Шта је Виталиј Чуркин значио за Србе

Виталиj Чуркин, коjи jе јуче изненада преминуо у Њуjорку, словио jе за искусног дипломату коjи jе током своjе последње дужности — шефа руске Mисиjе при УН — оштро улазио у вербалне сукобе са, пре свега, америчким колегама о кључним светским питањима, а тако и о питању Косова и Републике Српске.

Србска јавност памтиће га као политичара који је на седницама Савета безбедности УН оштро критиковао институције у Приштини због положаја Срба и неалбанаца на Косову, не либећи се да стане на страну Србије.

На седници Савета на којој је представљен извештај генералног секретара УН Бан Ки Муна о раду Унмика, амбасадор Русије Виталиј Чуркин изјавио је да Приштина није испунила кључан услов о формирању Заједнице србских општина (ЗСО) и изразио забринутост због споразума Косова о демаркацији са Црном Гором, али и због креирања „Велике Албаније“, о чему говоре поједини високи званичници.

Чуркин је оценио да ситуација у покрајини остаје нестабилна, као и ниво сигурности, помињући као пример употребу молотовљевих коктела.

Упозорио је и на „агресију која се манифестује и на новинаре“, и на људе који се усуде да се врате на Косово, што, како је рекао, власти игноришу.

Руски амбасадор је позвао на одговорност за заштиту културног наслеђа, додајући да полиција није решила питање безбедности и да су потребне законске гаранције.

Указао је на проблем безбедности на Косову, организовани криминал, као и да се Косово налази међу три територије са којих се највећи број људи бори на страни Исламске државе. (26. августа 2016.)

Он је и 2015. године у име Русије уложио вето пред Саветом безбедности УН на резолуцију Велике Британије да се у Сребреници догодио геноцид.

„Нацрт који је изнела Британија је неконструктиван, конфронтативан и политички мотивисан. Садржао је значајна искривљивања чији је резултат да се кривица за оно што се догодило сваљује само на један народ. Приступ по ком се из свих ратних злочина издваја само један, апсолутно је непримерен и продубљује ионако подељено друштво у БиХ“, рекао је Чуркин. (08.07.2015.)

У гласању је тада 10 чланица СБ било за, четири су (Кина, Ангола, Венецуела и Нигерија) биле уздржане, али захваљујући томе што је Русија била против — резолуција није усвојена.

Када је Република Србска била нападана, Виталиј Чуркин је био њен глас у УН-у:

«Предлажемо члановима Савета безбедности да размотре извештај који је Република Србска упутила генералном секретару и Савету безбедности у којем је сасвим јасно видљива опредељеност Срба из БиХ за међународно право и Дејтонски мировни спроразум и да би уместо стандардног критицизма Републике Српске пажњу требало обратити на претњу радикалног ислама», навео је Виталиј Чуркин. (13.11.2014.)

Учестовао је као специјални представник председника Русије на преговорима о бившој Југославији.

Чуркин је рођен 21. фебруара 1952. у Москви, а дипломатску каријеру је започео 1974. године.

Дипломирао је на Московском институту за спољне послове 1974. и ту је почео да ради, а докторирао је историју на Дипломатској академији Совјетског савеза 1981. године.

Између осталог, био је директор Одсека за информисање Министарства за спољне послове Совјетског Савеза и Русије, а такође је био представник руског Министарства спољних послова и заменик министра спољних послова Русије од 1992. до 1994. године.

Био је представник за штампу некадашњег министра спољних послова Совјетског савеза Едуарда Шеварнандзеа, амбасадор у Чилеу, Белгији, Канади, као и предавник Русије при НАТО.

Од 1992-1994. је био заменик некадашњег шефа дипломатије Русије Андреја Козирјева.

Тада је био и специјални представник председника Руске Федерације на преговорима о Југославији. Од 8. априла 2006. обављао је дужност амбасадора Русије при УН, заменивши на том месту Андреја Денисова.

Течно је говорио руски, монголски, француски и енглески. Сведочио је у пред Конгресом САД о нуклеарној катастрофи у Чернобиљу, што је био први пут у историји СССР да се тако нешто догоди.

srb.news-front.info