Украјина и Новорусија из минута у минут - 24.07.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 23.07. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 24.07.



О ситуацији у Коминтернову

Кијевске снаге 42 пута напале територију ДНР  - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 42 пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се 19 насељених места Републике.



Кијевске снаге су поново извршиле артиљеријски напад на насеље Трудовски западно од Доњецка.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана девет пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Калиново, Красни Јар, Нижње Лозовое, Фрунзе као и споменика Кнезу Игору недалеко од Станице Луганске.

Током претходне ноћи нападанута је и околина Докучаевска.

Последице гранатирања Докучаевска 



Преглед политичко-економских и других вести за 24.07.

За Немачку и Француску неприхватљиво подривање територијалног интегритета Украјине   - Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон сматрају да су недопустиве изјаве као што је стварање Малорусије, саопштила је прес-служба украјинског председника након телефонског разговора лидера „нормандијске четворке“.

„Председник Француске и немачка канцеларка нагласили су неприхватљивост било каквих изјава које подривају територијални интегритет Украјине, а посебно о успостављању тзв. Малорусије“, наводи се у саопштењу на сајту украјинског председника.

Лидер ДНР Александар Захарченко предложио је прошле недеље да се оснује нова држава Малорусија на прелазни период до три године. Њен устав ће прописивати несврстани статус и поставити курс политике за обнову односа са Русијом, као и уједињења са савезном државом Русије и Белорусије.

Портпарол председника Русије Дмитриј Песков рекао је да су изјаве лидера самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) Александра Захарченка о стварању Малорусије лична иницијатива и подсетио да је Русија посвећена Минским споразумима.

Саговорници су такође истакли значај потпуног прекида ватре у Донбасу, повлачење тешког наоружања и повлачење снага које би континуирано пратила специјална посматрачка мисија ОЕБС-а, наводи се у саопштењу.

„Током двочасовног разговора постигнут је договор да се усагласе завршни кораци о безбедности и настави рад на ’мапи пута‘ реализације Минских споразума. У ту сврху би у другој половини августа требало да се одржи састанак спољнополитичких саветника шефова држава „нормандијског формата“, додаје се у саопштењу.

Полторак: Не искључујемо могућност провокација Русије под лажним изговорима   - Министар одбране Украјине Степан Полторак изјавио је да не искључује могућност провокације Русије током белоруско-руских вежби „Запад 2017“, које ће се одржати од 14. до 20. септембра на територији Белорусије.

„Забрињавајуће је одржавање руских војних вежби ’Запад 2017‘. Ми не искључујемо могућност провокација Русије под лажним изговорима. Под таквим условима Украјина је принуђена да обезбеди своју одбрамбену способност“, написао је украјински министар на својој страници на Фејсбуку.

Полторак такође сматра да оружани сукоб у Донбасу није замрзнут.

Раније су неке земље НАТО-а изразиле забринутост у вези са предстојећим вежбама. Министарство одбране Литваније припремило је извештај о претњи за националну безбедност, посебну опасност оно је видело управо у војним вежбама „Запад 2017“. Министарство одбране Естоније такође није искључило инциденте током одржавања вежби.

Белоруско Министарство одбране окарактерисало је овај извештај као претпоставку и одбило да га коментарише. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да изјава литванских обавештајних служби представља манифестацију потпуне русофобије наметнуте споља.

Касније је министар спољних послова Летоније Едгарс Ринкевичс рекао да је након разговора са белоруским колегом у Минску добио све одговоре о војним вежбама „Запад 2017“.

ЕУ се уплашила могућих нових санкција САД против Русије   - Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је да се хитно разговара о могућем одговору ЕУ у случају увођења нових америчких санкција против Русије, без разматрања примедби ЕУ, пише „Фајненшел тајмс“.

Документ који је припремљен за састанак Европске комисије у среду, у који је „Фајненшел тајмс“ имао увид, представља неколико договора, између осталог, потреба да се од председника САД добије уверење да санкције неће утицати на интересе ЕУ, или могућност да се америчке санкције које штете европским интересима пониште у Европској унији.  

Јункер је позвао да се хитно размотре могуће акције Брисела у случају да се европске енергетске и друге компаније нађу на удару санкција о којима се расправља у америчком Конгресу, наводи лист.

Брисел би требало да буде спреман да делује наредних дана уколико Сједињене Америчке Државе предузму мере „не узимајући у обзир забринутост ЕУ“, наводи се у документу Европске комисије припремљеном за састанак који цитира лист. 

У документу се наводи да  фокус Брисела треба да буде тражење „јавне или писмене изјаве“ од америчке администрације да се нове санкције неће примењивати тако да утичу на интересе Европске уније. Друга опција која се помиње у документу Европске комисије предвиђа могућност проглашавања акција Вашингтона неважећим на територији ЕУ, пише лист.

Такође се разматра могућност предузимања одговарајућих контрамера које одговарају стандардима СТО, додаје „Фајненшел тајмс“.

У суботу је објављено да су републиканци и демократе у оба дома америчког Конгреса усагласили текст нацрта закона о санкцијама Русији и Ирану. Документ је објављен на сајту Конгреса и у наредним недељама ће се о њему гласати у Представничком дому (уторак) и Сенату. Затим он треба да иде код председника на потпис.

Истовремено је портпаролка Беле куће Сара Сандерс изјавила да администрација америчког председника Доналда Трампа „подржава чврстину према Русији и, конкретно, увођење санкција“.
 
Европска унија назвала је овај пројекат једностраним акцијама Вашингтона и сматра да он може да доведе до великих, неселективних и нежељених последица. У нацрту закона, без обзира на захтеве америчких компанија за увођење промена, остале су одредбе о енергији, између осталог, усмерене против „Северног тока 2“.

Омладинци ЛНР на "пешадијској обуци"

Главни задатак успоставити територијалну целовитост и суверенитет Украјине - представник САД   - Ситуација у Донбасу не може се описати као „замрзнути конфликт“, већ као „врућ рат“, изјавио је специјални представник САД за Украјину Курт Вокер, који се налази у саставу америчке делегације која је данас допутовала у источну Украјину.

„Допутовао сам лично како бих се упознао са ситуацијом на лицу места. Могу рећи да је у питању ужасна трагедија, будући да знамо да је Украјина земља која је у развоју. Наш главни задатак је да успоставимо територијалну целовитост и суверенитет Украјине“, рекао је Вокер у интервјуу за телевизију „112 Украјина“.

Он је такође навео да би САД требало активније да се укључе у процес решавања проблема Донбаса, као и да је потребно пронаћи стратешко разумевање конфликта како би се рад наставио.

Упитан да ли САД разумеју да није у питању грађански рат већ „агресија Русије“, Вокер је рекао: „Да, ми то разумемо, видели смо како је конфликт почео“.

Специјални представник САД намерава да у наредних неколико дана одржи бројне сусрете са представницима „нормандијске четворке“, ЕУ, ОЕБС-а, као и са представницима Велике Британије који су задужени за решавање конфликта у Донбасу.

Бела кућа: Трамп подржава санкције Русији   - Представница Беле куће Сара Сандерс изјавила је да администрација председника САД Доналда Трампа подржава санкције према Русији, пренела је телевизија „Еј-Би-Си“.

Како се наводи, администрација ће наставити да ради са Представничким домом и Сенатом како би се увеле жешће мере против Русије док се ситуација у Украјини не нормализује.
 

„Администрација подржава жесток став када је реч о увођењу санкција Русији“, навела је Сандерсова.

Подсетимо, Сенат САД је 15. јуна окончао процедуру одобравања нацрта закона који подразумева нове санкције Русији. Тај нацрт подразумева да се максимални рок тржишног финансирања руских банака које су под санкцијама смањи на 14, а нафтно-гасних компанија на 30 дана.

Нацрт закона подразумева и могућност увођења санкција лицима која намеравају да уложе више од пет милиона долара годишње или милион долара одједном у изградњу руских извозних цевовода или да пружају услуге, технологије или информациону подршку. У посебној тачки говори се о тежњи Сједињених Држава да се супротставе изградњи гасовода „Северни ток 2“.

Истовремено, Европска комисија је упозорила да та иницијатива Вашингтона може да изазове несагледиве и непредвидиве последице.

„Крим је одувек био Русија“ - Кустурица   - Поновно уједињење Крима са Русијом је "органски" процес, рекао је србски филмски режисер Емир Кустурица новинарима у Јалти, додавши, да онима који живе на полуострву не треба одобрење из иностранства да би изградили своје животе као део Русије.

"У свету постоје силе које деле, али са друге стране постоје које уједине", нагласио је награђивани филмски режисер и музичар пре концерта са својом групом "Но смокинг оркестра".

"Када је Крим постао део Русије, помислио сам да је то увек била Русија Овде није било рата, био је референдум где су људи рекли:" Желимо да живимо са Русијом." То је органски процес", рекао је Кустурица .

Напоменуо је да су људи на полуострву део земље и да су у основи учинили оно што су "требали учинити" када су гласали "ДА" током референдума у марту 2014. године.

Кустурица је истакао да кримски начин живота и култура служи као "доказ да сте Русија".

Локално становништво на Криму треба сада да се фокусира на изградњу својих живота као дела земље, без чекања на међународно признање Крима, посаветовао Кустурица.

"Морате учинити оно што радите, [изградња] огромног аеродрома, добрих аутопутева, инфраструктуре, а Крим ће бити леп ... и ваш живот ће бити у вашим рукама. Није важно шта мисле на Западу", додао је он.

Крим је постао део Руске империје још у 18. веку, али је преименован у Украјинску совјетску социјалистичку републику 1954. године од стране владајућег председништва Совјетског Савеза на ћелу са Никитом Хрушчовим.

Након распада Совјетског Савеза, Крим је постала аутономна регија у Украјини. После државног удара у Кијеву, Кримљани су већином гласали на референдуму да се оствро поново врати у Русију. Њихова одлука није призната од стране западних сила.

У априлу је портпарол председника Владимира Путина рекао да Москва неће "трговати" Кримом због укидања санкција које су уведене Москви због поновног уједињења.

"Сама идеја вођења другог референдума на Криму је у супротности са основним принципима данашње руске политике", рекао је Дмитриј Песков.

У фебруару прошле године руски министар спољних послова Сергеј Лавров напоменуо је да чак и ако се Москва сложи да одржи још један референдум, његове резултате ће осудити Запад под новим изговором како би задржао напете односе са Русијом.

 Украјинa - из минута у минут -

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима