BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина и Новорусија из минута у минут - 03.11.

04.11.2017. год.

  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 02.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 03
.11.


Стање на фронту .

Преглед напада на ЛНР


 

Преглед политичко-економских и других вести за 03.11.

 

Кијев позвао свог амбасадора у Србији на консултације  Украјински министар спољних послова позвао је украјинског амбасадора у Србији на консултације након његових изјава о односима са Србијом. Ово је на Твитеру, саопштио министар спољних послова Павел Климкин.


"Позвао сам амбасадора у Србији Олександра Александровича на консултације о поштовању међународног права и избегавању употребе грађана Србије као плаћеника", написао је Климкин.


Србија проводи антиукрајинску политику и пристаје на окупацију Крима - украјински посланик  Посланик Врховне раде Украјине Ирина Фриз је саопштила да је политички положај Србије условљен инструкцијама из Русије.

"Пошто не постоји разлог и предуслов за развој сукоба и неслагања између Украјине и Србије, политички став Београда може бити само због таквих упутстава из Кремља. Уверена сам да оптужбе српске стране према амбасадору Александровичу имају за циљ скретање пажње са сталне, де-факто, анти-украјинске позиције Београда, а коју он демонстрира у последње време", саопштила је Фризова.

Што се тиче саопштења министарства спољних послова Србије о ставу амбасадора Украјине Олександра Александровича,


2. августа Украјина је послала жалбу јер Србија прихвата децу са окупираних територија Украјине и Придњестровља у оквиру програма Међународне школе пријатељства "Наша Србија". Пројекат активно подржава руско политичко руководство. На видео снимцима ових догађаја виде се како деца из 
окупираних територија држе заставице самопрокламованих организација у својим рукама. Нажалост, србска влада још увек није објаснила признање симболике ДПР-а и ЛНР-а.

Званични Београд није започео процесуирање великог броја њених грађана који су учествовали у непријатељствима на страни окупатора - руских фракција на истоку Украјине за три године.

У 2016. години Србија је гласала против резолуције УН о злоупотреби људских права у анексираном Криму.

Ове и друге поновљене манифестације подршке Београда руској политици према Украјини, његовог прећутног пристанка на окупацију Крима и дела Донбаса, очигледни су примери проруске политике Србије", саопштила је Фризова. 

Саопштење 
Олександра Александровича осудило је и Министарство спољних послова, а председник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ је рекао да "говно Олександра Александровича Србија треба по хитном поступку протерати, те тиме дати пример другим амбасадорима да се не може са Србијом вечито на тај начин".



Порошенко: Ракетне снаге и артиљерија треба у сваком тренутку да буду спремне  Председник Украјине Петро Порошенко посетио је војну касарну у Кијевској области и изјавио да у случају потребе ракетне снаге и артиљерија треба у сваком тренутку да буду спремне да се врате на линију разграничења са Донбасом.

„Треба да стичемо вештину брзог реаговања и напредовања, распоређивања артиљеријских и ракетних система. Вас су повукли са линије разграничења, али треба да буду спремни да се врате и ступе у борбу у сваком тренутку“, рекао је Порошенко.

Стални представник сапопроглашене Доњецке народне републике Денис Пушилин у разговору са РТ прокоментарисао је изјаву председника Порошенка.

„Нажалост, видимо са једне стране саботажу и имитацију реализације Минског споразума на састанцима контакт-групе, а са друге покушаје западних покровитеља као што је Курт Волкер да кажу да у преговарачком процесу нема потребе да учествују ДНР и ЛНР, између осталог поводом повлачења контингента УН, недопустиво је и коси се са здравим разумом. Сада стиже и војна реторика од стране председника Украјине. То на, наравно, тера да мислимо о безбедности наших граница“, нагласио је он.    

Раније је украјински председник изјавио да ће се 130.000 војника који су у резерви оперативно вратити у случају заоштравања ситуације у Донбасу.

Према Минском споразуму стране су се договориле да повуку тешко наоружање, укључујући артиљеријске системе калибра већег од 100 мм како би створили дуж линије разграничења у Донбасу 30-километарску зону безбедности.

Москва прекинула споразум са Украјином о сарадњи у области телевизије и радија  МСП Русије је саопштио да се од 21. октобра прекида споразум са Украјином о сарадњи у области телевизије и радија, наводи се на званичном порталу за правне информације.

„Споразум између влада Русије и Украјине о сарадњи у области телевизије и радија који је потписан у Москви 23. октобра 2000. године престао је да важи 21. октобра 2017. године“, наводи се у саопштењу.

У новембру 2016. године Украјина је раскинула споразум са Владом Русије о сарадњи у сфери телевизије, радија и информација. 

Русија позвала у МСП привременог повереника Аустрије због неиздавања виза новинарима са Крима  Русија је позвала у МСП привременог повереника Аустрије због неиздавања виза новинарима са Крима, саопштио је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров након разговора са генералним секретаром ОЕБС-а Томасом Гремингером.

Он је нагласио да је Русија разочарана што Аустрија није издала визе новинарима са Крима за седницу ОЕБС-а у Бечу на тему слободе медија.


„Иако су били регистровани по свим правилима ОЕБС-а, они нису добили аустријску визу. Сматрамо да је то грешка, јер у суштини учесници седнице ће бити лишени могућности да виде слику у свим димензијама. Наши представници са Крима и Севастопоља нису могли да светској јавности саопште истину о реалној ситуацији на полуострву. У суштини, то је недопустива ситуација када су новинари који живе на Криму и Севастопољу мета дискриминације и фактички колективно се кажњавају за свој избор који су направили 2014. године“, додао је Лавров.


Раније је саопштено да је Аустрија одбила да изда визе тројици новинара са Крима који су намеравали да учествују на седници ОЕБС-а. Наведено је да су новинари са Крима већ били акредитовани за догађај.    


Трамп: Морам да разговарам са Путином о Украјини, Сирији и Северној Кореји  Председник САД Доналд Трамп изјавио је да ће се вероватно састати са руским председником Владимиром Путином у Вијетнаму на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње.

„То је врло важно путовање. Можда ћу се састати са Путином. То је веома важно. Они нам могу помоћи око Северне Кореје, Сирије. Морамо да разговарамо о Украјини“, рекао је Трамп у интервјуу телевизији „Фокс њуз“.

Самит лидера Азијско-пацифичне економске сарадње у вијетнамском Данангу одржаће се од 6. до 11. новембра.

Раније је саветник шефа Беле куће за националну безбедност Херберт Мекмастер изјавио да питање састанка Путина и Трампа још није решено.

И портпарол председника Русије Дмитриј Песков саопштио је да засад нема коначне одлуке о том питању.

Захарченко: Мински споразум најважнији документ којим се учвршћује наша победа  Формат Минских споразума може бити промењен, изјавио је лидер Доњецке Народне Републике Александар Захарченко током разговора са становницима Донбаса.

Он је навео да је Мински споразум „најважнији документ којим се учвршћује наша победа и потврђује резолуција СБ УН“.

Захарченко је допустио могућност нове етапе преговора после „Минска“.


„И о судбини територија које је Кијев окупирао и о принципима суживота са Украјином каква буде у том тренутку и о многим другим питањима“, рекао је он.

Лидер ДНР је обећао да ће организовати међународни суд за злочине на југоистоку земље. Одговорност за конфликт на истоку земље сносе украјинске власти, сматра Захарченко.

Он сматра да рат може да буде заустављен и да може да се пређе на преговоре ако „садашњи нељудски режим падне“ и ако на чело државе дође демократска власт.
 

Песков: Санкције САД пружају и позитиван утицај на економију земље 
Без обзира на непријатности које Москва има од америчких санкција, оне пружају и позитиван утицај на економију земље, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

„Екстериторијалност закона је за нас наравно недопустива појава, ми смо категорички против тога“, изјавио Песков.

Он је нагласио: „Ми као и пре имамо крајње негативан однос према сличним санкцијама“.

Песков је такође подсетио на позитивне ефекте антируских санкција за руску економију.

„Уместо тога, хоћу да вас подсетим да осим негативних ефеката, постоје и позитивни ефекти за нашу економију о чему је више пута говорио председника Русије“, рекао је Песков.

Прошле недеље, Сједињене Америчке Државе су забраниле физичким и правним лицима да од краја јануара 2018. године обављају послове са руским компанијама у енергетским пројектима производње нафте.    

У одлуци се такође објашњава да су санкције проширене на „енергетски сектор Русије“ због оружаног сукоба у источној Украјини.    

Украјинa - из минута у минут -

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...


Кијев би се обавезао на неутрални статус и добио међународне безбедносне гаранције, према нацрту споразума

Москви је доста непријатељског става Европе, изјавио је Дмитриј Песков


Саветници бившег америчког председника разматрају казне за нације које желе да тргују националним валутама, пренео је лист


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА