BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина и Новорусија из минута у минут - 05.10.

06.10.2017. год.

  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 04.10. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 05
.10.


Кијевске снаге 48 пута напале територију ДНР  Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 48 пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се 17 насељених места Републике.




Кијевске снаге су данас поново отварале ватру на Јужнодонбаски водовод. Информација о евентуалним жртвама нема.

Представници заједничког Центра за контролу и координацију примирја нашли су се под ватром украјинских снага у насељу Безимениое на југу ДНР. У њиховој непосредној близини експлодирала су два пројектила.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана девет пута напале позиције Народне милиције у подручју Славјаносербска, као и насеља Калиново, Хорошое,Смелое, Красни Лиман и Калиновка.



Јутрос око 08:00 кијевске снаге су отварале ватру на Јужнодонбаски водовод у селу Васиљевка код Јасиновате.

 


Преглед политичко-економских и других вести за 05
.10.

 

Врховна рада Украјине одложила о Донбасу  Врховна рада Украјине одложила је разматрање нацрта закона о реинтеграцији Донбаса и продужењу специјалног статуса региона на још годину дана, јер је опозиција блокирала говорницу у сали за седнице.

Врховна рада је планирала да размотри нацрте закона које је председник Петро Порошенко предао на разматрање и означио као хитне, али представници опозиционих странака имали су примедбе на документе. Конкретно, они су захтевали да се из закона о реинтеграцији Донбаса повуче спомињање Минских споразума, због чега су блокирали говорницу и председништво Раде. Остали посланици покушали су да их спрече и у сали је дошло до кошкања.

Председавајући Парламента Андреј Парубиј изјавио је да су лидери посланички група одржали састанак и одлучили да из закона уклоне тачке које се односе на Минске споразуме. После тога је говорница требало да буде деблокирана, рекао је он.

„Међутим, говорница је и даље блокирана… У вези са ситуацијом која се развила, наставићемо разматрање тог закона, али данас, у четвртак, објављујем да је седница Врховне раде завршена“, рекао је он.

Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Олександар Турчинов, који је излагао нацрт закона, неуспешно гласање назвао је промишљеном провокацијом.


„Нема никаквог оправдања за блокирање говорнице и прекид гласања које је Русију требало да означи као агресора“, рекао је он.

Представница украјинског председника Петра Порошенка у Ради Ирина Луценко изјавила је за телевизију „112 Украјина“ да ће разматрање нацрта закона бити настављено сутра. Према њеним речима, до сада су успеле да говоре само представници три посланичке групе, а представници Блока Петра Порошенка, Радикалне партије и других посланичких група тек треба да изнесу свој став. Председник већ држи састанак са својом посланичком групом поводом прекинутог гласања.

Кремљ је саопштио да је дефинисање Русије као „земље-агресора“ у супротности са стварним стањем ствари на југоистоку Украјине, где Русија није страна у сукобу.

Комитет Врховне раде препоручио да се усвоји закон о реинтеграцији Донбаса  
Комитет Врховне раде за питања националне безбедности и одбране препоручио је да се усвоји закон о реинтеграцији Донбаса у првом читању и да у њега буду унети амандмани, без помињања Минског споразума.

У садашњој верзији закон одређује приоритет Минског споразума у решавању конфликта на истоку земље.

Уочи гласања Комитета, посланик Андреј Левус је предложио да се уместо Минског споразума помене резолуција СБ УН у којој се подржава Мински споразум. Левус сматра да помињање Минског споразума није коректно, јер га није ратификовала Рада и нема законску тежину.

Већина чланова Комитета је гласала за ову одлуку. Троје је било уздржано, док је један био против. Председник Комитета Сергеј Пашински уверио је да „Блок Петра Порошенка“ и „Народни фронт“ подржавају овај документ.

Москва: Наставља се дискриминација и репресија над руским новинарима у Украјини  Наставља се дискриминација и репресија над руским новинарима у Украјини, прокоментарисало је Министарство спољних послова Русије ситуацију са новинаром телевизије НТВ Вјачеславом Немишевим, који је протеран из Украјине.

„Систематска груба кршења права руских медија и њихова апсурдност, као и појачано прогањање независних локалних новинара, показује да Кијев сматра објективну предају информација реалном претњом режиму, а не залогом демократског друштва“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Министарства спољних послова Русије.

Ресор позива међународне структуре, између осталог представнике ОЕБС-а, да дају оцену кршења права руских новинара од стране званичног Кијева у контексту слободе медија.

„Желели бисмо да ’старе европске демократије‘ не остану по страни већ упуте правичне и потребне критике на акције њихових млађих партнера“, додало је Министарство иностраних послова.

Новинар НТВ Вјачеслав Немишев ухапшен је јуче у Кијеву. Након испитивања протеран је у Русију.

Београд домаћин састанака Суркова и Волкера о ситуацији у Донбасу  Специјални изасланик САД за окончање сукоба у Донбасу Курт Волкер и помоћник Кремља Владислав Сурков састаће се 7. октобра у Београду, саопштио Волкер путем друштвене мреже "Твитер".


Портпарол председника Русије Дмитриј Песков прокоментарисао је предстојеће преговоре Суркова и Волкера.

„Преговори немају за циљ неки конкретан резултат. То је процес синхронизације позиција и размене информација, што се каже, из прве руке“, рекао је Песков.

Према његовим речима, без обзира на то што САД не учествује у преговорима у „нормандијском формату“, Вашингтону је „важно да добије информације из прве руке од земаља које учествују у Минском формату“.

Састанак Волкера и Суркова треба да буде одржан у србској престоници 7. октобра.


Пушилин: Кијев бира рат  Усвајање закона о реинтеграцији Донбаса ће значити да Кијев бира рат, рекао је представник Доњецке Народне Републике у контакт групи за решавање кризе у Украјини Денис Пушилин.

„Овај закон је у потпуној супротности са Минским споразумом и блокира преговарачки процес“, наводи се у саопштењу Пушилина.

Он сматра да давање председнику Украјине права да употреби оружане снаге у Донбасу додатно раздваја ДНР и ЛНР од Кијева.

Пушилин је, такође, истакао да кијевске власти једнострано признају агресију стране државе упркос ставу Савета безбедности УН.

„Иако само ово тело има право да утврђује агресију. У вези са тим, о разматрању и усклађивању одредаба овог нацрта са представницима република, као што је предвиђено Комплексом мера, не може да се говори“, рекао је он.

„Русија земља-агресор која је привремено окупирала део украјинске територије”  Председник Украјине Петро Порошенко увео је у Врховну раду нацрт закона о реинтеграцији Донбаса. Одговарајући документ објављен је на званичној интернет страници украјинског парламента.


Председник је нацрт закона назвао „хитним“ и предао га руководству парламента.

У документу се Русија назива „земљом-агресором“ која је „привремено окупирала“ део украјинске територије помоћу редовне војске. Такође се тврди да је Москва „подржавала тероризам у Украјини“.

Нацрт закона предвиђа могућност увођења ратног стања на одређеним територијама на југоистоку Украјине. Осим тога, он даје председнику право да користи војску у Донбасу.

Ослобађање региона се у документу назива „циљем државне политике“.

Парламент мора нови закон да усвоји у најскорије време — до 18. новембра, док не истекне рок важења закона о посебном поретку локалне самоуправе у одређеним окрузима Донбаса, који никад није био примењен.

Коментаришући нацрт закона о реинтеграцији Донбаса, портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да он треба да буде у складу са Минским споразумом.

„Наши стручњаци ће морати да га проуче (нацрт закона) у контексту поштовања Минског споразума. Чини нам се, а то није само став Русије већ и светске заједнице, да одговарајући документи који се односе на будућност Донбаса — Доњецка и Луганска, треба да буду у складу са Минским споразумом“, истакла је Захарова.

„Ми ћемо процену дати на експертском нивоу када проучимо овај документ“, додала је она.

Раније је председавајући међународног одбора Савета Федерације Русије Константин Косачов истакао да Кијев нема никакве доказе о агресији Русије, а када нема доказа — „неопходно је доносити законе“.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је дефинисање Русије као „земље-агресора“ у супротности са стварним стањем ствари на југоистоку Украјине, где Русија није страна у сукобу.

Москва је више пута изјављивала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да нема везе са догађајима у Донбасу, већ је заинтересована да Украјина превазиђе политичку и економску кризу.потенцијал обуздавања буде ефикасан“, истакао је Хоџиз.

Украјинa - из минута у минут -
  
 ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести


Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник

Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто


На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...

Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист


Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА