Амерички партнери: "Нема сличности између Косова и Каталоније

25.10.2017. год.

"Нема сличности између Косова и Каталоније"

Он је оценио да нема сличности између проглашења независности Косова и референдума о независности Каталоније.

Услови, историја, међународна заједница, оно што се догодило да би се створила жеља за независношћу, врло су различити, сматра Ји.

Према његовом ставу, поређењем Косова и Каталоније се избегава суштина, а то је покушај проналажења решења за Србију и Косово, потреба да обе земље остваре нормализацију односа, како би напредовале ка основним националним циљевима, а то су приближавање Европи и прикључење ЕУ.

Обе земље желе да то ураде. Оне могу вечно да се свађају о историји, преседанима, двојаким стандардима, али то не мења чињеницу да обе земље, како би оствариле циљ, морају да нормализују односе, изјавио је Ји.

Он је нагласио да снажно подржава иницијативу председника Србије Александра Вучића о унутрашњем дијалогу о Косову и сличну иницијативу на Косову.

То је важно, истиче Ји, како се не би радило о питању две земље и шефова држава, већ и онога што народи обе земље желе.

Важно је да схвате шта је улог и шта су користи од нормализације односа. Много је користи од нормализације, помирења, трговине и ближих веза између људи, истакао је Ји.

Он тврди да Бриселским споразумом из 2013. године намерно није дефинисано шта значи свеобухватна нормализација између Београда и Приштине.

"Циљ је да Београд и Приштина сами одлуче шта значи нормализација, то би требало да одлуче владе. Али надамо се да ће унутрашњи дијалог у Србији и сличан на Косову довести до споразума о томе како ће изгледати односи Косова и Србије на крају нормализације, какви су услови и које кораке је потребно направити", рекао је Ји.

То је, према његовој оцени, важан следећи потез како би се процес убрзао – остварење бољег разумевања две стране, влада и људи, о томе какав ће бити статус.

Не ради се о једном или другом решењу, објаснио је Ји, већ о покушају да се оствари договор.

"Показати да ратни злочини морају бити кажњени"

Он је указао да је Вашингтон забринут због могућности да генерал у пензији Владимир Лазаревић, који је осуђен за ратне злочине почињене на Косову, постане предавач на Војној академији у Београду.

То је суверена одлука какву Влада има право да донесе, објаснио је Ји, али је важно да Влада покаже партнерима, посебно у Европи, да дели исте вредности, да сматра да ратни злочини морају бити кажњени, да њихови починиоци не могу имати било какву улогу у подучавању војске о рату или одбрани.

Мада је Лазаревић издржао затворску казну и, како неки тврде, одужио дуг, Ји напомиње да је "врло јак сигнал када осуђеник за ратне злочине добије функцију у власти".

Поштујемо независност Владе да доноси такве одлуке, поновио је Ји, али питамо власти какву поруку покушавају да пошаљу партнерима и пријатељима ван Србије о посвећености владавини права и вредностима у које већина Европе и Америка верују, укључујући одговорност починилица ратних злочина.

Поводом убиства америчких држављана Илира, Мехмета и Агрона Битићија у полицијској бази у Петровом Селу 1999. године и паљења Амбасаде САД у Београду пре девет година, Ји је изјавио да је важно да се спроведе правда.

Важно је да одговарају кривци за убиство америчких држављана и паљење амбасаде, поручио је Ји, не само они који су запалили шибицу, већ и наредбодавци.

Драго нам је што нам је председник Вучић дао гаранције да ће учинити све што је могуће да се правда спроведе, рекао је Ји.

Он је закључио да ће америчка влада наставити да наглашава важност тога да кривци одговарају и да је важно да држава учини потребне напоре да се одговорни приведу правди.

Извор
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

РТ: Украјински дипломата прети нападом на Кримски мост

Структура ће бити уништена до краја године, наговестио је изасланик Кијева у Уједињеним нацијама

РТ: Мађарска одбацује „сулуди“ предлог украјинског ратног фонда од 100 милијарди евра

Мађарска је обећала да ће се супротставити петогодишњој стратегији финансирања Украјине коју је управо предложио генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг