Украјина и Новорусија из минута у минут - 26.07.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 25.07. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 26.07.



Стање на фронту  - .


Преглед политичко-економских и других вести за 26.07.

Украјински „запорожац“ продан у бесцење - 
Запорошки аутомобилски погон, познат у време совјетског периода као произвођач легендарних аутомобила "Запорожац" и "Таврија", продат је за нешто више од девет милиона америчких долара.

Украјински фонд за осигурање депозита објавио је да је фабрика продата на аукцији прошле недеље за 243 милиона гривни (око 9,4 милиона долара). Власник фабрике "УкрАуто" продао је фабрику компанији "Унистрим инвест", финансијској компанији која нема везе са аутомобилском индустријом. Украјински и руски аутомобилски ентузијасти плаше се да би продаја могла значити крај украјинске аутомобилске индустрије. 

За шокантно ниску продајну цену, "Унистрим инвест" је добио целу фабрику, укључујући главни монтажни погон, објекте за поправке и конструкције, административне зграде, паркинге и складишта, транспортере, монтажне линије и хиљаде комада индустријске опреме. У имовину такође спада преко 200 непотпуних мерцедесових, 800 Кија и 400 шевролет возила.

Познат у совјетском периоду као прави аутомобил из народа, аутомобил "запорожац" са погоном на задње точкове почео се производити 1958. године. Са ценом од нешто више од 1.500 рубаља, аутомобил је продаван практично за цену мотоцикла. Компанија је увек препознавала да су њихова возила једина прилика за многе совјетске породице да поседују лични аутомобил, а чији су власници били поносни на свој "народски" аутомобил.

Крајем осамдесетих, фабрика је забележила одличан успех на иностраним тржиштима, укључујући Латинску Америку и Западну Европу, али је успех био прекинут после распада Совјетског Савеза.

Крајем деведесетих, фабрика се полако почела претварати у фабрику за склапање аутомобила корејских ауто-компанија, а касније и шевролета. До 2013. године, фабрика годишњег капацитета од 120.000 возила израђивала је око 20.000 аутомобила.

Након државног удара у Кијеву, производња је падала даље, на 13.000 аутомобила у 2014. години. Према подацима украјинске истраживачке фирме АУТО-консалтинг, 2016. године производња је готово потпуно заустављена, са само 526 произведених возила, од чега 403 аутомобила. Компанија је окривила за своју очајну ситуацију колапс спољнотрговинских веза, укључујући везе са Русијом и економску кризу с којом се суочава земља, а што је изазвало снажан пад на локалном аутомобилском тржишту.

Кијев обуставио испоруку електричне енергије Доњецкој Народној Републици - Украјина је прекинула испоруке струје у подручја Доњецке области која су ван њене контроле, саопштио је вршилац дужности директора „Укренерго” Всевлад Коваљчук.

„Од поноћи 26. јула 2017. године прекинут је доток струје до Доњецких подручја која привремено нису под контролом Украјине. Територија одређених подручја Доњецке области засад не користи струју која се производи на територији под контролом Украјине“, написао је Коваљчук на Фејсбуку.

Према његовим речима, потребе ДНР и ЛНР за струјом се покривају на рачун Старобешевске и Зуевске термоелектране, других произвођача, као и испорука из Русије преко линија које су искључени са међудржавних спискова.

Украјина је прекинула струју ЛНР још у априлу ове године. У ЛНР су саопштили да могу у потпуности да обезбеде своје потребе из сопствених извора.

Кијев покреће кривични поступак против Порошенка за издају? - Печорски обласни суд Кијева обавезао је Службу безбедности Украјине да покрену кривични поступак против председника државе Петра Порошенка, написао је на Фејсбуку бивши државни тужилац Украјине Ренат Кузмин.

 

Поступак ће бити покренут под оптужбом за издају државе. Бивши тужилац тврди да је Порошенко 2013-2017. године преко своје компаније „Рошен“, која се налази у руском граду Липецк, финансирао руску војску „са којом он, по његовим речима, ратује у Донбасу као врховни командант оружаних снага Украјине“.

Према речима Кузмина, тада је специјална служба одбила да покрене истрагу, позвавши се на то да рад фабрике „Рошен“ у Русији није забранила украјинска страна.

„Рошен“ је једна од највећих произвођача кондиторских производа на свету са 450.000 тона годишње. У састав корпорације се налазе фабрике у Украјини, Литванији, Мађарској и Русији.

Кијев гаси компанију за производњу авиона „Антонов” - Украјинска компанија за производњу авиона „Антонов”, која је произвела највећи авион на свету Ан-124 „Руслан” и Ан-225 „Мрија” биће угашена у наредна два месеца, наложила је украјинска влада Комисији на челу са замеником министра за економски развој и трговину Јуријем Бровченком.

Комисија треба да „обезбеди ликвидацију концерна за два месеца, а зa три да преда Влади ликвидациони биланс концерна“, наводи се у указу Владе од 19. јула.

Раније су у састав концерна улазила само предузеће „Антонов“, као и харковско предузеће за производњу авиона и државно предузеће „Завод 410 ГА“ у Кијеву.

Одлука о гашењу „Антонова“ је донета још у јануару 2016. године. Како је тада објаснила прес-служба Министарства за економски развој и трговину, она је донета „због одсуства учесника“, јер сва три предузећа чине концерн „Укроборонпром“.

Концерн „Антонов“ је основан 1946. године у Новосибирску. Шест година касније су га преместили у Кијев. Концерн је конструисао путнички авион Ан-24, теретни Ан-124 „Руслан“, као и највећи авион на свету Ан-225 „Мрија“.

Нове санкције САД против Русије „пркосе здравом разуму“ и изазваће одмазду - Москва - Москва ће одговорити реципрочно Сједињеним Државама због очекиваног усвајања нових анти-руских санкција, које се у Русији сматрају бесмисленим и деструктивним, саопштио је заменик министра спољних послова Руске Федерације Сергеј Рјабков.

"Оно што се дешава пркоси здравом разуму. Аутори и спонзори овог закона предузимају веома озбиљан корак у циљу уништавања било каквих потенцијала за нормализацију односа са Русијом ", рекао је Сергеј Рјабков, позивајући се на акт који је раније усвојио Представнички дом САД-а.

Предлогом закона се тражи наметање нових економских санкција против Северне Кореје, Ирана и Русије, а који је добио велику подршку од стране америчких законодаваца.

Москва се осуђује за наводно мешање на председничким изборима 2016. године, а које тврдње америчке стране Русија пориче, као и то да тврдња није подржана убедљивим доказима.

Руско министарство спољних послова очекује да ће предлог закона бити усвојен, што би неизбежно подстакло Москву на одмазду, упозорио је Рjaбков.

"Много пута смо им рекли да такве акције неће остати без одговора. Верујем да поруке и саопштења садашњи Вашингтон не жели да саслуша, и никог осим до самог себе ", додао је он.

Сличне забринутости изразио је и сенатор Франц Клицевич, који председава Одбором за одбрану и безбедност. Рекао је да став Вашингтона вуче свет у нови хладни рат и упоредио је нове санкције са озлоглашеним амандманом Џексон-Ваник из 1974. године.

Тај амандман је био усмерен против Совјетског Савеза путем економских санкција због ометања репатријације својих јеврејских грађана према Израелу, али је остао на снази и након што је дискриминативна политика отказана. Остаје на снази већ скоро четири деценије, што нарушава економски раст Русије. Многи у Русији сматрају да је законодавство посматрано као пример непоштене економске конкуренције Сједињених Држава под изговором заштите људских права.

Клинцевич је рекао да ће амерички потез "учинити врло тешким, и уопште могућу, било какву руско-америчку сарадњу у решавању важних међународних питања, укључујући борбу против тероризма".

Нови закон САД о санкцијама, који сада треба да потпише председник САД Доналд Трамп, такође је изазвао забринутост у Европи. Европске владе и пословни лидери страхују да ће санкције штетити кључним заједничким енергетским пројектима са Русијом, те да су санкције мотивисане жељом Вашингтона да преузме европско тржиште природног гаса из Русије у корист америчког гаса.

Косачов: Русија треба да припреми по САД болан одговор за нове санкције - Русија треба да припреми по САД болан одговор за уведене нове санкције, изјавио је шеф Комитета Савета федерације за међународне послове Константин Косачов.

„Прво, без буке. Наша званична реакција треба да буде кад закон ступи на снагу. Друго, треба припремити такву реакцију јер она обавезно мора да уследи. Не да буде симетрична, већ болна по Американце“, написао је сенатор на Фејсбуку.

По његовим речима, Русија треба да гради односе са остатком света. Између осталог, треба да размотри ситуацију са ЕУ, са којом може бити успостављен као „минимум привремени мезалијанс“ узимајући у обзир да санкције наносе штету и њеним интересима.

Осим тога, Косачов је навео да је усвајање закона о новим санкцијама у САД показало неизбежност деградације сарадње.

„Судећи по једнообразном гласању о пакету санкција Русији, Ирану и Северној Кореји у Представничком дому, не да неће бити само пробоја, већ ни нормализације. Штавише, даља деградација билатералне сарадње постаје неизбежна, иако се чини да нема више куд“, додао је он.

Русија поткопава напоре САД и ремети глобалну безбедност - Пол Рајан - Председник Председничког дома америчког Конгреса Пол Рајан поздравио је усвајање закона о санкцијама Русији, Ирану и Северној Кореји и прогласио ове државе „најопаснијим противницима САД“.

„Разноликост претњи нашој националној безбедности од стране Ирана, Русије и Северне Кореје се не сме потцењивати. Ова опасна лица на међународној арени одавно су окушала да поткопају америчке напоре и ремете глобалну безбедност. Наш посао у Конгресу је — позвати их на одговорност. Закон који смо усвојили са огромном подршком обе партије је један од највећих пакета санкција у историји. Он стеже гајтан нашим најопаснијим непријатељима како би Американци били безбедни“, наводи се у саопштењу Рајана.

Слуцки: Нове санкције САД поткопавају могућност обнове односа е - Проширење антируских санкција поткопава могућност обнове руско-америчких односа, изјавио је председавајући Одбора за међународне послове Државне думе Русије Леонид Слуцки.

„Проширивање ограничења свакако подрива могућност обнове руско-америчких односа и још више их компликује у догледној будућности. Могућност дипломатских маневара за развезивање Гордијевог чвора у руско-америчком дијалогу смањује се на најмању меру“, рекао је Слуцки новинарима.

РТ: Представнички дом САД изгласао нове санкције против Русије - Представнички дом САД је изгласао закон о новим санкцијама против Русије, а којим се такође обавезује, односно ограничава председник САД Доналд Трамп да претходно добије дозволу од Конгреса како би укинуо или ублажио постојеће санкције против Русије. Предлог закона такође укључује економске санкције против Ирана и Северне Кореје.

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима