Украјина и Новорусија из минута у минут - 27.07.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 26.07. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 27.07.


Ратни извештај из Авдјејевке

Кијевске снаге извршиле 43 напада ДНР  - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 43 пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нациста нашло се 19 насељених места ДНР.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана 11 пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Логвиново, Желобок, Смелое, Лозовое, Калиново, Калиновка и споменика Кнезу Игору у околини Станице Луганске.



Током претходне ноћи кијевске снаге су поново отвориле ватру на насеље Трудовски у Петровском рејону Доњецка.

Преглед напада на ЛНР

Војна обука студената ЛНР

Преглед политичко-економских и других вести за 27.07.

Бела кућа: Администрација САД снажно подржава санкције против Русије  - Портпарол Беле куће Сара Сандерс поново је изјавила да америчка администрација снажно подржава санкције против Русије, Ирана и Северне Кореје и да намерава да проучи коначну верзију нацрта закона.

На питање о ставу председника САД Доналда Трампа о предлогу закона о санкцијама, Сандерсова је саопштила да је сенатор Боб Крокер изјавио да не подржава у потпуности нацрт у овом облику и да „постоји могућност да се он промени“.

„Тако да ћемо видети како ће он изгледати пре доношења коначне одлуке. Али могу да вам кажем да Бела кућа, председник и читава администрација, а то смо много пута говорили, снажно подржавају санкције против Русије, Ирана и Северне Кореје“, истакла је Сандерсова.

Украјина да исплати Русији 3,6 милијарди долара - Суд у Лондону  - Виши суд у Лондону обавезао је Украјину да исплати номиналну вредност обвезница у износу од три милијарде долара. 

Такође је обавезао Украјину да исплати 2,8 милиона фунти (3,6 милиона долара) Русији као надокнаду за правне трошкове, објавило је Министарство финансија Русије.

Према саопштењу које је министарство објавило на интернет страници, Украјини је наложено: "да надокнади део трошкова који се односе на правне поступке у износу од 2,8 милиона фунти, при чему 50 посто суме ће платити дужник најкасније до 20. септембра, 2017. године".

У марту је Суд пресудио да Украјина није доказала да је исплатила три ​​милијарде долара које је Русија дала у 2013. години током председавања Виктора Јануковича. Финансијска помоћ Русије Украјини била је у виду еврообвезница која је регулисана енглеским правом.

Суд је одлучио да Кијев мора да исплати Москви номиналну вредност еврообвезница, као и да на име камата исплати 75 милиона долара, као и затезну камату на те износе.

Камата на износ главнице износи 8% на годишњем нивоу.

„На тај начин сваки дан кашњења коштаће државни буџет Украјине (украјинске пореске обвезнике) више од 673.000 долара“, истиче Министарство финансија Русије.

Након што Украјина није успела да отплати дуг након грејс периода и истека рока у 2015. години, Русија је покренула тужбу пред енглеским судовима. Москва је понудила Кијеву план отплате дуга, по којем би могао да отплати своје дугове у три рате од по милијарду долара у току три године.

Међутим, Украјина је одбила да плати, тврдећи да је новац политички кредит за који је земља била присиљена да узме.

Украјина је инсистирала на пуној расправи, позивајући се на политичку природу предмета.

Према Кијеву, 2013. године украјинска влада је била предмет "масовног, незаконитог и економског и политичког притиска".

Трговински рат између ЕУ и САД би било нешто веома лоше - министар економије Немачке  - Нове санкције против Русије одобрене од стране америчког Представничког дома у уторак, могле би довести до контра-санкција, упозорава немачки министар економије Бригита Ципријес, додајући да би трговински рат између ЕУ и САД било нешто "веома лоше."

Бригита Ципријес је упозорила и на могући трговински рат између Европске уније и Сједињених Америчких Држава.

"Постоји могућност контра-санкција, јер је то предвиђено и путем СТО-а (Светска трговинска организација)", рекла је она, додајући да би трговински рат било нешто "веома лоше."

„У овим околностима Русија је принуђена да предузме симетричне мере за неутрализацију насталих претњи по националну безбедност, да спроводи активности стратешког обуздавања и да повећава борбене капацитете Јужног војног округа“, рекао је Шојгу на састанку управног одбора Министарства.

Према његовим речима, од априла је у Румунији трајно размештено 16 авиона САД и Велике Британије тактичког ваздухопловства. Од почетка године само САД су извеле више од 130 извиђачких летова на руским јужним границама. Осим тога, пре неколико дана на западној обали Црног мора завршене су велике војне вежбе НАТО-а, у којима је учествовало више од 25.000 војника из 22 земље.

Он је истакао да су све текуће организационе активности синхронизоване са снабдевањем савременог наоружања и војне технике.

„За последњих шест месеци трупе Јужног војног округа добиле су више од 600 јединица наоружања и војне технике. Стално се побољшавају борбена обука војника и припрема војних органа“, рекао је он и прецизирао да је од почетка године у Јужном војном округу одржано више од хиљаду војних вежби.

„На тај начин, може да се говори о позитивној динамици у организацији и извођењу борбене обуке“, закључио је министар.

Према његовим речима, један број страних земаља повећава војно присуство поред руске границе, сматрајући да акције Русије на Блиском истоку и Кавказу представљају претњу.

„Наша активна дејства за стабилизацију ситуације на Блиском истоку и подржавање мира на југу Кавказа неке земље виде као претњу по њихове националне и коалиционе интересе. У настојању да блокирају учешће Русије у решавању глобалних и регионалних проблема, низ држава не прекидају са покушајима да употребе војну силу за постизање геополитичких циљева и повећање војног присуства у близини руских граница“, нагласио је Шојгу.

Министар је, такође, додао да су „формирана четири батаљона војне полиције који тренутно обављају задатке у појасима безбедности зона деескалације на територији Сирије“.

Захарченко: Коначна одлука о Малорусији није донета  - Председник Доњецке Народне Републике Александар Захарченко изјавио је да је предлогом за успостављање Малорусије само покренуо дискусију, а коначна одлука још није донета.

„Нисмо створили нову државу, предложили смо дискусију и дали свој предлог. За само недељу дана добили смо доста повратних информација, коментара, сугестија заинтересованих људи из целе Украјине. Велики број људи подржао је идеју поновног формирања Украјине“, наводи се у Захарченковом саопштењу објављеном на његовом званичном сајту.

Он је истакао да идеја стварања Малорусије захтева израду конкретних предлога.

„Наставићемо да радимо на њима и анализирамо ситуацију. Дакле, нису сви подржали идеју о имену Малорусије. Постоје коментари о месту главног града, националне заставе, грба. Такође се расправља о саставу, формату и времену сазивања легитимне уставотворне скупштине која ће представљати све регионе Украјине“, истакао је Захарченко.

Он је додао да је „коначна одлука је није донета, али, што је најважније, дискусија ће бити настављена“.

Лидер ДНР Александар Захарченко раније је предложио стварање нове државе Малорусије на прелазни период до три године. Њен устав ће прописивати несврстани статус и поставити курс политике за обнову односа са Русијом, као и уједињења са Русијом и Белорусијом.

Портпарол председника Русије Дмитриј Песков рекао је да су изјаве лидера самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) Александра Захарченка о стварању Малорусије лична иницијатива и подсетио да је Русија посвећена Минским споразумима.

Украјина би могла одузети држављанство Сакашвилију  - Председник Украјине Петро Порошенко издао је указ о одузимању украјинског држављанства бившем председнику Грузије и бившем гувернеру Одеске области, Михаилу Сакашвилију, саопштила је државна миграциона служба.

„Председник Украјине издао је указ о укидању држављанства Украјине. Материјали о Сакашвилији који су предати државном тужилаштву Украјине, које је обрадила државна миграциона служба Украјине, упућени су на разматрање комисији за питања држављанства председника Украјине и у складу са утврђеном процедуром разматрани на састанку комисије“, наводи се у саопштењу.

Раније је посланик Радикалне партије у Врховној ради Украјине Игор Мосијчук саопштио да је бившем гувернеру Одеске области Михаилу Сакашвилију одузето украјинско држављанство.

Према његовом мишљењу, то показује да је украјински председник Петро Порошенко „почео да признаје сопствене грешке.“

„Он је на незаконит начин дао наше држављанство и сада исправља искључиво сопствене грешке. Турнеја путујућег грузијског циркуса очигледно се одужила и реално почела да угрожава украјинску државу“, написао је Мосијчук на својој страници на Фејсбуку.

Сâм Сакашвили раније је тврдио да по украјинском закону не могу да му одузму држављанство, јер он нема пасош неке друге земље.

Блек је додао да верује да у инсиситрању на санкцијама према Русији Конгрес покушава да искористи политчке маханизме да би добио економску предност. Он међутим, примећује да је председник Доналд Трамп истовремено подвргнут оштрим критикама због примене принципа "прво САД" како би се решиле трговинске неравнотеже са другим земљама.

 

"Овде Трaмп покушава да има слободну трговину са Русијом, покушава да ресетује односе са Русијом - а сам Конгрес је направио велики корак ка блокирању слободне трговине и мешањe у тржиште", рекао је Блек.

"Пошто је Представнички дом гласао за доношење закона, било би бесмислено да Трaмп сада ставља вето на предлог закона, када се то лако може превазићи", рекао је Блек, додајући да су санкције, упркос јединству законодаваца, "нису сасвим постигнуте јединствено, јер постоји огромна реакција из Европске уније".

"Постоји могућност да ће реакција ЕУ приморати Представнички дом и Сенат да можда направе неке модификације", рекао је он.

Говорећи о способности ЕУ да предузме заједничку акцију против Вашингтона у одговору на санкције које утичу на заједничке енергетске пројекте са Русијом, Блек је рекао да сумња да би било могуће да се свих 28 чланова блока договори о том питању.

"Сама легислатива, чак и ако је председник Трамп потпише, те постане закон, не обавезује га да одреди казнене мере за "Северни ток 2", јер само лидер САД то може учинити", рекао је Блек, тврдећи да законодавци желе да оставе "врућ кромпир" Трампу, да пренесу одговорност за непопуларне мере за ЕУ.

Блек је додао да Конгрес остављајући последњу реч Трампу буквално каже да је оно што ради "екстремно и да је мало непријатно да се ради, али хајде да то предамо председнику".

Међутим, Трамп под таквимм притиском може да не потпише закон, сматра сенатор.

"Озбиљно сумњам да ће председник Трамп, докле год дозвољава дискрецију, мислим да неће увести санкције за "Северни ток 2" јер је то заиста сигурност за Европу", рекао је Блек, напомињући да би с друге стране ЕУ могла такође учинити у великој мери да се не дозволи обустављање пројекта.

"Претпостављам да би ЕУ учинила све како би покренула гасовод "Северни ток 2" и верујем да би то требали како би осигурали стабилност и сигурност за људе Европе", рекао је он, називајући намеру америчких законодаваца да диктирају енергетску политику преко САД-а као "ужасно, ужасно лошу грешку" која "одражава лоше вођство од стране Дома и Сената".

Предлог закона који се односи на руски енергетски сектор, банке, произвођаче оружја, као и појединце, замишљен је као одговор на подршку Русије Влади Сирије у борби против терориста, присаједињења Крима Русији и наводном подршком Доњецкој и Луганској Републици.

Закон такође не поштује заједничке енергетске пројекте између Европе и Русије, што је довело да неколико европских земаља и званичника ЕУ изразе оштро неслагање и забринутост због могућих импликација на европске послове и њену енергетску безбедност.

Председник Европске комисије Жан КЛод Јункер је упозорио Вашингтон да је ЕУ "спремна да поступи на одговарајући начин у року од неколико дана", оптужујући америчке власти да занемарују мишљење Европе о том питању.

Немачка и Француска су такође осудиле једнострани потез, а Берлин је саопштио да "није на Американцима да суде или прописују на који начин европске компаније могу да сарађују са било којим трећим странама", а Париз је указао на то да су санкције "супротне међународном праву".

"ЕУ се може супротставити санкцијама и доћи у сукоб с САД"

Политички историчар Марк Шанахан, који предаје политику и међународне односе на Универзитету Ридинг, верује да, с једне стране, нове санкције одражавају лоби Представничког дома који "тежи ка америчкој агенди за гориво", а с друге стране представља политичку борбу која укључује Трампа и Републикански национални комитет.

"Ово је стављање председника Трампа у његову кутију. То је борба између Републиканског националног комитета, републиканаца у Конгресу и извршне власти у Белој кући. Тренутно председник није на јако снажном месту - готово сигурно да не види свој вето на овом закону, јер може завршити на врло, врло слабом положају", рекао је Шанахан за РТ.

Међутим, то би могло да се претвори у сукоб између САД и ЕУ, јер су санкције против интереса многих европских држава.

"ЕУ је веома јако трговинско тело у својим правима. Може изабрати да не спроводи америчке санкције и да се директно њима супротстави, нарочито око енергије са Русијом. То ће их довести у сукоб са САД-ом, а то се није догодило већ дуже време у овој размери и на овом нивоу. Али то се може догодити", рекао је Шанахан.

Песков: Москва ће заузети став о новим санкцијама САД када добију статус закона  - Кремљ сматра врло да је врло жалостан закон који је амерички Представнички дом донео о пооштравању санкција Русији.

Песков је рекао да ће Москва оформити став о новим америчким санкцијама када ће они добити статус закона.

„Засад се ради о закону, зато нећемо давати било какве оцене. Однос према томе ће се формулисати након пажљиве анализе и одлуке, које ће несумњиво донети шеф државе, председник Владимир Путин“, рекао је представник Кремља.

Одговарајући на питање новинара да прокоментарише речи председника Комитета Савета федерације за међународне послове Константина Косачова да треба дати реципрочан одговор на нове санкције, он је рекао:

„У случају да и када донесемо такву одлуку, саопштићемо вам. Све остале изјаве наших парламентараца су потпуно јасне, објашњиве. Ради се о врло непријатељском потезу, зато је реакција очигледна.“

У овом тренутку могу да кажем да је за нас ова вест врло жалосна и са тачке гледишта руско-америчких односа и перспектива њиховог развоја. Ништа мање није жалосно ни са тачке гледишта међународног права и међународних трговинских односа“, изјавио је новинарима портпарол председника Русије Дмитриј Песков.

Он је додао да је дао оцену на основу информација које „су нам о закону доступне“.

Украјински „запорожац“ продан у бесцење  - Запорошки аутомобилски погон, познат у време совјетског периода као произвођач легендарних аутомобила "Запорожац" и "Таврија", продат је за нешто више од девет милиона америчких долара.

Украјински фонд за осигурање депозита објавио је да је фабрика продата на аукцији прошле недеље за 243 милиона гривни (око 9,4 милиона долара). Власник фабрике "УкрАуто" продао је фабрику компанији "Унистрим инвест", финансијској компанији која нема везе са аутомобилском индустријом. Украјински и руски аутомобилски ентузијасти плаше се да би продаја могла значити крај украјинске аутомобилске индустрије.

 

За шокантно ниску продајну цену, "Унистрим инвест" је добио целу фабрику, укључујући главни монтажни погон, објекте за поправке и конструкције, административне зграде, паркинге и складишта, транспортере, монтажне линије и хиљаде комада индустријске опреме. У имовину такође спада преко 200 непотпуних мерцедесових, 800 Кија и 400 шевролет возила.

Познат у совјетском периоду као прави аутомобил из народа, аутомобил "запорожац" са погоном на задње точкове почео се производити 1958. године. Са ценом од нешто више од 1.500 рубаља, аутомобил је продаван практично за цену мотоцикла. Компанија је увек препознавала да су њихова возила једина прилика за многе совјетске породице да поседују лични аутомобил, а чији су власници били поносни на свој "народски" аутомобил.

Крајем осамдесетих, фабрика је забележила одличан успех на иностраним тржиштима, укључујући Латинску Америку и Западну Европу, али је успех био прекинут после распада Совјетског Савеза.

Крајем деведесетих, фабрика се полако почела претварати у фабрику за склапање аутомобила корејских ауто-компанија, а касније и шевролета. До 2013. године, фабрика годишњег капацитета од 120.000 возила израђивала је око 20.000 аутомобила.

Након државног удара у Кијеву, производња је падала даље, на 13.000 аутомобила у 2014. години. Према подацима украјинске истраживачке фирме АУТО-консалтинг, 2016. године производња је готово потпуно заустављена, са само 526 произведених возила, од чега 403 аутомобила. Компанија је окривила за своју очајну ситуацију колапс спољнотрговинских веза, укључујући везе са Русијом и економску кризу с којом се суочава земља, а што је изазвало снажан пад на локалном аутомобилском тржишту.

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима