BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Пола века Златног прстена Русије

Пола века Златног прстена Русије
15.07.2017. год.
Погледајте како изгледа свакодневни живот најпопуларнијих историјских градова у околини Москве.


Да ли знате да популарна руска туристичка рута Златни прстен ове године обележава свој 50. рођендан. Ти древни градови имају много тога да покажу и поделе заиста дивна сећања.  

Прича ове, данас најпопуларније руске туристичке руте почиње 1967, када је совјетски новинар Јуриј Бичков почео да промовише идеју да древни градови око Москве формирају својеврстан прстен. Дневне новине „Совјетска култура“ објавиле су серију његових есеја под главним насловом „Златни прстен“. Касније су по овом наслову и названи ови популарни туристички градови.

Додуше, рута нема баш облик прстена и пре подсећа на гомилу апстрактних тачака. Међутим, метафора златни прстен била је веома пријемчива, елегантна и можемо рећи веома руска. Данас готово нема путника, који машта да посети Русију, а да нема жељу да погледа ове јединствене драгоцености.

Када се говори о градовима на овој рути, љубитељи историје и културе увек пронађу разлоге за ватрену расправу. Поједини сматрају да само 8 градова може бити сматрано оригиналиним Златним прстеном: Сергијев Посад, Переслављ Залески, Ростов Велики, Суздаљ, Кострома, Иваново, Јарослављ и Владимир.

Да би се комплетирала официјелна листа, потребно је додати још 17 градова – погледајте на мапи. 

 

Други се са тим не слажу и сматрају да руски Златни прстен представља укупно 12 градова. Упркос годинама, Златни прстен још увек није прегазило време. Рути си додата још два града у 2015. години, Касимов у Рјазанској области и Калуга, административно средиште истоименог региона.

Најближи град Москви из Златног прстена је Сергијев Посад, на око 70 км од Москве. Ови француски туристи су 1966. посетили његову највећу знаменитост Свето-Троицку Сергијеву лавру. У то време Сергијев Посад звао се Загорск, а оригинално име враћено му је после распада Совјетског Савеза.

Извор: Виктор Будан, Александар Конков/ТАССИзвор: Виктор Будан, Александар Конков/ТАСС

 

Примабалерина Клер Мот и чланови трупе Велике париске опере посетили су Сергијеву лавру 1970. године.

 

Извор: Александар Конков/ТАССИзвор: Александар Конков/ТАСС

Деца на часовима сликарства у природи, на летњем кампу у Переслављ Залеском, 1988. године. Овај град се сматра млађим братом Москве. Подигао га је 1152. Године кнез Јуриј Долгоруки, свега неколико година пошто је основао данашњу руску престоницу.

Извор: Анатолиј Моровкин/ТАССИзвор: Анатолиј Моровкин/ТАСС

 

Академик Сергеј Заграевски сматра да је у 12. веку подизање града на оваквом поднебљу било веома скупо и захтевно, те да га је могуће упоредити са основањем Санкт Петербурга у време цара Петра Великог, шест векова касније. Симболично, Петар Велики је своју прву флоту саградио управо на језеру Плешчево у Переслављ Залеском.

 

Извор: Сергеј Метелитса/TАССИзвор: Сергеј Метелитса/TАСС

 

Млади љубитељи скијања на води у Рјабинску, 1979. године. Овај град се налази на око 80 км од Јарославља и највећи је град Златног прстена. Тамо у скијању на води заиста можете уживати као деца на овој старој слици. Град се протеже на обе обале реке Волге и Рјабинског вештачког језера.  

 

Извор: Сергеј Метелитса/ТАССИзвор: Сергеј Метелитса/ТАСС

 

Лав Толстој дели његове мудрости млађима генерацијама... Чекајте, шта?

Наравно то, ипак није Толстој. На слици из 1983. налази се Јевгениј Горбунов, најстарији становник Суздаља, испред градског Кремља. Суздаљ представља најстарији град Златног прстена, помиње се у хроникама из 999. године.  Локална црква и мали бели Кремљ у центру Суздаља старији су око 400 година од московских црвених зидина.

Извор: Исак Дјнин, Сергеј Метелитса/TAССИзвор: Исак Дјнин, Сергеј Метелитса/TAСС

 

Овако су у најбољој традиционалној ношњи и са хлебом званим каравај дочекивали туристе у Ростову Великом 1983. године. Градски Кремљ  је преживео стотине напада од 862. године. Бурна прошлост оставила је овде споменике културе и уметности.  

 

Извор: Владимир Вдовин/ТАССИзвор: Владимир Вдовин/ТАСС   

 

Упркос томе што се зове Велики, овај град са популацијом од 30.000 становника пре личи на село. Тамо можете сакупљати воду и носити је на леђима на исти начин као и деца на овој слици из 1972, снимљеној у близини цркве Светог Јована. Међутим када туристи дођу у град, његова популација се удвостручи. 

 

Извор: Исак Дјнин Сергеј Метелитса/ТАССИзвор: Исак Дјнин Сергеј Метелитса/ТАСС

 

Како је то био значајан дан за Суздаљ. „Светска асоцијација путописаца“ прогласила је 1982. године овај град Златног прстена из Владимирске области за најбољу туристичку дестинацију, у конкуренцији Прага и Париза. Суздаљу је додељена тада награда „Златна јабука“.

 

Извор: Исак Дјнин Сергеј Метелитса/ТАССИзвор: Исак Дјнин Сергеј Метелитса/ТАСС

 

Архитекте Марија Суботина и Магдалена Гладкаја прегледају орнаменте на каменим зидовима Храма Светог Димитрија у граду Владимиру, 1983. године. Ово човекових руку дело потиче из Владимирових златних година. Поменути Храм Светог Димитрија из 12. века, најлепша је грађевина у граду. Од 1992. уписана је на UNESCO-ву листу  светске културне баштине, због својих белих украса и драмамтичне историје. Храм је претрпео бројне пожаре и рушења и „ружно“ реновирање из 1837. када су нестали стубови и галерије.

 

Извор: Валериј Шустов/РИА НовостиИзвор: Валериј Шустов/РИА Новости

 

Овако је 1967. године изгледао историјски центар Јарославља. У току је била обнова Преображењског манастира и Државног историјског и архитектонског музеја.

 

Извор: А.Воротјниски/РИАНовости Извор: А.Воротјниски/РИАНовости

 

Фотографија из 1957. године Манастира Светих Бориса и Глеба у граду Углич на реци Волги, који готово да се није променио од 17. века. У руској историји Углич је познат као место ужасне трагедије. У царској резиденцији у овом граду догодила се мистериозна смрт 8-годишњег принца Дмитрија, што је означило крај династије Рјуриковича и седам година касније почело је у историји познато Смутно доба у Русији. Самопроглашени цар Дмитриј појављивао се у различитим крајевима Русије, представљајући се као преживели син Ивана Грозног.   

 

Извор: Михаил Озерски/РИА НовостиИзвор: Михаил Озерски/РИА Новости

 

После свега што бисте видели и осетили на екскурзији руског Златног прстена, вратили бисте се насмејани и пуни позитивних емоција. (Фотографија девојке из Јарославља 1965.)

Јулија Шандуренко,
Руска реч

 

 



  • Извор
  • фото: Јарославље, обала Волге, 1973 Извор: И.Стин/РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер

НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници


Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова

Према мишљењу младих НИС лидер у пословању на тржишту Србије


За разлику од Запада, Москва никада неће „укинути“ ниједну страну културу


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА