Почетна страница > Новости

Украјина и Новорусија из минута у минут - 05.09.

/ vostok.rs   | 06.09.2017.


  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 04.09. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 05
.09


Кијевске снаге 24 пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 24 пута напале територију ДНР.



Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана седам пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Фрунзе, Калиново, Нижње Лозовое, Лозовое и Красни Јар.

Током претходне ноћи кијевске снаге су отварале ватру на насеље Зајцево северно од Горловке. Том приликом оштећене су две куће.

Преглед напада на ЛНР



Преглед политичко-економских и других вести за 05
.09.


Русија предложила нацрт резолуције СБ УН-у за слање мировних снага у Донбас - Русија је предложила нацрт резолуције Савету безбедности УН-а о слању мировних снага УН-а у Донбас, како би обезбедила безбедност посматрачке мисије ОЕБС-а након што је председник Путин изразио ту идеју.


"Русија је представила нацрт резолуције Савету безбедности УН-а о успостављању мисије УН-а која би обезбедила безбедност посматрача Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) који раде у источној Украјини", саопштио је руски изасланик у УН-у Василиј Небензја.

Руски председник Владимир Путин наредио је Министарству спољних послова да предложи нацрт након изношења идеје на конференцији за новинаре након тродневног самита БРИКС-а у кинеском граду Ксиамену.

"Сматрам присуство мировних снага, односно људи који би обезбедили безбедност мисије ОЕБС-а, апсолутно прикладним и не видм ништа лоше у томе", рекао је руски лидер.


Он је додао да верује да ће слање мировних снага "учинити добро" за решавање сукоба, додајући да је наредио руском министарству спољних послова да "поднесе одговарајућу резолуцију Савету безбедности УН-а".

Истовремено, председник је нагласио да би потенцијална мисија УН-а требало да се фокусира "искључиво на обезбеђивање безбедности за службенике ОЕБС-а" и да треба да ради само на линији контакта између кијевских снага и побуњеника Донбаса.

Он је такође рекао да се ово питање треба решити тек након што обе стране у сукобу повуку своје тешко наоружање и повуку се са линије контакта. Председник је затим скренуо пажњу на чињеницу да се "одлука о распоређивању мировне мисије УН-а у источној Украјини не може предузети без директних консултација са представницима самопрокламованих Народних република Доњецка и Луганска".


"Ако су сви ови услови испуњени, таква мисија би дефинитивно допринела решавању сукоба у источној Украјини", рекао је Путин.


Предлог руског председника је добио одобрење од стране ОЕБС-а. 

"Аустрија, која је тренутно председавајућа ОЕБС-ом и Секретаријат ОЕБС-а поздрављају све напоре у циљу обезбеђивања трајног мира и безбедности у Украјини", рекао је званичник ОЕБС-а ТАСС-у.


Званичник је такође додао да би се безбедносна ситуација у источној Украјини "значајно побољшала ако стране испуне своје обавезе према Миниским споразумима".

Споразуми из "Минска II", који су израдили Украјина, Русија, Француска и Немачка под окриљем ОЕБС-а у 2015. години, створили су основу за прекид ватре између кијевских снага и побуњеника Донбаса. У споразуму су даље предвиђени принципи за мирно решење украјинске кризе.

Путинову иницијативу поздравио је и немачки министар спољних послова Зигмар Габриел, који је рекао да би успешно распоређивање мировних снага УН-а могло "постати први велики корак ка укидању анти-руских санкција".

Он је додао да имплементација овог предлога може чак поставити темеље за "нови период детенције" у односима између Европе и Русије.

У међувремену, представници Доњецке и Луганске Републике су саопштили да су спремни за дијалог о том питању. Представник Луганске Народне Републике Родион Мирошник рекао је да би ово питање требало најпре размотрити "детаљно" од стране Контакт групе из Минска.

"Свака мисија, без обзира да ли се ради о ОЕБС-у или УН-у, могла би се послати у Донбас само након детаљне расправе о мандату и функцијама", рекао је он. Мирошник је такође додао да се то питање треба "расправљати на конструктиван начин како би се постигли споразумно прихватљиви договори".


Лидер Доњецке Народне Републике, Александар Захарченко је саопштио да су "народи Донбаса заинтересовани за почетак процеса решавања сукоба као нико други", додајући да је Доњецка Народна Република спремна да "размотри било коју иницијативу за постизање овог циља.

Међутим, Украјина није била спремна да подржи иницијативу руског председника. Владимир Аријев, украјински посланик и шеф украјинске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе, рекао је да украјинско руководство генерално подржава идеју о слању мировних снага у источну Украјину, али одбацује формат који је предложила Русија.

"Путинова изјава која се тиче потребе да се координише питање постављања мировних снага УН-а у Донбас са самопрокламованим народним републикама Доњека и Луганска би де-факто значило легализацију њихове мреже у источној Украјини", рекао је он.

Он је рекао да се Украјина "никада неће сложити са таквим форматом", додајући да у мисију УН-а не треба укључивати руску војску јер би то била "легализација" њиховог наводног присуства на украјинској територији.

Међутим, украјински изасланик у УН-у Владимир Елченко је рекао касније да је Украјина спремна да "ради" на нацрту резолуције Русије "на експертском нивоу".


Истовремено, он је такође рекао да Кијев тражи да се у мисију Уједињених нација не укључи ниједна војска - руска, организација ОЕБС-а [Организација за колективну сигурност] или ЗНД [Заједнице независних држава], додајући да би распоређивање мировњака могло да се реализује тек после "повлачења страних трупа и опреме" са територије Украјине.

Кијев оптужује Москву да шаље војну помоћ Доњецкој и Луганској Републици, иако без икаквих доказа. Москва је више пута одбацила све оптужбе.

Украјински сукоб избио је након рушења изабраног председника Украјине у насилном државном удару у Кијеву и успостављања националистичке владе која је готово одмах објавила рат против региона на југоистоку земље, поред границе са Русијом, који су одбили да препознају новонастало вођство.


Кијев спроводи војну операцију у Донбасу од пролећа 2014. године. Број жртава у сукобу је премашио 10.000 људи са око 24.000 повређених, према проценама УН-а.

Путин: ДНР и ЛНР имају довољно оружја, укључујући и оно које су заробиле од супротне стране - Русија не може да утиче на могућу одлуку САД да испоручује оружје Украјини. То је суверена одлука САД, рекао је Путин.

„То је суверена одлука Сједињених Америчких Држава коме ће продавати оружје или га бесплатно испоручивати, као и земље која је прималац ове помоћи. Ми не можемо ни на који начин да утичемо на овај процес, али постоје заједничка међународна правила и приступи“, истакао је руски председник.

Према његовим речима, „испорука оружја у зону сукоба не иде у корист смиривању, већ само погоршава ситуацију“.

„Ако се то догоди у датом случају, онда у принципу ова акција и одлука неће променити ситуацију. Генерално, никако не може да се утиче на промену ситуације. Број жртава, наравно, може да се повећа. Желим да нагласим да би свима било јасно, да се ништа неће променити, може се повећати број жртава, а то је жалосно“, нагласио је он.

Према Путину, ДНР и ЛНР имају довољно оружја, укључујући и оно које су заробиле од супротне стране.

„А ако америчко оружје уђе у зону сукоба, тешко је рећи како ће реаговати самопроглашене републике“, навео је он.

Он је додао да подржава идеју слања мировних снага у Украјину, који би осигуравали безбедност мисије ОЕБС-а.

Русија задржава право да смањи број дипломата САД за још 155 - Путин - Москва задржава право да смањи број службеника амбасаде САД у Русији за још 155 како би се вратио паритет особља између амбасада двеју држава, упозорио је Путин.

"Сложили смо се са нашим партнерима да мора бити паритет између броја дипломатског особља у Русији и Сједињеним Државама. Било је око 1.300 дипломата из САД. Имали смо 455 (смањено). То смо исправили. "



"Међу 455 дипломатског особља које ради у Сједињеним Државама има 155 људи који раде у Уједињеним нацијама. Стриктно говорећи, они нису део дипломатског кора који је акредитовао амерички Стејт департмент", додао је он.

"Дакле истински паритет био би да САД неће имати 455 дипломата у Русији, већ 155 мање".

Путин је рекао да Москва задржава право да тај број америчког дипломатског особља напусти земљу.

Он је додао да ће се Русија жалити суду у вези са одузимањем њеног права да располаже својом имовином у Сједињеним Америчким Државама. Руски председник сматра да то нарушава имовинска права Русије.

„За почетак ћу дати налог Министарству спољних послова да се обрате суду, да видимо како функционише тај хваљени амерички правосудни систем“, рекао је Путин на конференцији за новинаре.

Сергеј Хрушчов: Мој отац је Крим предао Украјини јер полуострво некако ближе тој републици - Син некадашњег генералног секретара Совјетског Савеза Никите Хрушчова, Сергеј објаснио је због чега је његов отац 1954. године предао Крим Украјини, оценивши да иза те одлуке није било никакве политичке мотивације, преноси РТ

„Мој отац је Крим предао Украјини јер, ако погледате карту, јасно вам је да је то полуострво некако ближе тој републици, а све зарад једноставније изградње Севернокримског канала, будући да се на тај начин пројекат водио под једним правним лицем“, рекао је Хрушчов.

Према његовим речима, сличне ситуације догађале су се и са многим другим регионима унутар Совјетског Савеза.

„Никакве политике ту није било, као што то неки воле да кажу. Никакве речи није било ни о поклону мојој мами, која се родила у западној Украјини. То је било структурална и правилна одлука. Крим је од тог тренутка кренуо да се развија“, додао је.

Подсетимо, Крим је 19. фебруара 1954. године одлуком Врховног савета СССР ушао у сасатсав Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике, а иницијатор декрета био је тадашњи лидер Никита Хрушчов. Након распада СССР-а, Крим је остао у саставу Украјине.

Међутим, након референдума у марту 2014. године, грађани Крима одлучили су да се полуострво припоји Руској Федерацији.

  Украјинa - из минута у минут -

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »