Војвода Путник: По дјелима велики – по души скроман

На данашњи дан 1917. године у Ници је преминуо велики србски војсковођа војвода Радомир Путник. Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату.

У Балканским ратовима командовао је србском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. После Кумановске битке унапријеђен је у чин првог војводе (фелдмаршала) српске војске. У Битољској бици је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанио велики ударац у Првом балканском рату. У наставку рата је командовао продором ка Јадранском мору, који се завршио опсадом Скадра. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за вријеме Колубарске битке је била пресудна, јер је србска војска добила вријеме да се опорави и одмори.

Када је почела четврта офанзива на Србију, Путник је већ био тешко оболио. Ипак, у околностима које су биле веома неповољне по Србију, успио је да организује повлачење српске војске на Крф. На рукама својих војника пренесен је преко Албаније.

Са Крфа је отишао у Ницу да настави лијечење, где је и преминуо.

Његови посмртни остаци су у Краљевину СХС, пренијети тек 6. децембра 1926. године, скоро десет година након његове смрти. Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу у Београду уз све државне и војне почасти. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог свјетског рата и српске ратне историје. 

Творац модерне војске

Радомир Путник је творац модерне српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је различите новине, укључујући и рјешавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умијеша у војне послове.

Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и за Први свјетски рат.

По дјелима велики – по души скроман

Војвода Путник је био од србских војсковођа који се нису китили ордењем и знаменијем.

„Моје су декорације испод мундира,“ говорио је Путник, који ордење никада није носио.

Војвода Путник је у Скадар стигао 6. децембра тешко болестан. Већ 9. децембра 1915. године замењен је, а краљ му је одобио одлазак на лијечење. На његовом мјесту наслиједио га је генерал Петар Бојовић. Међутим, начин на који је смијењен дубоко га је заболио.

„Много сам патио и много сам мучен. Али све праштам — све заборављам. Само ме боли то што сам са положаја начелника штаба Врховне команде уклоњен онако, како ја ни свог рђавог посилног нисам терао натраг у команду. Да ни посилног добар официр не тера од себе овако и на овај начин. А мене, тек мене су отерали као најгорег, јер је требао неко да плати цех. И то ме боли и болеће ме до гроба,“ казао је тада војвода.

Војвода Путник има своју планину у Канади

Већ по завршетку Првог свјетског рата, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске и првом србском војводи Радомиру Путнику, Канађани су једној од својих планина дали име „Путник“. Скоро 100 година касније, октобра 2012. године, Равногорски покрет из Калгарија, највећег града Алберте, и група људи из Едмонтона, главног града те провинције, овјековечили су ову планину откривањем и освећењем спомен-плоче.

На плочи су на енглеском уклесане ове речи:

„Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847–1917). Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914–1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човечанства.“

ИН4С, Искра