Дубоко грло

Пише Олег Голубовић

У Америци се захуктава кампања која Трампа, на брутални начин, упоређује са Хитлером. Занимљиво је да то чине медији и људи који сваког живог терају да се окане прошлости, да гледа у будућност, а историју познају из холивудских филмова о др. Индиани Џонсу Јуниору.

Сад им и демократија не ваља, па подсећају да је Хитлер на власт дошао путем избора. Са изборима је било све уреду док се, по узору на Калигулу, на власт доводила ергела - парадни коњ Бил, магарац Буш Јуниор и побеснела кобила у покушају  Хилари.

Из неког разлога тог данашњег Калигулу неки зову "дубока држава", што асоцира са "дубоким грлом" - инсајдером, који је одавао информације о Никсону у афери Вотергејт и на познати "уметнички" филм (мисли се на грло) и Билове несташлуке.

Зато је прикладнији стари добри појам плутократије али незгода, што га је користио и Хитлер. Шта је ту је, па нека буде и "дубока држава".

Осим индивидуалног уметничког или естетског дојма (о чему се не да расправљати) победа Трампа на изборима је једина сличност са Хитлером. Трамп је изолациониста (протекциониста), овај други био је ексанзиониста, играо се са глобусом (гледај Чарлија Чаплина и " Великог диктатора"). Хитлер је хтео да влада светом, Трамп тврди да неће да буде светски полицајац и да руши државе зарад демократије. Доналд се обраћа бирачима, Адолф је апеловао на масу у најгорем агитаторском маниру. Разлика је много, а натегнута сличност може да се нађе и између крокодила и зеленог папагаја.

Ови, што су изгубили на изборима, хоће да задрже власт. Сада им не ваља изборни систем. Криви су им бедни (деплорабле) Трампови бирачи, руси, Викиликс и ко све не. Упоређивати бираче у овом случају није баш паметно јер би се дошло до политички не коректних закључака за оне, који су гласали против Трампа.  То су, између осталих,  припадници свакаквих мањина, корисници социјалне помоћи и опијата.

Када смо код историјских паралела. Трамп би се могао упоредити са Стаљином. Али не са Стаљином,представљеним искључиво као злочинцем, већ са Стаљином као државником, који је, између осталог, победио у II Светском рату. Јесте, Стаљин је био злочинац. Наполеон није? Ко се данас сећа Наполеона осим да је био војсковођа?

После бољшевичког расула и снова огромне већине његових сабораца о Светским, Перманентним и другим револуцијама по цену пропасти руске државе, Стаљин је увео ред у ту државу. Највећу цену платио је народ Русије (Совјетсог Савеза), али су је платили и његови саборци - интернационалисти, што су презирали народ и мрзели сваку руску државу. Сетимо се само Троцког и остале многобројне банде. Тек они нису били цвећке са својим експериментима ин виво.

Стаљин је прекинуо ту бакханалију и започео "изградњу социјализма у једној земљи", заправо да гради државу. Ту је он сличан Трампу, само што овај изграђује капитализам у једној земљи и не обазире се на друге. Покушава да врати суверенитет држави, заробљеној од банкара и међународних шпекуланата,који се у главном баве куповином, продајом и препродајом дугова, а производњу су изместили којекуда.

Има и других сличности, поготово у идејама о спољној политици и сферама утицаја. Онај ко се бави историјом нашао би и сличности и разлике, под условом да историју није учио у Холивуду од Индиане Џонса и Ларе Крафт.

Разлика је, например, да Стаљин није добио власт на општим изборима. Наполеон јесте?

Грех је не знати историју. Злочин је користити у прљаве политичке свхе.