Додик је рекао да је обавештајним структурама у БиХ дат налог за прислушкивање државног врха Србије, те да верује да је исти случај и са Хрватском.
Додик је у интервјуу за загребачки Вечерњи лист рекао а су то озбиљне ствари и да Обавештајно-безбедносна агенција наџире и посланике у БиХ.
-Наравно да то (предсдавајућем Заједничке комисије за надзор над радома ОБА Никол) Шпирићу не могу да направе и зато траже његову смену. Зато се сада отвара и питање шта раде Хрвати у тој комисији. Хоћете ли да вам упакују сплетку око Драгана Човића? Зна се како се то овде ради - истакао је Додик.
Председник Српске је рекао и да су две најнепожељније особе у политици БиХ он и хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић и да бошњачки члан Председништва БиХ и лидер СДА Бакир Изетбеговић жели да их се реши.
-Нема ништа горе за једну земљу, посебно за овакву као што је БиХ, да њоме управља тајна полиција, а то се већ догађа јер Обавештајно-безбедносна служба (ОБА) БиХ функционише тако да уништи србски и хрватски идентитет и да од њих прави непријатеље - навео је Додик.
ОБА, навео је Додик, није наша служба.
-То је нама непријатељска служба. Ми је тако и посматрамо - поручио је Додик.
Говорећи о односима Београда и Загреба, Додик каже да односе двеју држава треба поправити, јер Хрвати и Срби носе тешко бреме историје.
-То се не може занемарити у нашим међусобним односима. Али су се и околности промениле у последњих 20-ак година. Хрвати су добили властиту државу, Срби су добили своје две државе - Србију и Републику Српску - оценио је Додик.
Према његовом мишљењу, историјска питања треба оставити историчарима, треба поштовати осећаје људи и страдања и научити живети једни поред других, те да односи треба да се нормализују.
-У реалним стварима треба да се подржавамо, као што ми овде настојимо помоћи остварењу права Хрвата у БиХ. Наша подршка није из било каквих калкулација, него то радимо јер желимо и за себе оно што Хрвати траже. И то није на штету Бошњака. Ни у ком случају, него је реч о покушају да се Бошњаци натерају да одустану од мајоризације и својатања БиХ - казао је Додик.
Он је нагласио да у БиХ није могућа асимилација и да нема ништа од "босанштине".
-Ја, пре свега, желим да живим у слободи. Моја слобода подразумева идентификацију с народом којем припадам. Не знам зашто то неком смета. Нећу никада бити Босанац. Не идентификујем се са том речју ни као географским појмом, а камоли националним. У Херцеговини је то мало другачије, колико знам, али у Босни то не долази у обзир. За мене је понижавајуће да ме неко зовне Босанцем. Нећу то никада бити - истакао је Додик.
Како раде хрватске тајне службе?
Хрватске тајне службе данас запошљавају око 1.000 људи у три агенције. Код ове, као и код осталих агенција су важне две ствари: бити први, дакле имати информацију пре других и знати се њоме користити. Готово сав начин рада почетком деведесетих био је пресликан из доба СФРЈ – од кадрова па до технике. Тек задњих десетак година ствари су се почеле мењати. Долазили су млади, образованији људи, којима предмет занимања није било класично праћење људи, њихово прислушкивање и обрада, него пре свега прикупљање информација из Хрватске али и шире. На захтев надлежних тела Хрватске и уз помоћ телефонских компанија још увек се прислушкују људи. Без региона годишње се у Хрватској „слуша“ око 90.000 телефонских разговора.