BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Срби ослободили злочинца Орића?

Срби ослободили злочинца Орића?
10.10.2017. год.
Српске судије у суду БиХ, Станиша Глухајић и Весна Јесенковић, као и многобројни сведоци Орићевих злочина, ослободили Орића за новац?


Бура око ослобађајуће првостепене пресуде Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу ни данас се не стишава. На површину излазе до сада мало познати детаљи, од чега су најшокантнији они који се односе на свједоке у процесу против Орића и Мухића.

Након ослобађајуће првостепене пресуде Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, на површину су испливавали детаљи о притисцима и утицају на свједоке, a трочлано судско вијеће притиске је занемарило и из свједочења узимало само оно што је користило оптуженима.

Вијеће, у саставу предсједавајући Шабан Максумић и судије Станиша Глухајић и Весна Јесенковић, од почетка суђења Орићу и Мухићу, било је тек нијеми посматрач, контрадикторних исказа бројних свједока на главном претресу и претходно у истражном поступку.

Напрасних “амнезија“ и нелогичности у свједочењима у којима су неодговореним остала питања попут оних – како је Митар Савић, ексхумиран везаних руку, а погинуо “пуцајући“ на непријатеља. Или како је ненаоружано локално становништво, без Орића и његових бојовника, “војевало побједе“ над много бројнијем и до зуба наоружаном “србском непријатељу“ обарањем балвана на прилазном путу селу.

Ћутале су судије и када свједоци одбране, махом “хуманитарни радници“ нису знали коме су хуманитарну помоћ дијелили или ко им је био претпостављени. Ћутали су и истражиоци већ на почетку процеса када су сарајевски медији некажњено објавили пуни идентитет заштићеног свједока.

Самир Авдић још 2008. године истражиоцима је свједочио како је Насер Орић убио судију Слободана Илића, медицинску сестру Раду, те још шесторо Срба. О томе је под мјерама заштите требало и да свједочи. Али, напрасно је у новинама освануо пресретнути разговор између Авдића и Орића. Тражио је Самир, кодног имена Аладин, од Орића 400 евра да промијени исказ да, како је рекао, “развали предмет“. Запис је остао, а свједок Авдић је “нестао“.

Сличан сценарио припреман је и другом заштићеноом свједоку Орићевом и Мухићевом саборцу који је убиства србских заробљеника посматрао, како је у судници потврдио, са удаљености 5 – 7 метара.

Али, за разлику од Авдића, у овом случају, систем заштите свједока “није заказао“, али су Орић и његови симпатизери и правни заштитници ипак “прљави посао“ одрадили. Ипак, судско вијеће је његово свједочење оцијенило неувјерљивим и нелогичним.

"Одговарајући на главном претресу на указане разлику у својим исказима, свједок објашњава да приликом давања ранијих исказа није био сигуран са ким разговара, односно да ли слободно може да се изјашњава о одређеним догађајим, те хоће ли о томе имати опасности по безбједност. Међутим, суд цијени да овакво објашњење није увјерљиво и логично", рекао је Предсједавајући Судског вијећа Шабан Максумић.

Нису се освртале судије ни на вапаје заштићеног свједока, који је измјештен изван БиХ, да му је породица, која је остала у Федерацији, изложена тортурама и притисцима, да му је брат праћен и да му је пријећено. И да му је мајка, старица од 80 година, непосредно уочи његовог свједочења брутално премлаћена.

Орићевим пријетњама, уцјенама и новцима нису одољели ни Срби, попут помало заборављеног братуначког бизнисмена и Орићевог пријатеља са којим је и поклоне размјењивао - Сретена Петровића. Са писаним исказима, након што су исти у складу са законским прописима подијељени Орићевој одбрани, незаконито је обилазио свједоке, сугерисао или пријетио да мијењају исказе. Да умјесто против, свједоче у Орићеву корист.

Након што је Петровића МУП Српске ухапсио и саслушао те о свему извјештај доставио бх правосуђу, бизнисмен се ућутао. Али, свједоци су већ у судници свједочили у Орићеву корист. Ибран Мустафић је рекао да има информације да је Сретен Петровић добио 150.000 евра да би то одрадио.

У Орићеву корист свједочила је чак и супруга убијеног Митра Савића. Супротно очевицу, заштићеном свједоку, изјавила је да је Митар убијен у рову.

Истражиоцима није промакло да је извјесни Зоран, како га је описала Стојанка Савић, а пренио судија Максумић, убијен исти дан када и Митар. Но то судско вијеће није занимало. Пресудила је Стојанкина изјава. Јавна је тајна у Сребреници и Братунцу, каже предсједник Борачке организације Гојко Симић да су, за промјену исказа, свједоцима дијељени новци.

"Многи су купили куће, купили нова аута ...вјерујем да ће те српске фекалије једноставно испливати на површину", каће Симић.

Под пријетњама и уцјенама свједоци су од свједочења и одустајали. Попут Фахрудина Алића, аутора књиге “Иза затворених врата“ који је, како сазнајемо, добио на стотине пријетећих порука оног тренутка када је поступајући тужилац објелоданио да ће га као свједока реплике, позвати у судницу.

Примјера амнезичних, инструисаних и потплаћених свједока још је много – на потезу је другостепено вијеће Суда БиХ и истражни органи.


,,У Сребреници је јавна тајна да је Насер Орић давао паре свједоцима да промјене исказ пред судом'', каже предсједник Борачке организације Гојко Симић у изјави БН телевизији и додаје да је поражавајуће то што су новац узимале и породице погинулих Срба чији су чланови мијењали исказе или добијали изненадну амнезију, па се свједочећи пред судом одједном нису сјећали онога што су раније у истрази изјављивали.


Нажалост, поједини Срби попут Сретена Петровића, бившег команданта братуначке бригаде, вршили су директан утицај на свједоке, од нуђења новца до отворених пријетњи.

,,Српске фекалије су испливале на површину'', огорчен је Симић који не жели да коментарише поступке Сретена Петровића који је, како тврди, пословни сарадник Насера Орића.

,,Немам намјеру да разговарам са људима који су спремни да издају своје најмилије. Видим, купују куће и нова аута, али се надам да ће доћи вријеме када ће они због тога бити на стубу срама. Ипак, као патриоту и Србина боли ме то што ће, ако овако наставимо, једног дана Насер Орић доћи да им запали те куће и та аута за које им је дао новац'', каже Симић.

И предсједник општинског СДС-а Момчило Цвјетиновић  у изјави БН телевизији каже да је чуо да су за новац, односно донације којих у Сребреници још има, поједини Срби напрасно заборавили све што су знали о злочинима почињенинм над њиховим сународницима.

,,Слушао сам изјаве многих који су преживјели злочин у Залазју. Нажалост, изјаве појединаца које су дали тада када су дошли до положаја српске војске, не слажу се са оним што говоре данас. Зашто је то тако питајте њих. Ја то не могу да схватим'', каже Цвјетиновић и цитира Андрића:,,Има гада и крштеног и некрштеног''.

Докле може ићи људска похлепа свједочи и податак да је и супруга Митра Савића, за чије убиство је суђено Насеру Орићу, промијенила исказ који је раније дала тужиоцу. Пред судом БиХ је тврдила да њеног супруга није као ратног заробљеника свирепо убио Насер Орић већ је он, како је рекла, погинуо у рову. Након тог свједочења њена ћерка, иначе запослена у МУП-у Кантона Сарајево, изненада је добила унапређење.

,,Нажалост, имамо и такве Србе који за новац мијењају исказ. Они су доприњели томе да Насер Орић који је убијао њихове намилије или њихове сународнике, не одговара за те злочине'', сматра начелник општине Сребреница Младен Грујичич.

,,Мислим да ти људи неће мирно спавати. Има и оноземаљски суд који је исти за све. Очекујем да ће Божија казна стићи све те људе'', каже Грујичић.

Онима које није могао да поткупи, Насер Орић је пријетио. То му је омогућио Суд БиХ пустивши га да се, и поред противљења Тужилаштва, брани са слободе.

Заштићеном свједоку – Бошњаку, који је са породицом измјешетен ван БиХ дан након свједочења, откривен је идентитет, након чега су маскирана лица упала у кућу његове 80-огодишње мајке у Бановићима и претукли је.



Два заштићена свједока Бошњака одустала су од свједочења,, јер се и прије сведочења сазнао њихов идентитет након чега су њима, али и њиховој ђеци стигле пријетње.

Како је могуће да се открије идентитет заштићене особе?

,,Према закону, одбрана и сам окривљени прије свједочења заштићеног свједока морају да знају о коме се ради. Ту долази до злоупотребе закона и откривања идентитета свједока'', објашњава у изјави БН телевизији инспектор МУП-а Републике Српске Симо Тушевљак.

Многи замјерају поступајућем тужиоцу зашто је подигао оптужницу само за убиство три србска заробљеника, а у Подрињу је под командом Насера Орића убијено на хиљаде Срба.

Међутим, заборавља се да је 2008. године Хашки суд ослободио Орића за многе злочине који су му се тада оптужницом стављали на терет. Поставља се питање и шта ради правосуђе Србије на чији захтјев је Орић ухапшен у иностраству, али му се није судило у Београду већ у Сарајеву.

,,Знам да је у једном тренутку против Орића покренут поступак, али да се о томе ћутало. То је била једна врста договора, да то буде тајна пошто се Насер Орић тада шетао по Србији'', тврди београдски адвокат Горан Петронијевић и додаје да је Орић тада долазио у Србију у лов и на љубавне састанке са извјесном дамом из београдског насеља Сремчица.

,,Тада није ухапшен јер, против њега још није била подигнута оптужница, а било је за очекивати да ће он поново доћи. То је требало да буде тренутак када би га ухапсили'', објашњава Петронијевић и истиче да је све је пропало због једног замјеника тужиоца.

,,Један замјеник тужиоца за ратне злочине је управо у то вријеме у Сарајеву на конференцији за новинаре изјавио да је против Орића покренут поступак и да је расписана црвена Интерполова потјерница. То је био црвени аларм за Орића који више није крочио на територију Србије'', каже Петронијевић у изјави БН телевизији.

О судбини Насера Орића одлучиће, након уложене жалбе Тужилаштва БиХ, другостепени орган Суда БиХ. Међутим, сазнајемо да је против Орића у Тужилаштву БиХ још неколико предмета за злочине који нису обухваћени ни хашком, а ни овом последњом оптужницим пред судом БиХ.

Извјештај против Орића налази се и у Окружном тужилаштву у Бијељини и то за убиства неколико десетина Бошњака.

Судија Максумић злостављао српске затворенике, изнуђивао исказе ...

Судија Шабан Максумић осумњичен је и да је физички злостављао затворенике српске националности у истражном затвору "Виктор Бубањ", а у службеном извјештају наведено је да је са још неколико судија учествовао у физичким злостављањима затворених Срба и потом изјављивао како су "током ноћи пеглали четнике", наводи се у документу који је у посједу Срне.

Некадашњи Центар јавне безбједности Србско Сарајево и Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднијели су двије кривичне пријаве против судије Суда БиХ Шабана Максумића под оптужбом да је затворенике српске националности физички злостављао, лишавао права на правично и непристрасно суђење, изнуђивао исказе, те наређивао стражарима да их присиљавају и туку док не потпишу унапријед припремљене изјаве.

Према извјештају из 2005. године који је у посједу Срне, ЦЈБ Источно Сарајево терети судију Максумића да је изнуђивао исказ од Сретка Дамјановића и лично наређивао стражарима да га присиљавају и туку док не потпише унапријед припремљену изјаву, што су они и чинили доносећи текст изјаве и присиљавајући Дамјановића да потпише.


Максумић, који је био предсједавајући Судског вијећа Суда БиХ које је јуче првостепено ослободило команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и припадника те војске Сабахудина Мухића за злочине над србским ратним заробљеницима у Сребреници 1992. године, терети се и да је у својству предсједника Вијећа Окружног војног суда у Сарајеву подржавао стање противправног задржавања Триве и Бошка Гуслов, продужавајући им притвор уз паушалну оцјену "да се истрага није могла окончати из оправданих и објективних разлога, те да је у даљој фази истраге потребно саслушати окривљене, као и провести друге истражне радње", без навођења конкретних разлога за одређивање притвора.


У то вријеме, именовани су се налазили у нечовјечним условима живота и боравка у Војном затвору, наводи се у документацији која је у посједу Срне.


Судија Суда БиХ Шабан Максумић осумњичен је и да је физички злостављао затворенике српске националности у истражном затвору "Виктор Бубањ", а у самом службеном извјештају наведено је да је са још неколико судија учествовао у физичким злостављањима затворених Срба и потом изјављивао како су "током ноћи пеглали четнике", истиче се у документу који је у посједу Срне.


Према истом извору, судија Максумић је у својству осумњиченог наведен у кривичној пријави тадашњег Центра јавне безбједности Србско Сарајево од 2001. године, под оптужбом да је у својству овлашћеног службеног лица лишавао грађане српске националности - логораше права на правично и непристрасно суђење у Окружном војном суду смјештеног у објектима Окружног војног затвора такозване Армије БиХ у Сарајеву.


Такође, овим грађанима није издавао на закону заснована рјешења о разлозима задржавања, односно одређивања мјере притвора и продужења исте. "На основу тако проведеног кривичног поступка логораши су процесуалним нарушавањем тока кривичног поступка довођени у положај да су били лишени права на правично и непристрасно суђење. Изрицане су им 'правоснажне' пресуде без ваљаних доказа о кривици", наводи се у документацији.


Тиме је пријављени Макусмић, као овлашћено службено лице, омогућавао и охрабривао припаднике Војне полиције такозване Армије БиХ, управу и стражаре Војног затвора "Рамиз Салчин" на вршење кривичних дјела против човјечности и међународног права над грађанима српске националности.


У истој пријави наведен је и примјер када је судија Максумић водио кривични поступак који се односио на убиство породице Крајишник. Тада је Максумић једног од оптужених ослободио због наводног недостатка доказа, поступак никад није обновљен, а извршиоцима је изрекао само мјеру обавезног лијечења и посматрања у неуропсихијатријској установи, наводи се у документу који је у посједу Срне.


"Пред Окружним војним судом у Сарајеву суђење Србима за иста кривична дјела било је строже него муслиманима, а Срби су често оптуживани за кривична дјела која не постоје. Вршене су разне махинације, повреде закона, лажно оптуживање, а све с циљем да се Срби што строже осуде", наводи се у документу.


О свему овом, као и претходно наведеном свједочио је Марко Микеревић који је током рата обављао дужност судије поротника у Окружном војном суду у Сарајеву.


О случајевима физичког злостављања србских логораша, свједок Микеревић је изјавио да је у паузама суђења судија Максумић, заједно са другим судијама, причао како су претходне ноћи у затвору тукли "четнике" и да су тако тренирали бокс, уз напомену да су све судије и тужиоци у канцеларијама Суда имали кревете за спавање, па су и ноћи боравили у згради Суда.


Такође, једна од преживјелих жртава Нада Томић је у својој изјави навела да је судија Максумић од ње експлицитно захтјевао да да изјаву која иде у прилог, како је рекао, "њиховим захтјевима", те да је она на тај начин осуђена на три године затвора, док је истовремено осудио Србе Ерака и Дамјановића на смртне казне.


Судија Максумић и "његове методе рада" спомињу се и у другим изјавама преживјелих логораша, о чему постоји документација.


Као судија Првостепеног вијећа Одјељења један Суда БиХ Шабан Максумић је, између осталог, судио и у предметима против лица српске националности - Љубиша Врањеш и Младен Милић који су првостепено осуђени на по седам година затвора, Јаско Газдић првостепено осуђен на 17 година, Предраг Кујунџић на 22 године /правоснажно 17/, у предмету "Мејакић и други" три оптужена првостепено су осуђена на 59 година затвора, Момир Пелемиш и Славко Перић првостепено осуђени на 16 и 19 година /правоснажно Пелемиш ослобођен, Перић осуђен на 11 година затвора/, Момир Савић првостепено осуђен на 18 година, Босиљко и Остоја Марковић првостепено осуђени на по 10 година, а то је и први случај пред Судом БиХ да је током кривичног поступка у предмету ратног злочина досуђена новчана накнада оштећеном лицу. Предсједавајући Судског вијећа у предмету "Марковић" био је судија Максумић.


Са друге стране, судија Максумић је, примјера ради, за злочине над србским цивилима у Сребренику неправоснажно осудио Ибрачевић Екрема на само три године, док су истом пресудом остала двојица оптужених ослобођени.


Такође, судија Максумић је као предсједавајући Првостепеног вијећа Индиру Камерић осудио на само три године затвора /испод законског минимума/, а приликом изрицања пресуде рекао је да су олакшавајуће околности и то "што је оптужена према оштећеним показала поштовање и да радње нису тешке". У другостепеном поступку казна је минорно повећана и то од још једног ратног судије Реџиба Бегић који је био предсједавајући Вијећа.


У свој судској биографији Шабан Максумић осудио је 19 лица српске националности на 263 године затвора, а правоснажно је осуђено њих 18 на 227 година затвора, док је на другој страни неким од оптужених Бошњака изрицао казне испод законског минимума.


Према подацима из биографије на званичној интернет страници Суда БиХ Шабан Максумић је 1992. године изабран за судију у Окружном војном суду у Сарајеву, а након рата за судију Вишег суда у Сарајеву, односно Кантоналног суда у Сарајеву. Од 2004. године је судија Суда БиХ.



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне

Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници

Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова


Према мишљењу младих НИС лидер у пословању на тржишту Србије


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА