Последице НАТО агресије – oд малигних болести до менталних поремећаја

У војној акцији под називом "Милосрдни анђео", без одобрења Савета безбедности УН, извршено је 2.300 напада на објекте на земљи.

Лансирано је више од 400.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. На југу Србије, Космету и Црној Гори 112 локалитета бомбардовано је осиромашеним уранијумом.

"Извршена је деконтаминација Пљачковице, рта Арза у Црној Гори. Опасност је смањена, али не можемо тврдити да је потпуно елиминисана", истиче пензионисани генерал Слободан Петковић, начелник Управе АБХО Генералштаба Војске СРЈ 1999.

Од 2000. године бележи се пораст оболелих од малигних болести, посебно на југу Србије.

"На основу леукемије лимфома, ми смо дошли до закључка да је уранијум утицао на повећање броја умирања од карцинома у Србији. На крају деценије стопа инциденце је била већа 110 одсто него 2001. године, а стопа морталитeта 180 процената већа него 2001. То нам је био круцијални доказ", напомиње проф. др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака.

Према извештају Организације уједињених нација за животну средину, велике последице оставило је дејство НАТО снага на индустријска постројења јер су хемикалије, чије се дејство може поредити са бојним отровима, неконтролисано испуштене у животну средину.

"Ми смо сведоци да су у појачању и аутоимуне болести, колико спонтаних побачаја је било, колико се младих парова, наизглед потпуно здравих људи, лечи од стерилитета. Наравно да бомбардовање није једини разлог, али ја сам убеђена да и те како има утицаја", указује проф. др Даница Грујичић, начелник Центра за неуроонкологију Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије.

Нема података о угрожености животне средине, а ни прецизне процене материјалне штете.

"Влада у којој сам био ја, влада Момира Булатовића, проценила je ратну штету на 100 милијарди америчких долара, док је каснија, савезна влада ДОС-а проценила да је око 30 милијарди", наводи Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, министар иностраних послова 1999. године

Око 8,8 одсто учесника рата има посттрауматски стресни поремећај, а испитивања код цивила показала су знатан број менталних или психолошких поремећаја који су непосредна последица бомбардовања.

РТС