Украјина и Новорусија из минута у минут - 27.05.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Карта ситуације на фронту за 25.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 27.05.
 


Народна војска ДНР извукла податке о распореду кијевских снага из приземљеног дрона  - Едуард Басурин је изјавио да се ДНР домогла података о распореду украјинског тешког наоружања око великог града на обали Азовског мора Мариупоља, захваљујући томе што је украјинска армија грешком приземљила један свој шпијунски дрон на територију под контролом Доњецке Републике.

Реч је о малој беспилотној извиђачко-шпијунској летелици америчке производње из чије су меморије стручњаци армије ДНР извукли све податке о позицијама украјинске армије, њеном наоружању и о утврђеним положајима и тачкама.

Кијевске снаге 58 пута напале територију ДНР  - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 58 пута напале територију ДНР. Под ватром украјинских снага нашло се 18 насељених места. Током  напада оштећено је 16 стамбених објеката.



Током претходних недељу дана украјинске снаге су 378 пута напале територију ДНР. Под ватром украјинских снага нашло се 31. насељено место. Током напада погинула су 4 човека а још 12 је рањено.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су украјинске снаге три пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Логвиново, Калиново и Калиновка, те да је за недељу дана испаљено 768 граната на ЛНР.



Преглед политичко-економских и других вести за 27.05.
 

Макрон: Питање санкција Русији везан за испуњавање Минског споразума - Председник Француске Емануел Макрон изјавио је да ће 29. маја у Паризу с руским председником Владимиром Путином разговарати о сарадњи са Сиријом ради постизања дугорочног политичког решења.

„Ми (Г7) смо, такође, разговарали о неколико тема, међу којима су Сирија, Либија и Северна Кореја. Када је реч о Сирији, дошли смо до заједничког закључка да је за излазак из кризе неопходно дугорочно политичко решење. Француска ће играти своју улогу у томе са земљама Истока, али и у дијалогу с председником Владимиром Путином, с којим ћу се састати у понедељак у Паризу“, рекао је Макрон на конференцији за медије након завршетка самита „Велике седморке“ у Италији. 

Према његовим речима, сви учесници Г7 признали су улогу Русије, Ирана и Турске у решавању сиријске кризе.

„На основу тога неопходно је градити политичко решење, истовремено се борећи у оквиру коалиције против свих терористичких организација“, рекао је Макрон. 

Француски председник намерава с Русијом да води „захтеван дијалог“ када је реч о украјинском питању.

„Имаћу захтеван дијалог с Русијом. Али то ће бити дијалог“, рекао је Макрон. 

Према његовим речима, питање санкција Русији и њеног одговора на те санкције везан је за испуњавање одредби Минског споразума. 

„Потврђујем овај принцип и подржавам га. Истовремено, неопходно је разговарати с Русијом. Има много међународних тема које се не могу решити без захтевне размене с Русијом, а посебно сиријско питање“, рекао је Макрон.

Он је додао да би желео да ускоро сазове „нормандијски формат“ ради разговора о украјинском питању. 

Земље Г7 спремне да појачају санкције Русији због Украјине - Земље Г7 спремне су да појачају санкције Русији због Украјине, уколико то буде потребно. Истовремено, ова група је спремна да сарађује с Русијом ради решавања регионалних криза, без обзира на несугласице, наведено је у завршној декларацији самита Г7 одржаног у италијанском граду Таормини.

„Санкције могу да буду укинуте када Русија испуни своје обавезе. Ми смо, такође, спремни да предузмемо додатне ограничавајуће мере како бисмо повећали трошкове за Русију, уколико то буде потребно“, наведено је у завршној декларацији самита Г7 одржаног у италијанском граду Таормина. 

Г7 је позвала Русију и Иран да утичу на Дамаск како би се прекинула борбена дејства у Сирији, додајући да очекује да ће одлуке донете током међусиријских преговора у Астани довести до реалне деескалације сукоба.

„Без обзира на наше несугласице с Русијом, желимо да сарађујемо с њом ради решавања регионалних криза и заједничких проблема, када је то у нашем интересу“, наведено је у документу. 

Г7 је оценила да је постигнут напредак у потискивању ДАЕШ-а у Сирији и Ираку и додала да ће бити настављено ослобађање Мосула и Раке од терориста. 

„Велика седморка“ је, истовремено, позвала државе Блиског истока да играју већу улогу у уништавању ДАЕШ-а у Ирак, Сирији и Јемену. 

У декларацији је посвећена пажња и сајбер-безбедности. Земље Г7 изразиле су спремност да сарађују у борби против сајбер-напада, како би смањиле њихов утицај на инфраструктуру. 

Део декларације посвећен је и кризи на Корејском полуострву. Земље Г7 позвале су Северну Кореју да поштује резолуције Савета безбедности Уједињених нација и да потпуно обустави свој нуклеарни програм. 

Клинцевич: Руски утицај је немогуће зауставити - Први заменик председника Одбора за одбрану и безбедност Савета Руске Федерације Франц Клинцевич назвао је паранојом изјаву председника Украјине Петра Порошенка о „пипцима Кремља“, пише „Парламентска газета“.

Порошенко је јуче, коментаришући у чланку за „Политико“ одлуку о забрани руских друштвених мрежа у Украјини, изјавио да Русија против Украјине води „хибридни рат“, а „пипци Кремља протежу се до грла кључних престоница Европе и њених трансатлантских савезника“.

Руски сенатор сматра да не постоје никакви „пипци“, већ постоји руски свет као „геополитичка и друштвено-културолошка појава, чији је утицај на човечанство заиста огроман.“.

„А те ’пипке‘ је у принципу немогуће посећи“, уверен је сенатор.

„Хтео, не хтео, падају ми на памет речи првог министра одбране САД и министра морнарице Џејмса Винсента Форстола, који је 22. маја 1949. године скочио са прозора болнице узвикујући: ’Руси долазе‘“, примећује Клинцевич.

Према сенаторовом мишљењу, та фраза се може сматрати „симболом прво антисовјетске, а затим и антируске хистерије“.

Средином маја Петро Порошенко потписао је декрет о продужењу санкција против Русије. Документом се, између осталог, у Украјини предвиђа забрана руских друштвених мрежа „ВКонтакте“ и „Однокласники“ и сервиса „Јандекс“ и „Маил.ру“.

Одлука Кијева изазвала је различите реакције у украјинском друштву, многи Украјинци траже укидање забране, називајући је недемократском.

Алфано: Санкције Русији зависе од имплементације Минских споразума - Земље „Велике седморке“ препознале су значај дијалога са Русијом за проналажење и израду решења главних међународних криза, изјавио је италијански министар спољних послова Анџелино Алфано.

„Државе Групе седам препознале су значај дијалога са Москвом који је потребан ради тражења и израде решења за главне међународне кризе, као и тражења заједничких одговора на савремене изазове, почевши од тероризма“, рекао је министар.

Италијански министар је нагласио да то не значи „смањивање притиска на Русију на плану њене одговорности за украјинску кризу“, која је, како је рекао, принудила земље „седморке“ да Москви уведу рестриктивне мере у различитим форматима“.

„Што се тиче европских санкција, њихов продужетак зависи од имплементације Минских споразума и то остаје оријентир за Италију“, истакао је министар.

Раније је председник Европског савета Доналд Туск изјавио да Русија од самита Г7 2016. године није учинила ништа што би променило политику санкција према њој.

Кијевске снаге испробале нову ракету - Украјинска војска одржала је пробе нове украјинске високопрецизне навођене борбене ракете, саопштио је портпарол председника Украјине Свјатослав Цеголко.

„Из Одесе је председник стигао на један од полигона на југу земље, где је успешно тестирана високопрецизна навођена ракета украјинске производње. Утисци су веома јаки“, написао је Цеголко на Фејсбуку. Тачан модел ракете није наведен. 

Према наводима прес-службе украјинског председника, тестирање је протекло уз учешће Порошенка, министра одбране и секретара Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, Степана Полторака и Александра Турчинова.

Бела кућа: Могуће да ћемо појачати санкције Русији - Америчка администрација не планира да у актуелним условима ублажава санкције Русији и чак би могла да их појача, рекао је новинарима високи представник Беле куће.

„Не ублажавамо санкције Русији. Могуће је да ћемо проучити њихово појачавање“, рекао је представник администрације на конференцији за новинаре.

Према његовим речима, „председник (Доналд Трамп) намерава да остави санкције на снази“.

„Председник је јасно дао до знања како Русија може да постигне укидање санкција“, додао је он. 

Лавров и Дријан разговарали о решавању криза у Либији, Ираку и Украјини - Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и шеф француске дипломатије Жан-Ив ле Дријан разговарали су телефоном о решавању криза у Либији, Ираку и у Украјини, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Током разговора, министри су у оквиру припреме за посету председника Русије Владимира Путина Француској разговарали о широком кругу билатералних питања, разменили мишљења о горућим међународним проблемима, укључујући задатке решавања криза у Либији, Ираку и у Украјини“, наведено је у саопштењу. 

Стране су нагласиле обострану спремност за сарадњу уз поштовање у Савету безбедности Уједињених нација и на другим међународним платформама о питањима која су од узајамног интереса.

„Жан Ив ле Дријан са захвалношћу је прихватио позив да посети Руску Федерацију који му је пренео Сергеј Лавров“, додаје се у саопштењу. 

Порошенко: Повратак Крима у састав Русије изазов за цео регион - Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је да је повратак Крима у састав Русије изазов за цео Црноморски регион.

„Таква политика Кремља је… изазов не само за суверенитет, територијалну целовитост и независност наше државе, то је изазов за глобалну безбедност, изазов за Турску, за све црноморске земље“, изјавио је данас украјински председник на церемонији отварања Истамбулског парка у Одеси. 

Порошенко је изјавио да је Русија „порушила све темеље“ светског и регионалног поретка.

Ушаков: Активност НАТО-а према Русији изазива забринутост - Москва изјаве председника САД Доналда Трампа о Русији као претњи за НАТО посматра као начин да се савезници из Алијансе подстакну да дају средства неопходна за њено функционисање, истакао је данас помоћник руског председника Јуриј Ушаков.

„Трамп је дао многе изјаве које привлаче пажњу током пута на Блиски исток и у европске земље. У вези с НАТО-ом било је оштрих изјава савезницима, мислим да је њима пре свега привучена пажња. Што се тиче спомињања Русије, можда се то може посматрати као подстицање савезника на то да испуњавају своје обавезе и обезбеде одређене суме за буџет НАТО-а“, рекао је Ушаков новинарима. 

Помоћник руског председника је навео да „активност НАТО-а према Русији, североисточно или северозападно крило, наравно, изазива забринутост“.

„Ничег доброг у томе нема. Ми, међутим, посматрамо то у контексту онога што се у Америци сада прича о такозваном ’руском досјеу’“, додао је он.

Москва: Односи са НАТО налазе се на најнижем нивоу од завршетка кризе Хладног рата  - Москва позива НАТО да се, док не буде прекасно, одрекне покушаја да изгради односе са Русијом у духу конфронтације, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Односи Русије и НАТО-а налазе се на најнижем нивоу од завршетка кризе Хладног рата. Алијанса је једнострано замрзла све пројекте практичне сарадње у областима од заједничког интереса, који су предвиђени поменутим документима и давали опипљив допринос европској безбедности. Иако су се усмено саглашавале са потребом да се елиминишу поделе на континенту, западне земље су се определиле за ’затворену‘ НАТО-центричну безбедносну архитектуру. Наставак те политике постао је дугорочни курс о војно-политичком ’обуздавању Русије‘. Његова директна последица је повећање вероватноће сукоба на евроатлантском подручју“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.

„Намера Алијансе да докаже своју релевантност надувавањем мита о ’опасности са Истока‘ спречава уједињење напора држава у борби против заједничких претњи и изазова“, додаје се у документу.

„Растући негативни трендови нису избор Русије. Они су директан резултат вишегодишње деструктивне линије блока, чији је циљ несмотрено постизање војно-политичке доминације у европским и светским пословима. И док није касно, треба зауставити покушаје изградње односа са нашом земљом у духу шема и механизама сукоба“, истиче се у документу. 

Министарство наглашава да је Москва уверена у могућност одржавања плодотворне дискусије о постојећим проблемима.

„Овде је главна ствар свест о реалности, деполитизовано разумевање савремених процеса и могућност да се гледа даље од тренутног хоризонта у интересу не само ’клуба изабраних земаља‘, већ и свих, без изузетка, народа Европе“, наводи се у саопштењу.

Министарство је акције НАТО-а у близини руске границе назвало опасним покушајем да се заобиђу принципи оснивачког акта о односима Русије и Алијансе, што доводи до трке у наоружању.

„Предузете мере за јачање ’источног крила‘ НАТО-а и јачање војног присуства и инфраструктуре у пограничним регионима уништавају одредбе оснивачког акта, пре свега у погледу обавеза ’спровођења своје колективне одбране и других задатака обезбеђивањем неопходне усаглашености, интеграције и капацитета јачања, а не путем додатног сталног размештања значајних борбених снага‘. Напредно распоређивање НАТО технике, независно од сврхе њеног коришћења управо представља стално војно присуство, а то што ће се њено особље формално ротирати, у принципу није битно“, наводи се у саопштењу.

„Сматрамо да су покушаји да се заобиђу принципи оснивачког акта опасни и у супротности са стварним интересима самих држава-чланица НАТО-а. У томе видимо намеру Алијансе да се озаконе војне припреме у близини границе са Русијом које заједно са војним активностима појединих земаља блока мењају однос снага у Европи и доводе до опасног вртлога трке у наоружању“, закључује се у саопштењу Министарства спољних послова Русије.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима