Украјина и Новорусија из минута у минут - 12.10.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 11.10. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 12.10.

О ситуацији у индустријској зони Авдјејевке

Позиције кијевских снага

Кијевске снаге 51 пут напале територију ДНР  - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 51 пут напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се 18 насељених места Републике. Током напада погинуо је један припадник војске ДНР а један је рањен.



Током претходне ноћи украјинске снаге су нападале насеље Коминтерново на југу ДНР. Током напада оштећене су две куће.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана седам пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Калиново, Логвиново,Желобок и Лозовое. 



Јутрос су кијевске снаге отвориле ватру на насеље Долгое у Славјаносербском рејону ЛНР. Том приликом под ватром се нашао Дом културе.

Преглед напада на ЛНР

Преглед политичко-економских и других вести за 12.10.

Интервју са мајором Народне војске ДНР Дејаном Берићем


Црна Гора, Албанија, Норвешка и Украјина придружиле санкције Русији - Црна Гора, Албанија, Норвешка и Украјина придружиле су се одлуци Европске уније о продужењу санкција Русији до 15. марта 2018, изјавила је шефица европске дипломатије Федерика Могерини.

У септембру је Савет Европске уније проширио индивидуалне санкције против грађана и правних лица које ЕУ оптужује да подривају територијални интегритет и суверенитет Украјине.

На списку санкција налазе се 149 физичких и 38 правних лица. Њима је забрањен улазак у Европску унију и замрзнута имовина.

Црна Гора и Албанија су међу земљама-кандидатима за придруживање Европској унији. Норвешка и Украјина нису чланице ЕУ, али се редовно придружују њеним одлукама када су у питању антируска ограничења. У августу су све четири земље подржале проширење економских санкција против Русије.

Северна Кореја признала Крим као саставни део Русије - Северна Кореја је признала Крим као саставни део Русије, саопштила је Амбасада Русије у Пјонгјангу.

„Како су нам објаснили у Министарству спољних послова Северне Кореје, Република поштује резултате референдума који је одржан на Криму о уласку полуострва у састав Русије и сматра да су његови резултати легитимни и да потпуно одговарају међународним правним нормама“, саопштила је Амбасада Русије у Северној Кореји.

Издавачка кућа „Научна енциклопедија“ из Северне Кореје објавила је нови политички Атлас света. Полуострво Крим је у њему обојено руским бојама. 

Северна Кореја је озваничила свој став по том питању приликом гласања у УН и полази од тога да је Крим неодвојиви део Русије. На сличан начин Пјонгјанг се односи и према питању суверенитета над Курилским острвима.

Порошенко: Одлучно одбацујем тврдње оних који говоре да је Крим завршено питање - Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је да је спреман да разговара о могућности одржавања новог референдума на Криму о статусу полуострву, али тек након што се поново нађе под украјинском контролом.

„Суверенитет се стиче на националном референдуму. Спремни смо да разговарамо о таквом референдуму, али прво Крим треба да се врати у састав Украјине“, рекао је Порошенко у Парламентарној скупштини савета Европе у Стразбургу.

Украјински председник је такође нагласио да Кијев неће трговати украјинским територијама.

„Одлучно одбацујем тврдње оних који говоре да је Крим завршено питање“, прокоментарисао је Порошенко речи чешког председника Милоша Земана да је Крим већ свршена ствар.

„Ова говорница је била створена за позивање на смиривање, али не и за позиве за трговање територијама за новац, нафту, гас“, изјавио је председник Украјине.

Крим је поново постао руски регион у марту 2014. године након резултата референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача са Крима и 95,6 одсто бирача из Севастопоља.

Москва разматра смањење броја запослених у дипломатској мисији САД у Русији - Москва разматра различите варијанте одговора на ситуацију око руске дипломатске имовине у САД и не искључује да ће захтевати од Вашингтона успостављање реалног паритета по броју запослених у дипломатским мисијама, изјавио је Директор одељења за Северну Америку Министарства спољних послова Русије Георгиј Борисенко.

Москва разматра различите варијанте одговора на ситуацију око руске дипломатске имовине у САД и не искључује да ће захтевати од Вашингтона успостављање реалног паритета по броју запослених у дипломатским мисијама, односно смањење броја запослених у дипломатској мисији САД у Русији „на 300 људи или мање“, изјавио је Директор одељења за Северну Америку Министарства спољних послова Русије Георгиј Борисенко.

„Што се тиче одговора, и јавно смо рекли да у дипломатији постоји неуништиви принцип реципроцитета и Американци то добро знају. Ако су се понашали на одређени начин, значи да се слажу да ми можемо да поступимо реципрочно са њиховим представништвима у Русији. Што се тиче конкретних мера, ми ћемо их размотрити и, ако буде потребно, оне ће се применити“, истакао је руски дипломата.

Одговарајући на питање да ли руска страна разматра могућност затварања једног од конзулата Сједињених Америчких Држава у Русији, он је рекао да Москва „не искључује никакве опције, укључујући и успостављање реалног паритета по броју запослених у дипломатским мисијама“.

„Чињеница да смо летос убројали људе који раде у сталној мисији Русије у Уједињеним нацијама била је наша добра воља. Заправо смо изашли Американцима у сусрет. Пошто то нису ценили, ми имамо сва права да од ове цифре 455 одузмемо количину која одговара броју запослених у нашој сталној мисији. Тада би број америчког особља у Русији требало да падне на 300 људи или ниже“, додао је он.

Борисенко је навео и да Москва није одустала од своје намере да поднесе тужбу америчком суду у вези са ситуацијом око генералног конзулата Русије у Сан Франциску.

„Апсолутно нисмо ни од чега одустали. У складу са налогом председника Русије активно радимо на томе. Већ имамо америчке адвокате који су спремни да сарађују с нама. Али то није брз процес. Радимо методично, доследно, скупљамо материјал како бисмо максимално оправдали тужбу. Када све буде спремно, она ће бити поднета“, нагласио је Борисенко.

Према његовим речима, на тај начин ће Русија видети како „функционише амерички правни систем, колико је непристрасан и објективан“.

„Ако он заиста буде објективно приступио овом поступку, одлука би требало да буде донета у нашу корист. Практично су нам украли нашу некретнину. Амерички органи кажу да нас не лишавају имовинског права, али истовремено нам није дозвољено да тамо уђемо и није нам дозвољено да њоме располажемо. Штавише, стално инсистирају да продамо све некретнине“, рекао је дипломата.

Антонов: Крајње непријатељски кораци САД - У Непријатељски кораци америчких власти у супротности су са ранијим уверавањима да постоји жеља да се поправе односи између Вашингтона и Москве, сматра амбасадор Русије у САД Анатолиј Антонов.

„Америчкој страни упућен је оштар протест јер су са објеката наше дипломатске непокретности у Сан Франциску и руске трговинске мисије у Вашингтону скинуте заставе Русије. Раније су ове зграде фактички заплениле власти САД, што је у супротности са међународним правом, билатералним споразумима и америчким законодавством“, изјавио је Антонов у интервјуу за телевизију „Русија 24“.

„Сматрамо да су то крајње непријатељски кораци учињени у супротности са ранијим уверавањима званичног Вашингтона да жели да успостави билатералне односе. Овакви кораци само отежавају руско-амерички дијалог. Читава одговорност за кршење норми међудржавних односа је искључиво на званичном Вашингтону“, истакао је он.

„Захтевамо да се одмах прекине систематско одузимање наше имовине у САД, праћено увредљивим акцијама. Враћање наших застава на зграде које припадају Руској Федерацији и да се ово убудуће не дозволи“, закључио је Антонов.

„Подржавали смо и подржавамо успостављање прагматичне билатералне сарадње са САД. Чврсто смо уверени да таква сарадња између две велике силе одговара тежњама међународне заједнице. Ми смо стални чланови Савета безбедности УН и имамо посебну одговорност за међународни мир и сигурност“, додао је амбасадор.

Антонов је навео да му се чини да недавни конструктивни састанак министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Рекса Тилерсона „поставља добру основу за прекид серије непотребних поступака Сједињених Америчких Држава и размишљање о томе шта треба урадити заједно да би се билатерални односи подигли на виши ниво“.

„Тужно је што данашње америчке акције поткопавају ову веру и овај оптимизам, али желим да верујем да ће званични Вашингтон поново размислити, извести правилне закључке из наших речи и да ће се наши односи нормализовати“, закључио је руски амбасадор.сцени и поштовала међународно право“, закључио је Чижов.

Украјинa - из минута у минут -
   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима