извор: Восток / РТ

Напредни системи наоружања и непостојање потребе да се имају базе у страним земљама су главни фактори који ће руској војсци омогућити да брани државу, упркос томе што је војни буџет САД много већи, рекао је Путин.

Руски председник Владимир Путин председавао састанком највиших званичника Министарства одбране на новој Академији за стратешке ракете источно од Москве. У новом објекту ће се обучавати будући кадрови одговорни за руски нуклеарни арсенал. Објекат се може похвалити удобним салама за наставу, најсавременијим инжењерским лабораторијама, најсавременијој спортској секцији и импресивним низом ракетних нуклеарних модела. Један модел, УР-100, налази се испред главне зграде.

Изабрана локација за састанак, на којој су разматрани резултати 2017. године и планови за будућност, очигледно је симболична. Владимир Путин је искористио прилику да изложи своју визију руске војске - малу, агилну, добро наоружану, професионалну силу која може захваљујући технолошкој супериорности надмашити много боље финансиран НАТО.



„Русија мора да буде међу лидерима, а у неким областима и апсолутни лидер -  у стварању војске нове генерације, војске нове технолошке парадигме. Ово је питање од највећег значаја за обезбеђивање суверенитета, мира и безбедности наших грађана, стабилног развоја наше земље и остваривања отворене и независне спољне политике засноване на интересима наше земље“, рекао је Путин генералима.

Он је упоредио руске одбрамбене трошкове, који ће 2018. године износити око 80 милијарди долара, или око 2,85 очекиваног бруто домаћег производа, у односу на америчка издвајањима од преко 700 милијарди долара, нагласивши да очигледан несклад може да се надокнади само ако Русија буде користила мозак.

„Морамо да будемо паметни. Нећемо се ослањати на "војне мишиће" и нећемо бити увучени у економски исцрпљујућу и неразумну трку у наоружавању. Не треба нам бескрајан број база широм света и нећемо глумити светског жандарма“, рекао је Путин.

Израз "технолошка парадигма" извучен је из теорије која каже да се начин организације друштва заснива на одређеним кључним технологијама. Према теорији, тренутна пета парадигма, која је оживела захваљујући микроелектроници и дигиталним предностима, у процесу је замењена новом парадигмом, са технологијама и обликом који тек треба да буде виђен.
Биоинжењеринг, вештачка интелигенција и нанотехнологије су међу кандидатима.

С обзиром на Путинову наклоност вештачкој интелигенцији, што ће, како је раније рекао, дати одлучујућу предност земљама које усавршавају технологију, сигурно се претпоставља да ће вештачка интелигенција имати истакнуту улогу у будућности руске војске, кажу експерти. У ствари, неки такви алгоритми већ се користе у војне сврхе.

На пример, нови руски војни командни центар, који је представљен пре више од три године, "већ има много елемената који се могу назвати вештачка интелигенција", рекао је војни експерт Алексеј Леонков. Самостални алгоритми који сами уче, користе се за анализу и резимирање великог броја података које центар добија из више војних и цивилних извора, од извештаја матичних база и сателитских фотографија до државне статистике. Овај рачунарски приступ може драматично повећати ефикасност у логистици.

"Логистички део операције у Сирији је био да обезбеди и транспортује велики број терета на оптималан начин, економски гледано. Токови података који детаљно описују употребу муниције и кретање бродова обрађени су помоћу алгоритама вештачке интелигенције", каже Леонков.

Питање економије често је неопходно за војску. На пример, јата дронова могу постати проблем не зато што их је тешко уништити, већ зато што се то ради са скупим ракетама земља-ваздух, те није економски исплативо, у поређењу са обарањем вишемилионског војног авиона.

"Због тога творци одбране раде на адекватним одговорима на ову претњу, која би користили јефтине ласерске системе или микроталасе. Војни ласери су пре свега намењени за заслепљивање оптичких сензора авиона или навођених пројектила", додаје Леонков.

Још једна област која је погодна за вештачку интелигенцију је аутоматско препознавање претњи.

"Прво је тестирана за једноставније податке као што су ваздушне и сателитске слике, а сада се примењује и за радарске станице. Препознавање међу хиљадама објеката оне који представљају претњу је посао који вештачка интелигенција ради добро, с обзиром на тачне критеријуме", рекао је Леонков. Може се усредсредити и на поједине системе, додао је он. Систем против-ваздушне одбране може користити вештачку интелигенцију за разврставање мета и одабирање оних по којима ће се прво дејствовати, као и на оне које могу чекати и оне које су мамци.

Леонков додаје да тренутни ниво технологије неће још неко време омогућити да се у потпуности направе компјутеризовани системи који ће бити бољи од њихових "колега" људи. Чак и добар аутономни тенк би био поражен у реалним борбама од стране искусне посаде. Али, посада коју саветује алгоритам вештачке интелигенције да боље види борбени амбијент има предност, рекао је он.

Чак и даљинско контролисана возила и летелице попут извиђачких и ударних беспилотних летелица које САД масовно користе на бојном пољу могу бити хаковане од стране разних страна, укључујући Иран и Русију, што показује њихову рањивост у поређењу са авионом са људском посадом.

Овај фактор разматрају војни стратези када одлучују колико контроле над оружним системима они желе да препусте рачунару.

Руска војска може очекивати у наредним годинама и друге напредне системе оружја, укључујући и хиперсоничке бојеве главе, изјавио је пензионисани генерал-потпуковник Јевгениј Бужински за РТ.

"Већ имамо ову технологију. Ми смо тестирали ракету "Циркон", која носи хиперсоничке бојеве главе, а питање је сада када ће је Министарство одбране одобрити серијску производњу", додаје Бужински.

Заостатак који Русија има са САД-ом, Израелом или Кином у вези са беспилотним летелицама вероватно ће се ускоро истопити, рекао је он.

"Затворили смо заостатак у смислу извиђачких беспилотних летелица, али ипак заостајамо за ударним. Међутим, с обзиром на приоритет и финансирање које се тренутно дају за беспилотне системе, верујем да ћемо га затворити у року од пет до десет година ", рекао је он.