Мачак у руској култури: Чаробњак, гитариста, пацифиста...

Руске мачке умеју да поправе примус, да шију на шиваћој машини и решавају конфликте. Наравно, не све мачке, него само оне које треба да упознате ако желите да схватите руски културни код.

1. Мачак Бајун

Мистично биће из руских народних бајки које има чаробан глас. Тим гласом је оно могло да исцели сваку болест, али је најчешће њиме успављивало наивне путнике да би их затим прождерало.

Архивска илустрација.

Често су лукави владари слали непожељне јунаке да ухвате овог мачка, а заправо су их слали у неизбежну смрт. Са овим чаробним створењем излазио је на крај само онај ко на главу стави гвоздену капу (а још боље неколико капа) као изолацију од звука и заштиту од канџи.

2. Мачак учењак

Далеки Бајунов рођак из поеме Александра Пушкина „Руслан и Људмила“. Прикован је златним ланцем за огромни храст. Док се креће удесно пева песму, а улево прича бајке. То је заправо све што знамо о њему, јер је песник овом мачку посветио само неколико редова.

Илустрација: Global Look Press 

Али и то је довољно да за њега сазна свако руско дете, с обзиром да је Пушкин најпознатији и највољенији песник у Русији.

3. Мачак Бегемот

Ђавољски црни мачак, „мачкодлак“ из Воландове свите, један од јунака романа Михаила Булгакова „Мајстор и Маргарита“. Типичан трикстер, који је многима симпатичан због харизме, шаљивог расположења и крилатица. Ако се нађете на руској гозби може се десити да чујете једну од тих фраза: „Зар бих ја дозволио себи да дами наточим вотку? Ово је чист алкохол!“ Поред тога, ако ваш пријатељ из Русије почне да вам прича шта му се неочекивано догодило, можете чути и овакве речи: „Седим, никога не дирам, поправљам примус...“ – баш као што је волео да ради Бегемот.

4. Мачак Матроскин

„Да ли ви такође једете сендвич са кобасицом надоле, јер је један мачак рекао да је тако укусније?“ Ту шалу из интернета ће разумети свако ко је у детињству гледао цртане филмове о селу Простоквашину.

Илустрација: Global Look Press

Управо фразом о томе како се правилно једе сендвич („кобасица треба да буде на језику, тако је укусније“) почиње пријатељство бескућног мачка који уме да говори и прилично самосталног дечака чији је надимак био Чика Фјодор. Мачак Матроскин је комично штедљив и рационалан. Он брине о домаћинству, а с времена на време се чини да је он чак и глава породице. Уме да везе, да шије на шиваћој машини и да свира гитару.

5. Мачак Леополд

У цртаним филмовима о Тому и Џерију мачак јури миша, а у совјетском еквиваленту тог цртаног филма је све обрнуто. Леополд је типичан интелектуалац. Носи лептир-машну, не пије, не пуши, не подиже тон. Стално понавља свој животни мото: „Децо, хајде да се увек слажемо!“

Илустрација: РИА Новости

Међутим, у цртаном филму постоје и два миша. Они су хулигани и опседнути су намером да се освете за све мишеве, тако да не дају мачку мира и стално му праве непријатности. А пошто они нису много паметни, увек сами доживљавају непријатности, а из њих их увек извлачи мачак Леополд.

6. Маче по имену Гав

– Немој тамо ићи, тамо те чекају непријатности.

– Како да не идем? Оне ме чекају!

Илустрација: Global Look Press

То је цитат који је ушао у општу употребу. Он најбоље описује карактер овог мачета са необичним именом („гав“ је на руском ономатопеја лавежа). Маче је простодушно и одважно (мада понекад приушти себи задовољство да се мало плаши неверемена заједно са другом на тавану. Има непоновљиви дар за авантуре. Може се рећи да је то једно од најумиљатијих створења у совјетским цртаним филмовима.

7. Мачке Санкт Петербурга

Житељи Санкт Петербурга су помало опседнути мачкама. У овом граду се продаје невероватно много сувенира са ликом мачака – магнети, разгледнице, мајице, кишобрани... Мачке на њима навијају за „Зенит“ (петербушки фудбалски клуб), свирају гитару, разговарају са Пушкином, мрежицом за лептирове лове анђеле који лете, и све то са приказом града у позадини.

Илустрација: PhotoXpress

Није чудно што Санкт Петербург гаји посебан однос према мачкама. У време опсаде Лењинграда (1941-1944), када је преко 600.000 људи умрло од глади, није практично остало живих мачака тако да су град преплавили пацови. Посебним указом је довезено 5.000 нових мачака и оне су спасле град од глодара. Највећи „мачкомани“ се окупљају у кафићу који је уједно и музеј, а зове се „Република мачака“. У њему живи 25 мачака. „Република“ има чак и сопствену мачију валуту.

8. Мачке Ермитажа

Сваког пролећа у највећем музеју Санкт Петербурга обележава се необичан празник – Дан мачака Ермитажа. Своје умиљате „колеге“ радници музеја називају „Ермики“. Те мачке лове пацове у подрумима и уједно служе као својеврсни заштитни знак Ермитажа.

Илустрација: Legion Media

По речима директора музеја Михаила Пиотровског, о њима се често снимају репортаже, баш као о Рембрантовим сликама. У буџету Ермитажа нема посебне ставке за издржавање мачака, али зато постоји жиро-рачун на који се може уплатити новчана помоћ. Подразумева се да на том рачуну увек има довољно новца. Свака мачка је сита, вакцинисана и стерилисана. Свака има одговарајући документ, своју посудицу за храну, свој кутак за спавање и своје коританце са песком.

Анастасија Ананасова,
Руска реч