Пре 56. година обављен први човеков лет у космос

Данас Русија по 56. пут слави Дан космонаутике. Пре 56 година 12. априла 1961. године Јуриј Гагарин на броду „Восток“ је први у свету летео око Земље. Лет је трајао 108 минута и започео је нову еру у освајању космоса.

Како је рекао директор Института космичких истраживања РАН Лав Зељониј, у најближим годинама руска космичка наука поставља нове задатке – експедицију на Месец, на којем су научници открили воду у облику леда. А затим се планира лет на Марс и друге планете, рекао је Зељониј.

Према резолуцији Генералне скупштине ОУН 12. април је званично проглашен за Међународни дан лета човека у космос.



12. априла 1961. године совјетски  пилот Јуриј Гагарин је на броду Васток извршио лет око планете. Почела је космичка ера човенчанства. Од 2011. године на предлог Русије је Генерална Скупштина УН  објавила тај дан Међународним даном лета човека у космос.



У совјетском одреду космонаута број 1  било је 20 људи. Свако од њих је сањао о првом лету, али је отворио пут у космос управо Јуриј Гагарин. Он је био  најбољи међу једнаким, - каже двоструки херој Совјетског Савеза, генерал-мајор авијације, пилот-космонаут  Виктор Горбатко, који је три пута летео у орбиту. Данас је од тог тима остало само четири човека.

Легендарни лет је трајао свега 108 минута, али је он омогућио да се савлада психолошка  препрека и докаже да је човек способан да лети ка звездама. Поред тога је тај догађај постао тријумф совјетске науке и индустрије и победа над САД-ом у  великој конкуренцији  у отварању врата у космос. Од тог је времена космонаутика постала локомотива напредних достигнућа и територија тесне сарадње различитих земаља.

На месту где се чувени космонаут спустио, 27 километара од Енгелса, данас се налази архитектонски комплекс „Гагаринско поље", у чијем се централном делу налази споменик Гагарину.

У почетку се на том месту налазио стубић са даском на којој је био натпис: „Не пипајте. 12.04.51. 10 ч. 55 м. Моск. врем."



Годину дана касније ту је направљено мало постоље, а сада се на том месту, осим споменика Гагарину, налази и обелиск са космичком ракетом.

То место је 2012. године добило статус „знаменитост од федералног значаја".

Сам Гагарин је сматрао симболичним слетање близу Саратова, где је похађао техничку школу и где је у локалном аеро-клубу научио да лети нa авиону „Јак-18".

„Мој повратак из космоса догодио се баш на тим местима на којима сам први пут у животу летео авионом", причао је Гагарин.

Совјетски пилот и космонаут Јуриј Гагарин у космичкој капсули „Восток 1" полетео је са космодрома у Бајконуру. Гагарин је облетео један круг око земље за сат и 48 минута. Кретао се брзином од 27.500 километара на сат и досегао је висину од 327 километара.

Приликом слетања, Гагарин је искочио падобраном на висини од седам километара и без проблема се приземљио.

Када је полетео у космос имао је чин мајора, а када је слетео на земљу био је пуковник. Због подвига, 27-годишњи Гагарин је одликован и орденом Совјетског Савеза.

Гагарину су подизани споменици, улице су добијале његово име, његова слава постала је светска. Његово родно место добило је име по њему, а такође и један кратер на Месецу.

Јуриј Гагарин је погинуо 27. марта 1968. у авионској несрећи док је тестирао један млазни авион. Требало је то да буде, како је сам изјавио пред лет, један рутински задатак. Било му је свега 34 године.

Урна са његовим пепелом је постављена уз зидине Кремља.