BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина и Новорусија из минута у минут - 23.07.

24.07.2017. год.

  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 23.07. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 23.07
.



Кијевске снаге 45 пута напале територију ДНР  -  Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 45 пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се 20 насељених места Републике.



Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана четири пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Калиново и Логвиново.

Током претходне ноћи украјинске снаге нападале су насеље Трудовски западно од Доњецка.

Преглед напада на ЛНР


Преглед политичко-економских и других вести за 23.
07.


Пушков: САД се односе према ЕУ као према слугама   „Америку баш брига за ЕУ“, прокоментарисао је на Твитеру руски сенатор Алексеј Пушков увођење нових санкција Русији које могу направити проблем привредном сектору Европе.


„ЕУ je саопштилa: нове америчке санкције ће ударити по Европи. Сигурно ударити. Смисао им је да натерају ЕУ да плате за амерички гас из шкриљаца. Баш њих брига за Европу“, написао јe Пушков на Твитеру.

Он је навео и да „посебна нација“ жели да блокира руски гас како би се увозио скупљи гас из шкриљаца. Притом, према Европи се у САД односе као према слугама и  у томе се види читав „морал“ Конгреса.

„Санкције Конгреса против ’Северног тока 2‘ су политичка подлост“, мишљења је Пушков.


Истражни комитет расписао потерницу за украјинским тужиоцем  За украјинским војним тужиоцем Русланом Кравченком и истражитељем Вадимом Пријмачоком расписана је потерница у Русији по предмету вођења незаконитог кривичног поступка против адмирала Александра Витка, саопштила је званична представница Истражног комитета Русије Светлана Петренко.

Бивши вршилац дужности државног тужиоца Украјине Олег Махницки са својим замеником Николајем Голомшом и другим тужиоцима покренули су 2014. године кривични поступак у одсуству против команданта Црноморске флоте Русије Александра Витка из политичких мотива, објаснила је Петренкова.

Између осталог, по речима Петренкове, Махницки и Голомша су дали незакониту наредбу да се изврши прелиминарна истрага коју је водио Пријмачок, а Кравченко вршио надзор над процесом.

Како је саопштио портпарол Вишег суда у Москви Јунона Царјова, суд је ове недеље наложио хапшење Кравченка и Прајмачока, против њих је покренута потерница.

Раније је суд расписао потерницу против Махницког и Голомша. Истрага по кривичном поступку против званичних лица украјинске полиције и суда се наставља.

Берлин подсетио Москву на кршење санкција Криму  Министарство спољних послова немачке сматра да се односи са Русијом налазе под знаком питања након скандала са компанијом „Сименс“ на Криму, пише лист „Билд ам зонтаг“.

Према речима представника МСП-а Немачке, Берлин је поново подсетио Москву на њене обавезе и указао да овакво кршење санкција урушава односе двеју држава.

Издање је такође саопштило да је Немачка добила уверавања од Русије да турбине нису биле предвиђене за Крим.

Дмитриј Песков није коментарисао саопштења немачких медија о томе да Владимир Путин лично дао гаранције Ангели Меркел да турбине „Сименса“ неће бити коришћене на Криму.

Немачки концерн „Сименса“ је саопштио раније да су све четири његове турбине које су намењене за Тамани испоручене на Крим незаконито. Због тога је компанија предложила да се анулира уговор и откупи турбине.  „Сименс“ намерава и да прекине споразум са руским компанијама и обустави испоруке по уговорима који су на снази у фирмама које контролише држава.

Макрон позива лидере Русије, Немачке и Украјине да разговарају о ситуацији у Донбасу  -  Председник Француске Емануел Макрон позваће у понедељак лидере Русије, Немачке и Украјине да разговарају о сукобима у источној Украјини, саопштила је канцеларија француског председника.

Разговори са руским председником Владимиром Путином, немачком канцеларком Ангелом Меркел и украјинским председником Петром Порошенком део су напора које четири државе улажу од 2014. како би решили сукобе између устаника на истоку земље и снага украјинске владе у којима је до сада погинуло око 10.000 људи.

Споразум о примирју потписан је у фебруару 2015. у Минску, престоници Белорусије, али њиме није успешно обустављено насиље, наводи агенција.

ЕУ забринута због могућих нових санкција САД против Русије и нежељених последица  -  Брисел је позвао америчке законодавце да координирају своје антируске акције са европским партнерима, с обзиром да се Вашингтон усредсређује на нови закон о проширењу санкција против Москве.


"Унилатералне мере могу угрозити трансатлантско јединство и имати последице", упозорила је ЕУ.

У суботу су републиканци и демократе САД-у постигли договор да разреше све несугласице око предложеног закона о додатним санкцијама према Русији. Ова мера ће ако постане закон дати овлаштења Конгресу да блокира свако укидање или смањење санкција према Русији од стране председника Доналда Трампа.

Ограничења против Москве су део "Закона о борби против иранске дестабилизације", намењених не само Техерану, већ и Северној Кореји. Предлогом закона који је прошао у Сенату прошлог месеца, настојие наметнути нове економске мере пторив руске економије.


Међу новим анти-руским предлозима, законодавство има за циљ да уведе индивидуалне санкције за улагање у руски пројекат гасовода. Санкције такође имају за циљ спречавање изградње "Гаспромовог" пројекта гасовода "Северни ток 2".


Конгрес ће гласати о предложеним мерама у уторак, док Бриселизражава своје неслагање и пре него што закон ограничи администрацију Трампа, позивајући Вашингтон да размотри европске интересе, посебно у енергетском сектору.


Констатујући да ће Закон о санкцијама против Русије и Ирана бити разматран у САД-у, Европска комисија је затражила од америчких партнера да ускладе мере против Русије са Европом и остатком групе Г7, водећих економија света.

"Као што смо већ рекли, важно је да се између међународних партнера координишу евентуалне нове мере како би се одржало јединство међу партнерима о санкцијама", наводи се у саопштењу Комисије.

"Ми смо забринути што би мере које су разматране у Конгресу САД могле имати нежељене последице, не само када је у питању трансатлантско јединство и Г7, већ и интереси економске и енергетске безбедности ЕУ", додаје се у саопштењу.

"Ове последице би потенцијално могле бити веома широке и дискриминишуће", упозорила је Комисија.

"Стога позивамо амерички конгрес и власт да се ангажују са партнерима, укључујући и ЕУ, како би осигурали координацију и избегли нежељене последице предложених мера", додаје се у саопштењу.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио у суботу да Москва има "изузетно негативан" став о новим догађајима.

Председник Владимир Путин раније је упозорио да ће све нове санкције против Русије само угрозити америчко-руске односе.

Пред америчким законодавцима су нове потенцијалне препреке за велики број америчких мултинационалних компанија - укључујући "Ексонмобил", "Џенерал Електрик" и "Боинг", као и "Мастер кард" и "Виза", а које су изразиле забринутост да ће казнене мере на крају угрозити њихове интересе, а не Русије.

У међувремену, Брисел је нагласио да је важно одржати "координисане напоре како би се избегла изненађења по властите економске интересе, те да се заједнички ради на напорима да се заобиђу такве мере".

Посебно у Немачкој и Аустрији су били изузетно гласни након одобрења америчког сената прошлог месеца. Заједничка изјава немачког министра спољних послова Зигмара Габриела и аустријског канцелара Кристијана Керна указала је на потребу да блок од 28 чланова прошири своју мрежу снабдевања енергијом.

"Не можемо прихватити претњу илегалних и екстериторијалних санкција против европских компанија", саопштили су политичари.

"Потрошња енергије у Европи је ствар за Европу, а не за Сједињене Државе".

Велики број енергетских фирми учествује у изградњи пројекта гасовода "Северни ток 2" за транспорт руског природног гаса преко Балтичког мора у Немачку.

Раније ове недеље, Габриел је предложио постепено "корак по корак" укидање санкција након сваког позитивног развоја у украјинској кризи. Додао је да Европа треба "показати да се било који корак према миру исплати".

Кијев предао Међународном суду УН „доказе о учешћу Русије у сукобу у Донбасу“  -  "Украјина је Међународном суду Уједињених нација предала хиљаде страница документованих доказа о учешћу Русије у сукобу у Донбасу", изјавио је шеф Службе за безбедност Украјине Василиј Грицак.

У јануару 2017. године Украјина је Међународном суду УН у Хагу поднела тужбу против Русије. Кијев тврди да је Москва нарушила две конвенције – о борби против финансирања тероризма и ликвидацији свих облика расне дискриминације. Украјина је тражила да се у периоду разматрања тужбе уведу такозване привремене мере против Русије.

„Сви ви знате да је у јануару Украјина иницирала тужбу Суду УН поводом подршке коју је Русија пружила терористима у Донбасу. Већ су предате хиљаде страница докумената, документованих доказа о злочинима Русије у Донбасу и на Криму“, рекао је Грицак. 

Суд је прихватио један захтев Кијева и утврдио да Русија „мора да се уздржи“ од ограничења „могућности кримских Татара да одржавају своје институције власти“ и да гарантује могућност образовања на украјинском. Суд није услишио став Украјине о нарушавању конвенција о финансирању тероризма. 

Москву у процесу представља шеф правног одељења Министарства иностраних послова Роман Колоткин. Према његовим речима, оптужбе које је изнео Кијев превазилазе јурисдикцију суда. Колоткин је нагласио да ако Кијев заиста жели мир, мора да ради на потпуном испуњавању одредби Минског споразума. 

Према речима Василија Грицака, украјинске специјалне службе су раније у више наврата, хапсиле руске војнике. 

Украјинa - из минута у минут -

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Мештани села Рашчићи код Ивањице годинама безуспешно покушавају да реше проблем буке и загађења који су директна последица рада каменолома у власништву фирме \"Путеви” Ивањица.


Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров изјавио је у интервјуу за Алтернативну телевизију да је циљ да се Срби сломе још увијек траје.

У области корпоративне исхране, апликација Ордера претставља иновативно рјешење у задовољавању потреба запослених. Са модулима као што су Топли оброк, Кетеринг, Ресторани, Онлајн Шоп, Ордера нуди велике могућности за...


Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА