BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина и Новорусија из минута у минут - 29.06.

30.06.2017. год.

  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 29.06. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 29.06
.


Терористички напад у Доњецку - делимично уништен факултет - Пословни факултет у централном Доњецку делимично је уништен у експлозији изазваном експлозивном направом, саопштио је шеф Хитне службе Доњецке Народне Републике .

"Прелиминарно, судећи по природи штете, ово је експлозивна направа", рекао је шеф хитне службе ДНР-а Алексеј Кострубицки новинарима.


Раније је портпарол администрације ДНР описао екпслозију као "терористички акт", рекавши да је већи део универзитета и део библиотеке уништен.

Универзитет је блокиран, а полиција и службе раде на лицу места.

"Више прецизних подадтака ће се добити након што стручна комисија заврши свој део посла, те саопшти прецизније податке. Комисија која ће истражити овај инцидент већ је успостављена", изјавио је Дмитриј Трапезников, потпредседник Владе ДНР.


Жестоко гранатирање кијевских снага подручја Јасиновате

Позиције кијевских снага код Авдјејевке

Кијевске снаге 21 пут напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 21 пут напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се 13 насељених места ДНР.




Данас су кијевске снаге отвориле ватру на Старомихајловку. Том приликом погинуо је цивил 1961. годиште.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге јутрос око 10:01 отвориле ватру на насеље Фрунзе. Око 10:30 нападнуто је насеље Хороше где је оштећен пољопривредни објекат, а  од 08:00 до 08:20 трајао је напад на насеље Знаменка.



Кијевске снаге су напале и село Марјевка недалеко од Первомајска у ЛНР. Том приликом је према саопштењу Генералног тужилаштва ЛНР рањен цивил 1967. годиште.

Током претходног дана кијевске снаге напале су седам пута ЛНР. Под ватром се нашао Первомајск као и насеља Калиновка, Калиново, Сокољники и Пришиб.

Преглед напада на ЛНР



Преглед политичко-економских и других вести за 29.06.
 

Трамп: Украјина затражила од САД милионе и милионе тона угља Председник САД Доналд Трамп је током његовог говора у Министарству енергетике рекао да је Украјина затражила снабдевање угљом од САД.

"Украјина је затражила милионе и милионе тона угља" - рекао је Трамп.

Трамп је рекао да САД "желе да продају угаљ" Украјини, као и другим земљама.

Раније је украјински лидер Петар Порошенко у разговору за Фокс Њуз, рекао да је током посете САД-у разговарао о могућности снабдевањем угља и гаса Украјине из САД.

Директор Фонда за развој енергетике Сергеј Пикин је у интервјуу за РТ објаснио зашто ова молба Порошенка није економска, већ политичка. Према његовим речима, Кијев на овај начин још једном покушава да привуче пажњу.

Подсетимо, Кијев не добија угаљ из ДНР-а од почетка године јер су екстремисти из Кијева тада блокирали граничне прелазе. Међутим, после тога, Доњецка Народна Република је одлучила да уведе неку врсту санкција Кијеву, те је обуставила испоруке угља Кијеву, а од којег угља зависи цела Украјина и њен енергетски сектор. 

Захарченко: Нема повратка Донбаса у Украјину Председник Доњецке Народне Републике Александар Захарченко је, током „директне линије” са становницима Републике, рекао да не постоји могућност повратка Донбаса у састав Украјине.

На питање да ли је могућ повратак уколико дође до промене власти у Кијеву, Захарченко је дао јасан одговор.

„У догледној бућности напросто не видим никакву могућност повртака. Ко у Кијеву може заменити Петра Порошенка? Александар Турчинов? Андреј Парубиј? Арсен Аваков? Постоји ли тамо бар неко са киме би могло макар да се разговара нормално?”



„Ми са Украјином можемо убудуће да потписујемо само међудржавне споразуме. Ми смо независни од ње. То је наша позиција. Доњецка Република је већ прошла тачку са које више нема враћања назад”.

„Мостови нису просто спаљени. Могући мостови су дигнути у ваздух. Ти мостови су утонули у море крви. Нема повратка. Зверства која је Украјина код нас починила, а чини и даље, здравим разумом се не могу чак ни објаснити”, јасан је Захарченко.

Председник Захарченко је такође нагласио да ће граница ДНР бити проширена на целу границу бише Доњецке области.

Порошенко затражио измене „уставног статуса“ Крима Председник Украјине Петро Порошенко затражио је од уставне комисије да припреми пројекат измене статуса Крима, рекао је украјинском „5 каналу“ посланик Врховне раде Јуриј Чизмар.

„Схватили смо да данас Аутономна Република Крим не може да постоји у Уставу унитарне државе“, изјавио је парламентарац.

Он је нагласио да комисија активно ради управо на десетинама чланова Устава, у којима је описан статус „Аутономне Републике Крим“.

Портпарол председника Русије Дмитриј Песков изјавио је да Кремљ не узима озбиљно изјаве страних лидера о руским регионима.

Раније је Порошенко изразио увереност да ће Крим врло брзо опет бити украјински регион и изјавио да ће се украјинске заставе поносно вијорити у слободном Криму.

Русија ће продужити санкције ЕУ и САД-у на још годину дана Русија ће продужити санкције ЕУ, САД и многим другим државама до 2018. године, изјавио је на седници Владе премијер Русије Дмитриј Медведев.

„Нажалост, наши европски партнери настављају нејконструктивнију политику према нашој држави. Још једном је политика превладала економију, али и над здравим разумом“, рекао је Медведев на седници Владе.    

Према речима Медведева, Руска Федерација ће адекватно реаговати на акције ЕУ и Влада ће предложити продужење реципрочних мера на још годину дана и председник Русије Владимир Путин то већ зна.

„У тој ситуацији ћемо, природно, реаговати адекватно. Јуче сам о томе разговарао са председником. Влада ће дати предлог да се продуже реципрочне мере на још годину дана — до 32. децембра 2018. године“, изјавио је Медведев.  

Раније је објављено да је одлука ЕУ о продужењу економских санкција Русији до 31. јануара објављена у службеном гласнику организације и да је ступила на снагу.

Ступиле на снагу санкције ЕУ према Русији Уредба Савета ЕУ о продужетку економских санкција против Русије која је усвојена 28. јуна објављена је у „Службеном гласнику“ Европске уније.

Према правном акту, дејство ограничавајућих мера је продужено до 31. јануара 2018. године. Наведено је да су државе-чланице ЕУ донеле одлуку једногласно.


„Европски Савет је 19. марта 2015. године одлучио да увеже продужење санкција са реализацијом Минског споразума, што је узето у обзир 31. децембра 2015. године“, наводи се у тексту.


У Бриселу су објаснили и да су продужили ограничавајуће мере, јер „рок није испоштован и Мински споразум још увек није потпуно реализован“.


„Монд“: Екстремна десница повећава свој утицај у Украјини 
Француски „Монд“, у тексту са насловом „Екстремна десница повећава свој утицај у Украјини“, пише да ултранационалистичке групе постављају своје пионе у украјинској власти и да на тај начин дестабилизују ситуацију и изазивају нове сукобе са Русијом.

Напади током уметничких дешавања, књижевних вечери и изложби, укидање регионалних националних савета у украјинским провинцијама, демонстрације и напади на геј параду у Кијеву у недељу 18. јуна…

На урушеној украјинској политичкој сцени, екстремне украјинске ултранационалистичке и десничарске организације добијају нови сјај. Кулминација се десила у мају када су на силу покушали да затворе један либански ресторан у Кијеву због конобара који не говоре украјински.

Њихова амбиција је таква да то, очигледно, није само једна од фаза у радикализму. Ултрадесничари, који су годинама организовали бучне уличне маршеве и протесте, очигледно желе да још више дестабилизују Украјину која је у трогодишњем рату.

Руски сенатор Алексеј Пушков је на Твитеру писање „Монда“ прокоментарисао у свом стилу.

„’Монд‘ је, коначно, признао оно што су дуго порицали на Западу: неонацисти и ултранационалисти играју значајну улогу у Украјини. Било им је потребно три године…“

У пролеће ове године чланови Националног корпуса, новонастале ултрадесничарске организације, организовали су блокаду неколико руских банака које послују у Украјини, што је довело до тога да Сбербанка најави продају своје подружнице у Украјини.

Та блокада, која је довела до сукоба са полицијом у неколико украјинских градова, ипак се показала као уступак званичној власти. Средином марта филијалама руских банака је председничким указом забрањено да из земље изнесу профит који остварују.

То је, према речима Олександра Алферова, једног од лидера Националног корпуса, била „победа против државне олигархије повезане са Русијом“. Током прошле зиме ултрадесничари су блокирали железнички саобраћај између Украјине и Донбаса са паролом „Не трговини у крви“. Иако су власти покушале да им се успротиве, званични Кијев је на крају и то „легализовао“.

Лавров и Габријел разговарали о међусобним односима држава, Сирији и Украјини Москва и Берлин могу да изграђују билатералне програме без утицаја политичке ситуације, за то постоје средства, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Имамо довољно позитивних примера сарадње у које смо уложили заједничке напоре. Управо на њиховој основи треба да се формира нови, уједињени, на перспективу фокусирани билатерални програм, који не би зависио од флуктуације политичке ситуације, треба тежити повратку односа у токове стратешког партнерства за добробит наших грађана, Европе и света у целини“, рекао је Лавров говорећи на отварању 14. Конференције партнерских градова Русије и Немачке.

Русија ће непогрешиво развијати односе са Немачком на основу заједничких интереса и равноправности, додао је руски министар.

„Одувек смо се трудили и наставићемо да се трудимо да градимо односе са Немачком на основу једнакости, узимајући у обзир међусобне интересе“, додао је он.

Према његовим речима, очигледно је да „не треба дозволити узајамно отуђење Руса и Немаца, сувише је дугачак и тежак био пут послератног помирења“.

Лавров је навео и да је Москва отворена за сарадњу са међународним партнерима за јачање европске безбедности.

„У тренутној ситуацији у Европи, када односи између наших земаља пролазе кроз, отворено речено, не баш најбоља времена, оваква деполитизована сарадња је важна помоћ у одржавању атмосфере поверења и узајамног разумевања међу народима и државама… Као и раније, ми смо отворени за координацију напора у интересу јачања европске безбедности, за коју наше земље имају већу одговорност“, нагласио је Лавров.

Лавров је најавио почетак нове унакрсне године између Русије и Немачке, што је иницијатива која има за циљ јачање билатералних веза.

Његов немачки колега вицепремијер и министар економије Зигмар Габријел је изјавио да је Берлин уверен да ће и сиријски и украјински конфликт бити решени. Да би се то постигло, мора се искористити „пун потенцијал односа са Русијом“, нагласио је Габријел.

Лавров се сложио са том изјавом и додао да је „важно да се нормализује руско-амерички дијалог“ како би се решили конфликти у Украјини и Сирији.

На питање новинара о могућем сусрету руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа на маргинама самита Г20, Лавров је рекао да Москва „претпоставља“ да ће такав састанак бити одржан. Међутим, он је рекао да не зна ни за какве планове за одржавање састанка „Нормандијске четворке“ на том самиту.

Говорећи о НАТО-у и његовом присуству у Европи, Лавров је истакао да је повећање војног присуства Пакта очигледно у оним деловима Европе где је постигнут договор против тога.

Русија не види разлику између трајног и привременог распоређивања снага НАТО-а у Европи, нагласио је Лавров. Москва је одавно понудила војним експертима да разговарају о балансу наоружања у Европи, али је НАТО избегавао дијалог, додао је Лавров.

Габријел је истакао да први корак у решавању кризе у источној Украјини мора бити постизање трајног примирја.

Он такође сматра да је Берлин спреман да размотри захтеве Русије о Споразуму о уништавању ракета малог и средњег домета.

Одговарајући новинару који је питао за овонедељне тврдње Беле куће о наводним плановима Дамаска за хемијски напад, Лавров је нагласио да ће Русија реаговати на могуће америчке провокације против сиријске војске „пропорционално и достојанствено“.

Раније ове недеље портпарол Беле куће Шон Спајсер рекао је да су Сједињене Америчке Државе наводно „забележиле потенцијалне припреме за други хемијски напад Асадовог режима“.

Након Спајсерове изјаве, портпаролка Стејт дипартмента Хедер Наверт одбила је да пружи доказе о наводним припремама за хемијски напад сиријских власти, јер је то поверљива информација.

Коментаришући њену изјаву о тајности тих информација, Лавров је рекао да такве тврдње сматра „незанимљивим“.

„Русија и даље настоји да у сиријски Хан Шејхун буде послата мисија Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО)“, рекао је Лавров и додао да се Москва нада да ће ситуација око тог инцидента бити решена.

Москва не искључује да став САД о хемијском инциденту у Сирији или могући даљи инциденти „могу да олакшају екстремистима искоришћавање ситуације за провокације“, истакао је Лавров.

Са своје стране, Габријел је рекао да је важно да се спречи било какво коришћење хемијског оружја у Сирији, без обзира на то ко представља претњу. Он је истакао да је сиријски председник Башар ел Асад претходно показао „вољу да помогне“ у истрази о хемијским инцидентима у Сирији.

Габријел је такође нагласио значај преговора са Асадом како би се разрешио конфликт.

Москва ће одговорити на блокирање своје дипломатске имовине у САД Москва припрема одговор због блокирања своје дипломатске имовине у САД крајем 2016. године, изјавиo је портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

„Спремају се одговори. То питање се неће решавати само у Министарству спољних послова“, истакла је она.

Крајем децембра 2016. године бивша америчка администрација, на челу са председником Бараком Обамом, наметнула је нове санкције Русији, прогласила је 35 запослених у Амбасади у Вашингтону и Генералном конзулату у Сан Франциску „персонама нон грата“, затворила два руска дипломатска објекта, у државама Њујорку и Мериленду. Приступ тим комплексима за запослене у Амбасади онемогућен је 30. децембра.

Песков: Принцип реципроцитета санкција према ЕУ се није мењао Кремљ жали због одлуке коју је донела ЕУ о продужењу санкција против Русије до 31. јануара 2018. године.

Савет ЕУ је у писаној процедури усвојио резолуцију о продужењу секторских санкција против Русије до 31. јануара 2018. године. Одлука да се санкције продуже усвојена је једногласно, без расправе. Уредба Савета ЕУ о проширењу санкција против Русије за шест месеци биће објављена у Службеном листу Европске уније у четвртак.

Одговарајући на питање каква је реакција Кремља на одлуку ЕУ, портпарол Кремља Дмитриј Песков je да је „негативна и са жаљењем“.

Русија ће одговорити на одлуку ЕУ да продужи секторске санкције против Русије, рекао је Песков.

„Принцип реципроцитета се није мењао“, одговорио је Песков на питање да ли ће Русија проширити раније наметнуте контрамере као одговор на одлуку ЕУ.

Путин: Русија ће и даље повећавати војни потенцијал због потенцијалних агресора Председник Владимир Путин изјавио је да ће Русија и даље повећавати војни потенцијал за заштиту од потенцијалних агресора.

„Само савремене, снажне и мобилне оружане снаге могу да осигурају суверенитет и територијалну целовитост наше државе, заштите нас и наше пријатеље од свих потенцијалних агресора, од притисака и уцена оних којима се не допада независна и суверена Русија“, рекао је Путин на састанку са дипломцима руских виших војних школа.

Према речима руског лидера, Русија намерава да повећава борбени потенцијал војске и флоте.

Раније је објављено да руска Ратна морнарица треба да почне прављење новог перспективног носача авиона.

Он је додао да пораст међународних криза и конфликата, као и терористичка претња, захтевају усавршавање војне организације државе.

Руски председник је навео да је остало још много тога да се уради у свим безбедносним организацијама и изразио наду да ће војска остварити све постављене задатке поштено и поштено служити Русији. Путин је одржао и здравицу: „За официре Русије, за наставак традиција оружаних снага, за нашу велику отаџбину!“.

Путин: Стране службе подржавају терористе на руским границама - Председник Владимир Путин је оптужио стране обавештајне службе да појачавају напоре против Русије, укључујући и кроз подршку терористичким групама и покушајима ометања унутрашње политике Русије.

"У принципу, то је очигледно да постоји растућа активност страних обавештајних служби против Русије и наших савезника", рекао је Путин, говорећи на састанку у седишту Руске спољне обавештајне службе, где је дошао да честита официрима 95. годишњицу оснивања службе.

"То укључује нове начине прикупљања и прослеђивања информација, сајбернападе и покушаје регрутовања нових агената како би добили увид у податке о ресурсима и економским и одбранбеним способностима Русије", објаснио је руски председник.

Председник је додао да су неке од тих обавештајних служби подржавале терористичке групе и екстремне елементе на руским границама у покушајима да дестабилизују земљу.

"Знате савршено ову врсту изазова са којима Русија мора да се бори", рекао је Путин.

"То су покушаји да се заустави наш развој, да нам се наметне подела, дестабилизују региони близу руских граница. Један од алата који се користи у ту сврху су терористичке и екстремистичке групе. Није тајна да су неке од њих брижно под покровитељством, или чак директно подржане од стране служби једног броја земаља."

Путин је такође нагласио да страни агенти покушавају да манипулишу унутрашњом политиком Русије.

"Операције се спроводе у циљу утицања на унутрашње политичке и друштвене процесе у нашој земљи", рекао је он.

Путин је такође похвалио "ефективан" рад свих руских обавештајних служби, те изразио уверење да ће рад руских стручњака осигурати "суверен развој, сигурност и стабилност" земље.

Украјинa - из минута у минут -

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Мештани села Рашчићи код Ивањице годинама безуспешно покушавају да реше проблем буке и загађења који су директна последица рада каменолома у власништву фирме \"Путеви” Ивањица.


Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров изјавио је у интервјуу за Алтернативну телевизију да је циљ да се Срби сломе још увијек траје.

У области корпоративне исхране, апликација Ордера претставља иновативно рјешење у задовољавању потреба запослених. Са модулима као што су Топли оброк, Кетеринг, Ресторани, Онлајн Шоп, Ордера нуди велике могућности за...


Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА