Украјина и Новорусија из минута у минут - 14.09.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 13.09. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 14.09



Позиције кијевских снага код Горловке

Кијевске снаге 36 пута напале територију ДНР -  Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 36 пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се 15 насељених места Републике.



Синоћ око 21:30 кијевске снаге отвориле су ватру на западну околину Доњецка. Такође је отварана ватра на Трудовски у Петровском рејону Доњецка.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана седам пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Желобок, Калиново и Калиновка.

Преглед напада на ЛНР


Преглед политичко-економских и других вести за 14.09.

Столтенберг: Поздрављам састанак генерала Павела и генерала Герасимова - НАТО проучава могућност одржавања нове седнице Савета Русија-НАТО, изјавио је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг.

„Још у јулу је одржан састанак, а након летње паузе почели смо да проучавамо могућности новог састанка Савета Русија-НАТО. НАТО је практично обуставио сарадњу, али мислимо да је важно сачувати политички дијалог и линије комуникације између војске Алијансе и војске Русије“, рекао је Столтенберг.

„Поздрављам састанак шефова нашег Војног комитета генерала Петра Павела и генерала Герасимова, јер је то важна карика наших војних канала комуникације. За НАТО је важно да настави политички дијалог са Русијом и сачува отворени војни канал дијалога“, обавестио је званичник Алијансе.

„Наравно, потребан нам је дијалог са Русијом, о чему треба разговарати. Међутим, мислим да су брифинг који смо имали о војним вежбама ’Запад 2017‘ и војним вежбама НАТО-а на последњем састанку, као и брифинзи о војном потенцијалу, били од користи. Природно би било наставити разговоре о војним вежбама и учинити да они буду транспарентнији и предвидљивији“, рекао је Столтенберг.

„Од лета 2016. године имали смо пет састанака, што показује да смо успоставили периодичан дијалог са Русијом по низу питања“, саопштио је званичник Алијансе.

Челник НАТО-а је додао да Алијанса тренутно не разматра да Украјини понуди акциони план за чланство у том војном савезу, тренутно су сви напори фокусирани на одбрамбени сектор.

„Тренутно подржавамо Украјину у спровођењу реформи, модернизацији наоружања, јачању институција одбране и безбедности. Концентрисани смо на то“, рекао је Столтенберг.

Русија нема намеру да уплаћује новац Савету Европе - Русија нема намеру да уплаћује новац Савету Европе за рад Парламентарне скупштине Савета Европе, све док јој не буде враћено право гласа у тој организацији, рекао је за лист „Известија“ потпредседник Државне думе Петар Толстој.

Толстој је подсетио да је одлука о замрзавању дела уплата Савету Европе за рад Парламентарне скупштине Савета Европе донета због дискриминационе политике организације. Ради се о суми од 11 милиона евра.

„Сматрамо да, све док не буде промењен начин њеног рада, нема смисла да учествујемо у њој. Подсећам, руску делегацију су у потпуности лишили право гласа у ПССЕ. Све док то не буде промењено, Москва се неће вратити раду у Парламентарној скупштини, а самим тим неће ни уплаћивати новац“, нагласио је посланик.

Толстој је приметио да је мањински део посланика донео одлуку да се Русији одузму пуноправне могућности рада у ПССЕ.

„Москва полази од принципа да ПССЕ чине парламентарци држава које бира народ. Самим тим одузимање право гласа, тј. говора у ПССЕ, представља дискриминацију народа највеће европске државе“, објаснио је потпредседник Државне думе Русије.

Русија од 2016. године не шаље документа за акредитацију своје делегације у ПССЕ, након што јој је 2014. и 2015. године било одузето право гласа на седницама и могућност учествовања у раду органа Парламентарне скупштине због украјинске кризе.

Лавров и Зигмар рзговарали о ситуацији на Корејском полуострву, Сирији и Украјини - Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров разговарао је телефоном са својим немачким колегом Зигмаром Габријелом о ситуацији на Корејском полуострву и иницијативи утврђивања мировне мисије Уједињених нација у Донбасу, саопштило је Министарство иностраних послова Русије.

У саопштењу је наведено да су министри одлучно осудили ракетно-нуклеарну активност Северне Кореје, нагласивши да је неопходно да се проблем Корејског полуострва решава искључиво политичко-дипломатским средствима. 

Лавров и Габријел су, такође, разменили мишљења о начинима да се ублажи напетост и да се учврсти поверење, укључујући и оне које су предложиле Русија и Кина у заједничком плану за решавање нуклеарног проблема. 

„Стране су потврдиле чврсту приврженост поштовању одговарајућих резолуција Савета безбедности УН“, наведено је у саопштењу.

Током разговора је било речи и о другим међународним питањима, међу којима је иницијатива да се успостави мисија УН која би штитила Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а, као и развој ситуације у Сирији.

САД желе широки мандат за мировну мисију УН у Украјини -  Вашингтон подржава идеју о распоређивању мировне мисије УН у Украјини ради заштите представника ОЕБС-а који прате имплементацију Минск споразума, али само ако припадници мировне мисије буду патролирали руско-украјинском границом.

"Верујемо да је могућност распоређивања мировних снага УН-а за источну Украјину свакако идеја коју вреди истражити", саопштила је портпарол америчког Стејт департмента Хетер Нојерт.

"Сматрамо то као могуће средство заштите грађана Украјине без обзира на њихову етничку припадност и њихову националност", сапоштила је Нојертова.

"Видимо га као потенцијални пут ка обнови украјинског суверенитета и територијалног интегритета", додала је она.

Русија је 5. септембра предложила нацрт резолуције Савету безбедности УН-а о слању мировних снага УН у Донбас, након што је председник Владимир Путин изразио тај предлог током тродневног самита БРИКС-а у кинеском граду Ксиамену.

Нацрт позива на распоређивање мировних снага УН-а на тренутној контакт линији између украјинских снага и снага република Доњецка и Луганска.

Према нацрту, мировњаци УН-а ће имати лако наоружање да би се заштитили током праћења мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). Састав мисије УН-а у Украјини морао би да буде одобрен од стране Кијева и представника Доњецка и Луганска.

Резолуција у потпуности подржава суверенитет, независност и територијални интегритет Украјине и наглашава потребу за испуњавањем Минских споразума.

Споразум из "Минска 2", који јњ договорила "Нормандијска четворка" (Украјина, Русија, Француска и Немачка) под окриљем ОЕБС-а 2015. године, створио је основу за прекид ватре између Кијева, и Доњецка и Луганска с друге стране. У споразуму су даље предвиђени принципи за мирно решење украјинске кризе.

Немачка је поздравила мировну идеју. У телефонском разговору, председник Путин и немачки канцелар Ангела Меркел договорили су се о продужењу мандата мисије УН-а, чиме је овлашћен да прати припаднике посматрачке мисије ОЕБС-а у сваком региону у којем делују.

САД, које нису у саставу "Нормандијске четворке", нити потписница споразума из Минска, предложиле су амандман на распоређивање снага УН-а, указујући да би мандат требало да буде "све до руских граница".

"Свака таква сила требало би да има широки мандат због мира и сигурности на окупираној територији Украјине укључујући и границу са Русијом, како би се избегло продубљивање или институционализација подела унутар Украјине", саопштила је Нојертова.

"САД и Русија би требало да зауставе дипломатски рат и започну прави посао", рекао је руски амбасадор у САД-у.

Став Стејт департмента изгледа да подржава и тумачење Кијева о потенцијалној мировној мисији у Украјини. Ранији представник Кијева у УН-у Володимир Јелченко, изјавио је да ће се Кијев договорити о међународној мировној мисији, али само ако се плави шлемови пошаљу на руско-украјинску границу.

Украјински званичници такође одбијају да координишу детаље о мисији са Доњецком и Луганском Републиком, јер би то значило њихову "легализацију". Кијев је такође нагласио да не жели да види било какву, руску војску, припаднике ОДКБ-а или ЗНД-а у мировним снагама.

Кијев је такође оптужио Москву да је послала војну помоћ у Донбас, али без пружања било каквих доказа, те жели да поново преузме контролу над границом са Русијом.

Москва је више пута одбацила све такве оптужбе, саопштивши да само пружа неопходну хуманитарну помоћ становништву Донбаса који трпи економску блокаду "властите владе".

Према споразумима из Минска, Кијев мора прво одобрити "посебан статус" Донбасу, прогласити општу амнестију и укинути економску блокаду, пре него што се врати да контролише границе. Кијев, међутим, наставља да поставља услове, одбијајући да испуни свој део договора.

Украјински сукоб избио је након свргавања изабраног председника Украјине и насилним државним ударом. Затим је уследило постављање националистичке владе која је готово одмах прогласила рат регионима на југоистоку земље који су одбили да признају ново руководство у Кијеву.

Кијев спроводи војну операцију од пролећа 2014. године. Број жртава сукоба је премашио 10.000 људи са око 24.000 повређених, према проценама УН-а.

Украјинa - из минута у минут -

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима