Годишњица разбијања Турака на Батину: Битка за Дунав

Тренутни неуспеси Русије у рату против Наполеона, поткрепиле су турске наде да поново успоставе контролу над Кримом и Грузијом, као и да рашчисте са кнежевима Молдавије и Влашке који су гравитирали ка Русији. Са тим у виду Турска је погазила руско-турске мировне уговоре из 1798. и 1805.године, и 28.12.1806.године Русији објавила рат. У наредних неколико година, на простору данашње Румуније и Бугарске дошло је до неколико жестоких битака између турских снага које су стациониране на простору Балкана, са руском Дунавском армијом која је кренула у помоћ својој православној сабраћи у борби против отоманског завојевача. Велику улогу у овом рату је имала и Србија, која је на челу са Карађорђем подигла устанак и самостално ослободила велики део централне Србије, жестоко тукући најелитније турске јединице на Балкану. Руска Дунавска дивизија је ступила у везу са србским устаницима, који су веома брзо формирали оперативне јединице на простору Србије, а све у циљу ослобађања јужно-словенских народа.

Борбе у делти Дунава

Неуспешна опсада града Русе 22 јуна 1810.године, условила је делимично повлачење руске Дунавске армије северно од Дунава. Ово је побудило великог везира Јусуф-пашу, да нареди Гушанац-паши да са свим расположивим снагама пређе у офанзиву у циљу спречавања генерала Каменског (кмд. руске Дунавске војске) да по реорганизацији својих снага крене у нови напад, и поново стави у окружење турске гарнизоне који су се налазили на десној обали ове реке.

За ову операцију Гушанац-паша је прикупио око 30,000 људи који су се концентрисали на десној обали р.Јантре.

Почетком августа месеца, ова турска групација је изашла на десну обалу реке Јантре и избила у реон насељеног пункта Батина. Њено лево крило се наслањало на реку Дунав, на којој је била распоређена турска речна флотила. Са својим десним крилом ова групација се ослањала на Батину и топографски терен десно од реке Јантре. Уочивши покрете турских снага, кмд. Дунавске војске генерал Каменски је њој у сусрет послао одред генерала Уварова јачине 6 пешадијских батаљона, 3 козачка коњичка батаљона и 25 ескадрона (око 10,000 људи). Ове снаге су требале да разбију непријатеља на сектору десно од реке Јантре и одбаце Турке на њену леву обалу.

До 16.августа 1810.године, руске извиднице су успеле да допру до реке Јантре и да изблиза упознају турски распоред. Они су утврдили да турске снаге на овом сектору располажу са готово 40,000 људи, што је био знак да се главнина руске војске која је напредовала ка Батини, заустави на досегнутим позицијама. Том приликом претходница генерала Уварова имала је неколико судара са турским јединицама у којима је изгубила 304 војника, док су Турци имали преко 1,000 мртвих и рањених, као и 2 изгубљене ратне заставе.

Битка на Батини

На основу прикупљених информација о јачини турске групације у долини реке Јантре, које су одали турски ратни заробљеници који су заробљени 16.августа у борбама са заштитним руским одредима, као и њихове унутрашње мотивисаности за борбу, генерал Каменски одлучује да са главнином снага (јачине око 21,000 људи) ипак крене пут Батина.

Ова групација снага је у раним јутарњим часовима, 25.августа, избила до насељеног пункта Батин где је направила свој табор. Генерал Каменски је потом ову групу снага разделио у 2 нападне колоне.

Прва нападна колона је бројала око 6,300 пешадинаца и 2,240 коњаника и налазила се на десном крилу фронта. Њен задатак је био да са ослонцем на Дунав и обалске косе, нападне на лево крило непријатеља.

Друга нападна колона јачине 7,500 пешадинаца и 4,760 коњаника, је имала задатак да се раздели на 3 ешелона и да свом ширином нападне на центар и десно крило непријатеља, који је посео јаке топографске објекте у дубини дунавске обале, као и само насељено место Батин. Јединице 2 нападне групе су наступале у 3 паралелна ешелона. На њиховим боковима и нешто испред се налазила лака коњица. У висини ове групе се Дунавом кретала и Дунавска флотила.

У оваквом распореду ова обједињена група је на хоризонту уочила мање непријатељске бродове, и по њима осула ватру. За кратко време, ови бродови су били приморани да одступе испред руских снага, тек пошто су им 2 брода потопљена а 5 заробљено.

Руси крећу у одлучан напад 

Сутрадан, 26.августа у 08ч., обе руске нападне групе су кренуле у општи напад на турске снаге. Левокрилна нападна колона је кренула у напад на непријатеља који се утврдио на једној узвишици. Пешадија се развила у линијски стрељачки строј. Чим су дошли на пушкомет од предњих турских положаја, на њих је отворена жестока ватра. Недуго потом, на целој линији фронта се развила жестока борба. До 10ч. све руске нападне колоне су се укључиле у битку. Користећи веште маневре својих снага, Руси су практично на свим одсецима фронта пробили турске одбрамбене линије и правовременом употребом лаке коњице, изазвали пометњу међу Турцима. Ово је условило њихово бекство са најистуренијих упоришних тачака, које су попадале као ''куле од карата''. Посебно је настрадало лево крило турског распореда, где је руска коњица (махом састављена од изузетно вештих и агилних Козака) напросто ''исекла'' непријатеља.

На правцу главног удара Руси су заробили чак 49 турских ратних застава и око 200 непријатељских војника, док су остали побегли или уништени.

За разлику од левог крила које у потпуности разбијено, нешто жилавији отпор је пружен на десној страни турског одбрамбеног распореда. Користећи велики број земљишних утврђених тачака као и само насељено место Батин, Турци су овде одржали све до касних поподневних часова тог дана. Међутим, привлачењем снага са десног крила ка централним тачкама нападног распореда, које су гониле разбијене остатке турске војске испред себе, Руси успевају да заузму кључне утврђене положаје непријатеља. Енергичним дејством у бокове и позадину турске војске, Руси успевају да уђу у утврђену Батину, затворивши у обруч Ахмед-пашу са око 500 војника. Пошто је одбијена интервенција дела турске војске која је кренула из правца гарнизона Русе ка Батини, опкољена непријатељска посада са Ахмед-пашом на челу, одлучује да се сутрадан у потпуности преда.

Последице битке

Руски губици у овој бици износили су укупно 1,542 војника и официра избачених из строја. Од тог броја погинуло је 395 људи (15 официра и 380 војника) док је рањено њих 1,147, од чега су 4 генерали, 63 официри различитих чинова и 1,080 војника.

Турски губици су били неупоредиво већи. Избачено је из строја преко 5,000 турских војника и официра, а 5,086 је пало у заробљеништво. У борбама је пало 178 турских ратних застава, а заробљено је и 14 артиљеријских оруђа.

Ова битка је убрзала пад турских гарнизона Русе и Ђурђев, који су ослобођени до 15.септембра 1810.године.

Слободан Ђукић,
Руска реч