Украјина и Новорусија из минута у минут - 22.02.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 22.02. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 22.02.
 

Извештај из Калинова

Преглед напада на ЛНР

Кијевске снаге 1115 пута напале територију ДНР  - Према саопштењу Министарства обране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 1.115 пута напале територију ДНР. Нападали су Зајцево, Михајловку и Широку Балку, Јасиновату, Спартак, Жабичево, Круту Балку,Саханку, Лењинское, Коминтерново и Октовар на југу ДНР, Докучаевск, доњецки аеродром и Петровски рејон Доњецка.

Извештај из Зајцева

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана 16 пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Калиново, Калиновка, Логвиново и Нижне Лозовое.  


Преглед политичко-економских и других вести за 22.02.

 

Лавров и Зигмар разговарали о ситуацији у Украјини  -Руски министар спољних послова Сергеј Лавров разговарао је телефоном са вицеканцеларом и немачким министром спољних послова Зигмаром Габријелом, саопштила је прес-служба Министарства спољних послова Русије.

Разговор је одржан на иницијативу немачке стране.

„Зигмар Габријел изјавио је саучешће поводом смрти сталног представника Русије у УН Виталија Чуркина. Министри су разговарали о имплементацији споразума за превазилажење унутрашње украјинске кризе, који су постигнути на министарском састанку ’нормандијске четворке‘ 18. фебруара у Минхену, и односе се на прекид ватре у Донбасу, повлачење тешког наоружања и интензивирање процеса политичког решења“, наводи се у саопштењу.

Осим тога, разговарано је о низу билатералних политичких питања руско-немачких односа и договорен план билатералних политичких контаката у блиској будућности.

Немачка позвала сукобљене стране у Донбасу на прекид ватре  - Немачко министарство спољних послова позива обе стране сукоба у Донбасу да одмах спроведу споразум о прекиду ватре, у супротном постоји ризик од појачане војне ескалације, изјавио је у среду немачки министар спољних послова Зигмар Габријел.

„Можемо само да позивамо обе стране да одмах спроведу споразум, у супротном постоји ризик од војне ескалације са бројним жртвама међу цивилним становништвом и континуираног застоја у политичком процесу“, наводи се у саопштењу министра који је објавило Министарство спољних послова Немачке.

Режим прекида ватре у Донбасу, који је договорила Трипартитна контакт-група, не поштује се упркос изјавама министара „нормандијске четворке“ (Немачка, Русија, Украјина и Француска), који је усвојен на Конференцији о безбедности Минхену, рекао је Габријел.

„Истина је да се договорени прекид ватре не поштује. Синоћ је према са подацима ОЕБС-а поново коришћено тешко наоружање и то истовремено на неколико места линије додира“, истакао је министар.

„На нашем састанку у ’нормандијском формату‘ на маргинама Минхенске конференције о безбедности обе стране, и Москва и Кијев, обећале су да ће искористити свој утицај за реализацију одлука трипартитне контакт-групе, које су усвојене 15. фебруара. Оне укључују повлачење тешког наоружања и потпуно поштовање споразума о прекиду ватре до 20. фебруара. На ово се односи и пружање специјалним посматрачима ОЕБС-а актуелних података о местима тешког наоружања. До сада ниједна страна није испунила ниједну одлуку“, рекао је Габријел и додао да су „они који су у суботу обећали нешто што већ не делује, одговорни су за неуспех преговарачког процеса“.

Руски посланик: Постокји могућност да се у Донбасу појаве озбиљнији добровољци из Русије  - Русија би могла и пре признавања ЛНР и ДНР да им пружи војну помоћ већих размера, рекао је у емисији «60 минута» депутат Државне Думе Вјачеслав Никонов. Према његовим речима, признавање докумената издатих у републикама није последњи корак Руске Федерације.

«Русија би, по мом мишљењу, могла и пре признања да пружи војну помоћ републикама и да то уради сасвим отворено, у мери која је потребна како би се осигурао њихов суверенитет. Имам у виду системе наоружања којих, наравно, у Републици не може бити јер не добијају руску војну помоћ.

Поред тога, могли би тамо да се појаве неки руски добровољци у већем броју, озбиљнији добровољци од оних који су сада тамо. Многе ствари се могу десити», упозорио је Никонов.

Порошенко: Претња тоталног рата од стране Русије није прошла  - Председник Украјине Петро Порошенко је још једном изјавио да постоји претња Русије „тоталним ратом“.

„Руски војни контингент на југоистоку, у Придњестровљу, по мом дубоком убеђењу може у сваком тренутку бити искоришћен за нападе на нашу територију и прети нашим границама“, рекао је Порошенко, говорећи на седници руководећег кадра Оружаних снага Украјине.

Осим тога, он је оптужио Русију за повећање војног присуства на Криму.

„Претња тоталног рата од стране Русије није прошла“, додао је Порошенко.

Он је изјавио и да су власти те земље 2017. године издвојиле на производњу и куповину новог наоружања око 333 милиона долара.

Кијев је више пута оптуживао Москву за мешање у унутрашње послове Украјине. Русија ове претње сматра недопустивим. Москва је више пута изјављивала да није страна у унутарукрајинском конфликту, да није умешана у догађаје у Донбасу и да је заинтересована да Украјина превазиђе политичку и економску кризу.

Хејлијева: Русија би могла да угрози суверенитет Украјине  - Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Уједињеним нацијама Ники Хејли оценила је да би Русија могла да угрози суверенитет Украјине, што би, како је навела, довело до дестабилизације Европе.

Хејлијева је додала да верује у боље односе САД и Русије, који неће бити остварени "науштрб пријатеља и европских савезника".

"САД ће остати најснажнији партнер Европе у промоцији мира и напретка", рекла је Хејлијева.

Песков: Кијев и Донбас, пре свега, треба да се договоре - Прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков, коментаришући предлог бившег председника Украјине Виктора Јануковича за решавање кризе у Донбасу изјавио је да стране у сукобу треба да се договоре.

„Што се тиче посредовања у решавању украјинске кризе — оставио бих то без коментара. Несумњиво, улога посредника захтева пристанак свих зараћених страна… Знате, то је била Украјина, тамо је био грађански рат. Русија није страна у сукобу и зато Кијев и Донбас, пре свега, треба да се договоре“, рекао је Песков.

Он је навео и да је Русија, заједно са Француском и Немачком, гарант Минског споразума.

„Међутим, они засад не могу да се похвале да су напредовали на путу реализације тачака Минског договора“, додао је прес-секретар руског председника, одговарајући на питање да ли Јанукович може да постане посредник у решавању кризе.

Бивши председник Украјине Виктор Јанукович предложио је мере за решавање конфликта на истоку Украјине. У случају да Кијев не реализује Мински споразум, његов предлог је да се одржи референдум о статусу Донбаса.

„Треба укључити у преговоре у оквиру ’нормандијског формата‘ представнике побуњеничких страна који представљају народ Донбаса, а у случају да актуелне украјинске власти не реализују Мински споразум — треба иницирати одржавање референдума о статусу Донбаса“, написао је Јанукович у отвореном писму упућеном лидерима Пољске, Француске и Немачке, руководиоцима јавних организација, председнику Русије Владимиру Путину и председнику САД Доналду Трампу.

Јанукович је предложио да се „иницира формирање специјалне комисије Савета Европе за одржавање мониторинга истраге злочина који су извршени на Мајдану према Тачки 4 Споразума о решавању политичке кризе у Украјини из 21. фебруара 2014. године.

Осим тога, бивши председник Украјине је позвао да се од украјинских власти затражи дозвола да представници специјалне комисије Савета Европе и представници садашње украјинске опозиције прате процес истраге „злочина у Украјини, од 2014. године до данас“.

„Неопходно је затражити од украјинских власти да почну стварну истрагу убистава и других тешких злочина који су извршени на Мајдану против полиције која је обављала свој посао одржавања јавног реда и заштите уставног уређења Украјине“, закључио је бивши украјински председник.

Захарова: Климкин треба да се фокусира на послове у својој кући  - Пре него што предложи да се Русији укине право вета у СБ УН, Украјина треба да уведе ред у сопственој кући, изјавила је званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.

Званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова прокоментарисала је предлог украјинског министра иностраних послова Павла Климкина о лишавању Русије права вета у СБ УН.

„Прво код себе треба да уведу ред, а затим могу да се прихвате посла међународних механизама. Засад они и без Украјине не функционишу лоше“, изјавила је Захарова.

„Министар иностраних послова Украјине треба да се фокусира на послове у својој кући. Чим тамо буду решени ти проблеми којима сада мора да се бави међународна заједница, можда ће бити уважено и његово мишљење о другим питањима“, додала је она.    

Раније је министар иностраних послова Украјине Павел Климкин предложио да се Русији одузме право вета у СБ УН.

„Савет безбедности мора да буде способан да реагује на ’крваве конфликте‘, без обзира на могуће присуство за тим столом стране у конфликту као сталне чланице СБ УН“, изјавио је Климкин на седници СБ УН за питања нерешених конфликата у Европи.

Шеф украјинског спољнополитичког ресора је подсетио на трећу тачку Члана 27 Повеље УН, према којој „страна која учествује у спорном питању треба да се уздржава од гласања приликом доношења одлука“. Према његовим речима, ову тачку настављају да игноришу, што је недопустиво.

Климкин је назвао стално чланство Русије у СБ УН „фундаменталним проблемом“ и још једном оптужио Москву за „распиривање“ сукоба у Европи.

„Последњих деценија Европа се суочила са низом конфликата. Они остају нерешени и имају једну заједничку особину — активно мешање Русије, њене стратегије распиривања, учешћа и подршке за стварање постојећих врућих тачака по читавом континенту“, изјавио је дипломата.

Тренутно све сталне чланице СБ УН — Русија, Кина, Француска и Велика Британија — имају право вета, које им даје могућност да блокирају сваку резолуцију међународне организације.

Климкин: Имамо фундаменталне разлике у политичким ставовима које је Чуркин заступао  - Министар спољних послова Украјине Павел Климкин потврдио је да Кијев био против изјаве председавајућег Савета безбедности УН о смрти амбасадора Русије Виталија Чуркина.

Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин изненада је преминуо у Њујорку 20. фебруара, дан пред свој 65. рођендан. На дужности сталног представника налазио се од 8. априла 2006. годинe. Украјина, која председава Саветом безбедности УН, блокирала је усвајање званичне изјаве председника СБ УН, посвећене Виталију Чуркину.

Раније је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио да је стални представник Украјине Володимир Јељченко очигледно деловао по налогу званичног Кијева блокирањем изјаве о изненадној смрти руског дипломате.  

„Наш амбасадор у УН, господин Јељченко, изразио је своје саучешће и објавио минут ћутања. Наравно, ми бисмо желели да изразимо своје саучешће његовој (Чуркиновој) породици, родбини, као човеку. Али не сматрамо да би изјава председавајућег у поређењу са саопштењем за јавност које смо објавили, била исправна“, рекао је Климкин новинарима у УН.

„Ми смо објавили практичну изјаву, што је, такође, став Савета безбедности“, рекао је Климкин.

Он је додао да Украјина не намерава да се у вези са смрћу Чуркина придржава става „о покојнику све најбоље“.

„Као што сам рекао, имамо фундаменталне разлике у политичким ставовима и о начину на који је он (Чуркин) заступао свој став. Али то нас не спречава да људски изразимо саучешће“, рекао је Климкин.

Раније је Лавров изјавио да украјинске дипломате нису поступиле хришћански и да се њихово понашање налази „изван границе добра и зла“.

Пасошка дипломатија: Зашто је Русија признала документе ДНР и ЛНР?  - Председник Русије Владимир Путин потписао је указ којим се на територији Русије признају као важећи документи издати од стране власти самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР). Та вест је објављена 18. фебруара за време Минхенске конференције о безбедности и одмах је изазвала оштру реакцију Украјине. Украјински председник Петар Порошенко окарактерисао је потез Москве као „још један доказ кршења међународног права (од стране Русије)“.

Запад је такође дочекао овај корак Русије „на нож“. На пример, амбасада САД у Кијеву окарактерисала је признавање докумената као „алармантно“. Путинов указ су осудила Министарства спољних послова Француске и Немачке. Обе земље сматрају да је указ у супротности са споразумом из Минска, у складу са којим ДНР и ЛНР треба постепено да се реинтегришу у Украјину.

Непризнате републике су се, разумљиво, обрадовале овој одлуци. На пример, председник парламента ДНР Денис Пушилин је рекао да ће признавање докумената „знатно олакшати живот наших грађана“.

„Фактички смо ми већ држављани Русије!“, цитира „Газета.Ru“ радосну изјаву анонимног извора у влади ДНР. Међутим, то заправо није тако. Руски функционери наглашавају да није у питању признавање република или њихово укључивање у састав Русије. Путинов портпарол Дмитриј Песков је истакао да се пасоши ЛНР и ДНР не третирају као пасоши званично признатих држава.

Сада се у Русији докменти ДНР и ЛНР третирају као легитимни, и то не само пасоши, него и крштенице, венчанице, сведочанства о смрти, дипломе, возачке дозволе, итд. Како истиче Леонид Пољаков, професор одељења за политичке науке Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, тиме се грађани ДНР и ЛНР извлаче из стања правног вакуума, када су имали документе које не признаје нико у светској заједници.

„То је гест хуманитарне помоћи руске стране“, рекао је Пољаков за „Руску реч“. „Људи су сада сигурни да ће са својим документима на територији Русије бити прихваћени исто као и грађани других земаља“.

Са друге стране, и пре Путиновог указа, документи ДНР и ЛНР (почели су да се издају пре годину дана, од фебруара 2016. године) без проблема су прихватани на територији Русије. „Чињеница је да су [у Русији] на документе и таблице [ДНР и ЛНР] ионако сви гледали кроз прсте“, цитира РБК бившег функционера ДНР Елдара Хасанова. Исто то је у разговору са дописником „Руске речи“ рекао политиколог Валериј Соловеј, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО): „Ти документи су ионако важили, само што то није било званично објављено“.

Признање де јуре, сматра Соловеј, реакција је Кремља на изјаву потпредседника САД Мајка Пенса. Он је на Минхенској конференцији истакао да САД и даље сматрају Русију одговорном за конфликт у Донбасу и да управо она треба да обезбеди испуњавање споразума из Минска. Неколико часова после тога објављен је Путинов указ о признавању докумената.

Леонид Пољаков се слаже да је потез Кремља порука Америци, Западу и Украјини да је став Москве чврст. „Русија подсећа: Господо, ми имамо сопствене представе о томе како треба да дејствујемо и ми ћемо своју политику градити полазећи од тога“, сматра политиколог. По његовом мишљењу, Москва демонстрира оштар став и шаље сигнал Трамповој администрацији: „Одлучите се шта ћете да радите по питању Украјине, и у којој мери [Трампове] предизборне изјаве одговарају стварности“.

И поред тога што је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров 18. фебруара изјавио да Русија не мења свој став, према коме је Донбас део Украјине, поједини политиколози истичу да Русија може одлучити да призна републике, уколико дијалог са Кијевом и даље остане у ћорсокаку. „Такав развој догађаја се не може искључити“, рекао је за лист „Газета.Ru“ директор Центра за актуелну политичку ситуацију Алексеј Чеснаков.

Са друге стране, Валериј Соловеј је уверен да би такав корак знатно покварио оносе Русије и Запада, и због тога је тако нешто мало вероватно. „Корак у том правцу би могао повући за собом тако озбиљне последице да би у поређењу са њима све претходне санкције заједно узете изгледале као дечји несташлук. И Кремљ је тога потпуно свестан“, објаснио је експерт за „Руску реч“.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима