Закон о отимању имовине СПЦ на чекању јер не одговара ни осталим вјерским заједницима

Министарство за људска и мањинска права Црне Горе поново је, у препознатљивом маниру који траје већ годинама, помпезно најавило доношење новог закона о слободи вјероисповијести.

Овог пута министарство је изразило жељу да све конфесије буду задовољне законом, због чега ће извршна власт још неко вријеме чекати на повратак опозиције у парламент и њихово укључивање у расправу.

„Жеља Владе је да Закон о слободи вјероисповијести буде документ који ће имати најширу могућу подршку, јер се ради о изузетно осјетљивој теми, због чега ће извршна власт још неко вријеме чекати на повратак опозиције у парламент, како би се и њихове сугестије укључиле у финалну верзију закона“, казао је за Побједу министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка.

На другој страни, вјерске заједнице нису одмакле од ранијих ставова којима у мањој или већој мјери испољавају незадовољство законом.

Подсјетимо да је слобода вјероисповјести први пут утврђена Уставом, највишим правним актом Књажевине Црне Горе још 1905. Након референдума и одвајања од Србије, званична Црна Гора се обавезала да ће уредити вјерска права и слободе. Међутим, први покушај, 2015, није успио.

“То је био један нацрт који је поражен од јавности, који је један текст који је гори од овог анахроног текста Закона о правном положају вјерских заједница”, сматра координатор Правног савјета Митрополије црногорско приморске Велибор Џомић.

“Дијелови нацрта који су се односили на повратак имовине вјерским заједницама је оно горуће питање које није било регулисано тим законом”, оцијенио је директор Медресе “Мехмед Фатих” у Тузима Фуад Чекић.

Дон Роберт Тонсати из Которске бискупије казао је да је из те вјерске заједнице дато 70 примједби.

“Овај нацрт закона не поклапа се на више мјеста са темељним уговором између Свете столице и Црне Горе”, поручује замјеник барског надбискупа Пашко Гојчај.

Једино НВО ЦПЦ „у начелу задовљна“

“Својевремено, поводом тог закона долазила је Венецијанска комисија у Подгорицу. Имали смо разговоре са њоме, дали смо неке мале примједбе, али у начелу ми смо били са тим законом сасвим задовољни”, каже потпредсједник Савјета НВО Црногорска православна црква, Стево Вучинић.

Из ове НВО која годинама пријети Митрополији црногорско-приморској одузимањем црквене имовине, недавно су најавили ревизију катастарских уписа поменуте имовине.

Члан правног тима НВО ЦПЦ Лав Лајовић казао је у том смјеру да ће Управа за некретнине оформити независну комисију која ће урадити свеобухватну анализу и направити детаљан хронолошки извјештај како су на Митрополију црногорско приморску или неку другу епархију Српске православне цкве (СПЦ) уписани вјерски објекти у Црној Гори.

Он је истакао да је један од захтјева те НВО након дешавања код цркве на Ћипуру на Цетињу, био и питање ревизије уписа на око 70-80 одсто вјерских објеката, на, како је казао, „нерегистовани правни субјект – Митрополију црногорско–приморску, а без икаквог правног основа и документа о власништву“.

Овом изјавом Лајовић је доказао или незнање или злу намјеру, с обзиром на то да Митрополија јесте регистрована као правни субјект, те као таква редовно намирује државне дажбине.

Иначе, „пречишћени“ Нацрт закона предвиђа да сви вјерски објекти, за које се утврди да су били у државној својини или су изграђени заједничким улагањем грађана до 1. децембра 1918, постају државна својина, да се вјерске заједнице територијално не могу простирати ван Црне Горе и да њихово сједиште мора бити у Црној Гори, да се питања од заједничког интереса уређују уговором између Владе и заједнице, те да се могу регистровати ако имају 50 пунољетних вјерника. Регистар вјерских заједница преузима Министарство за људска и мањинска права, а уводи се и плаћање пореза, доприноса и других дажбина.

IN4S