Украјина и Новорусија из минута у минут - 03.03.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 02.03. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 03.03.
 

О ситуацији у Коминтернову

Репортажа са аеродрома у Доњецку

Кијевске снаге 1520 пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР украјинске снаге су за протекла 24 сата 1 520 пута напале територију ДНР. Нападали су аеродром, Спартак, Петровски рејон, Жабичево, Зајцево, Доломитное, Саханку, Лењинское и Коминтерново на југу ДНР.

Народна милиција је саопштила да су кијевске снаге током претходног дана 19 пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Фрунзе, Лозовое, Нижне Лозовое, Михајловка, Калиново, Логвиново, Калиновка и града Стаханов.



Јутрос око 05:45 кијевске снаге су започеле масовни напад на насеља Саханка и Коминтерново.

Преглед политичко-економских и других вести за 03.03.

 


Москва позвала Кијев да трипут размисли шта ће предузети у Донбасу -  Москва је позвала Кијев и Вашингтон да три пута размисле пре него што предузму потезе који би могли да доведу до даље дестабилизације ситуације у Донбасу, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјапков.

Када би америчке и друге колеге послушале наше позиве да не предузимају кораке који ће довести до појаве илузија код кијевских власти о томе да уместо коплетне реализације Минског споразума проблем могу да реше применом метода силе, када америчке колеге такве активности не би чиниле у другим земљама, свакако би ситуација тамо била далеко боља, рекао је Рјабков на конференцији за новинаре, преноси РИА Новости.

Заменик министра спољних послова Русије рекао је, такође, да оне одлуке и мере Кијева које иду у прилог смањењу напетости  и подстичу комплетну имплементацију Минског споразума Москва може само да поздрави.

Ситуација у Донбасу погоршана је крајем јануара, а стране у конфликту оптужиле су једна другу за интензивирање гранатирања и настојање да се наруши линија раздвајања. Истовремено група бишвих припадника такозване антитерористичке операције организовала је саобраћајну блокаду Донбаса. Самопрокламоване ДНР и ЛНР увеле су као одговор на блокаду спољну државну управу у украјинска предузећа на територији Донбаса, а шеф ДНР Александар Захарченко објавио је данас узвратну трговинску блокаду Кијеву.

Представник ОЕБС-а у Донбасу: Ми не видимо све, али мора да се реагује на оно што смо видели -  Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а очекује од сукобљених и других одговорних страна активнију реакцију на њене извештаје, један одговор није довољан, потребна је акција, изјавио је заменик шефа мисије Алекандер Хуг.

„Наравно, желимо и увек позивамо све читаоце наших извештаја, а нарочито потписнике, да реагују на резултате посматрања наше мисије. То је позив који увек упућујемо када извештавамо. Ми не видимо све, али мора да се реагује на оно што смо видели“, рекао је Хуг.

Он је истакао да је било неких одговора на извештаје и поменуо лидера самопроглашене Доњецке Народне Републике Дениса Пушилина, који је вратио беспилотну летелицу посматрачке мисије коју је запленила народна војска крајем фебруара.

„Повратна информација је једна ствар, али акције на терену, ако пријавимо да видимо тенкове у Авдејевки или хаубице у Јасиновати, а ми смо их видели, било би добро да се онда Заједнички центар за контролу и координацију или стране побрину да ти тенкови, те хаубице, нестану, а онда извештавају да су хаубице у Јасиновати повучене, оне су сада у овој или оној области, можете да одете и проверите да ли су тамо или не. Та врста интеракције и даље недостаје“, додао је Хуг.

Организација за безбедност и сарадњу у Специјалној посматрачкој мисији у Украјини неће се изјаснити о успостављању оружане полицијске мисије у Донбасу, док се не донесе одлука о том питању, рекао је он.

„Што се тиче другог питања о предлогу који су неки дали о оружаној полицијској мисији, све што могу да кажем је да је то одлука коју не доноси посматрачка мисија. Ми само можемо да дамо процену овог предлога када се одлука донесе“, истакао је Хуг.

Заменик шефа посматрачке мисије рекао је да ће размере и мандат оружане полицијске мисије бити познати тек након што се таква одлука донесе.

„А док се то не деси, ја само могу да нагађам о неодређеном предлогу који не би довео ни до каквог закључка. У овој фази о томе ће морати да се расправља на Сталном савету ОЕБС-а“, додао је он.

Кијев је позвао на стварање полицијске мисије са задатком да прати ситуацију у Донбасу.

Крајем децембра, стални представник Русије при ОЕБС-у Александар Лукашевич изјавио је да би оружана полицијска мисија могла довести у питање стабилност у региону. У јануару је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио да је предлог о размештању полицијске мисије ОЕБС-а у Донбасу у супротности са Минским мировним споразумима.

Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а у Украјини не може да контролише начин на који друге владе користе информације и извештаје које она пружа, изјавио је Хуг и додао да играње на кривицу неће помоћи у проналажењу решења.

„Не могу да контролишем како се користе наши извештаји и наши састанци. Ми имамо јасан став да говоримо о обема странама у нашим извештајима, али и у нашим састанцима са њима. У тим разговорима показан је јасан интерес да влада испуни Минске споразуме, а ми немамо цензуру у смислу наше интеракције“, рекао је Хуг.

Хуг сматра да је једини начин да се сукоб реши да се „прихвате чињенице“ које пружа посматрачка мисија, а затим „пронађу мере за уклањање нарушавања“ које су починиле обе стране. Он је нагласио да су Минске споразуме нарушавали и снаге Кијева и народна војска Донбаса.

„Јасно наводимо и увек смо говорили да смо непристрасни у вези са нарушавањем Минска. Није битно која страна је нарушила споразум, то је нарушавање и то је оно што ћемо ставити у извештај“, додао је Хуг.

Подсетимо, недавно су снимљени тенкови кијевских снага у Авдјејевки у присуству посматрачча ОЕБС-а, иако се нису смели налазити на том месту.



ОЕБС се није огласио поводом овог догађаја. 

Песков: О признавању ДНР и ЛНР одлучује председник  -  Спољну политику Русије одређује шеф државе, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков говорећи о могућности признавања Луганске и Доњецке Народне Републике.

Пескова су новинари питали да коментарише могућност да Русија призна ЛНР и ДНР и питали под којим условима би се то могло десити.

„Могу да кажем једно: према Уставу, спољну политику Русије одређује шеф државе, односно председник Руске Федерације“, нагласио је Песков.

Раније су медији, позивајући се на председника Одбора за послове ЗНД Државне думе Леонида Калашњикова, саопштили да је могуће да Русија призна Луганску и Доњецку Народну Републику у случају почетка војних операција Украјине у региону.

Захарченко: Сада ми објављујемо блокаду Кијеву  -  Председник Доњецке Народне Републике Александар Захарченко изјавио је да су становници Донбаса научили да живе у блокади украјинских снага безбедности, а да сада ДНР објављује блокаду Кијеву.

„Прекидамо све везе са Украјином, против које се боримо. Да, продавали смо угаљ да бисмо добили новац и исплатили плате. Али с обзиром на то да смо научили да живимо у блокади, ми објављујемо блокаду Украјини“, рекао је Захарченко на конференцији за новинаре. 

Раније је Захарченко рекао да ће, да би се превазишла криза због саобраћајне блокаде, од 1. марта у Републици бити уведена спољна управа у више од 40 предузећа која су у власништву и надлежностиКијева.

Крајем јануара, кијевске снаге у Донбасу, укључујући и посланике Врховне раде Украјине, блокирали су теретни железнички саобраћај према ДНР. Они су саопштили да је "свака трговина са самопроглашеним републикама незаконита". 

Због блокаде, кијевска страна не може да купи угаљ који се производи на територији ДНР а који представља једно од главних горива за Украјину. Кијев је био приморан да уведе ванредне мере у енергетском сектору због економије ресурса, а нека предузећа су престала са производњом.

Вашингтон дупло смањује војну помоћ Кијеву  -  ТВ канал „112 Украјина“ преноси да ће ове године Кијев добити само 150 милиона долара уместо прошлогодишњих 300. Средства ће бити издвојена до 30. септембра 2017. године за обуку украјинских војника, куповину опреме и оружја.

Конгресмени су такође спремни да издвоје средства за друге различите врсте подршке армије и националих снага безбедности Украјине. Предвиђени нацрт закона треба да одобре у Представничкој палати Конгреса и председник САД, преноси РТ.

Одржан разговор Герасимова са председником Војног комитета НАТО-а  -  На иницијативу НАТО-а први пут након одлуке о замрзавању односа са Русијом одржан је телефонски разговор начелника Генералштаба војске Русије Валерија Герасимова са председником Војног комитета НАТО пакта Петром Павелом, саопштило је Министарство одбране Русије.

„На иницијативу НАТО-а, 3. марта 2017. одржан је телефонски разговор између начелника Генералштаба оружаних снага Русије, првог заменика министра одбране генерала армије Валерија Герасимова, и председника Војног комитета НАТО-а генерала Петра Павела. Ово је први контакт на високом нивоу у војној области након доношења одлуке НАТО-а да замрзне односе са Русијом“, наводи се у саопштењу.

Стране су размениле мишљења о актуелним питањима безбедности, изгледима за опоравак војне сарадње, спречавању инцидената и учешћу представника Алијансе у међународним догађајима у организацији Министарства одбране Русије.

„Начелник Генералштаба Русије скренуо је пажњу саговорника на постојеће проблеме у вези са значајним повећањем војне активности Северноатлантског пакта у близини руских граница, као и распоређивањем радарских система НАТО-а“, додаје се у саопштењу руског министарства.

Осим тога, Герасимов је обавестио генерала Павела о кључним међународним скуповима и вежбама које организује руско Министарство одбране 2017. Стране су потврдиле потребу за узајамним корацима усмереним на смањење тензија и стабилизацију ситуације у Европи. Герасимов и Павел су се договорили да наставе сличне контакте.

Чижов: Одређени број земаља ЕУ не скрива жељу за ублажавање санкција - Многе земље Европске уније заинтересоване су за ублажавање санкција Русији, али још увек нема никаквих назнака да би то могло да буде спроведено у догледној будућности, изјавио је стални представник Русије у ЕУ Владимир Чижов.

Како је рекао, одређени број земаља унутар ЕУ само чека повод и не скривају жељу за тим да санкције буду ублажене, док су остале дијаметрално супротног става.

„Званичници у Бриселу били су забринути да би амерички председник Доналд Трамп могао да ревидира политику антируских санкција. Међутим, након што се висока представница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини вратила из САД, стекао се утисак као да је свима лакнуло. Очигледно је добила одређена уверења да до тога неће доћи“, навео је он.

Према његовим речима, судећи по порукама из Вашингтона, за сада нема назнака да би до ублажавања санкција могло да дође.

Чижов се осврнуо и на проблем украјинског конфликта, рекавши да Русија не намерава да одустане од разговора са САД о том питању.

Међутим, како је додао, Берлин и Париз су прилично суздржани када је реч о укључивању Вашингтона у „нормандијску четворку“.

„Питање укључивања САД у тај процес се провлачило и раније, али су Берлин и Париз прилично уздржани кад је о томе реч. Видећемо шта ће се догодити у будућности“, закључио је Чижов.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима