Факултети зарађују и троше без критеријума

Високошколске установе остварују сопствене приходе од студената без јасно дефинисаних мерила, што ствара ризик да се студентима додатно наплаћују редовне услуге, показао је извештај о ревизији сврсисходности пословања коју је спровела Државна ревизорска институција (ДРИ).

Ревизијом „Сопствени приходи директних и индиректних корисника буџета Републике Србије према Закону о буџетском систему”, ДРИ је утврдила да високошколске установе нису примењивале мерила приликом утврђивања висине школарине и административних накнада, које чине и до 95 одсто сопствених прихода.

Такође, показало се да структура школарина није транспарентна, па није јасно шта је све њима обухваћено. „Последица наведеног је вишеструко плаћање исте услуге”, пише у извештају, који је данас објавила ДРИ.

Како се додаје, самофинансирајући студенти не знају да ли је цена године студија економски оправдана, нити колики додатни трошкови их чекају током године.

С друге стране, држава не зна колико високошколске установе остварују прихода од студената, као и како троше тако остварене приходе.

У извештају се констатује непостојање мерила за стицање сопствених прихода, које проузрокује трошење без критеријума, јер високошколске установе нису утврдиле начин њихове расподеле.

Такође, утврђено је да су високошколске установе у 2014. години издвојиле од 48 одсто до 86 одсто сопствених прихода на увећање примања запослених.

Циљ спроведене ревизије је био оцена сврсисходности располагања сопственим приходима као једним од извора финансирања делатности буџетских корисника, а фокус је био на приходима директних и индиректних корисника средстава буџета Србије - тј. на организационим јединицама Министарства одбране, високообразовним установама и установама културе чији је оснивач држава.

ДРИ је у оквиру ње испитивала улогу министарстава у располагању сопственим приходима, односно сопственим приходима њихових индиректних корисника, како се они остварују и да ли постоје мерила за њихово стицање, у којој мери је постојећи начин трошења сопствених прихода буџетских корисника сврсисходан.

Министарства се међусобно разликују према начину на које обављају контролу сопствених прихода, додаје се у саопштењу ДРИ.

„Министарство просвете, науке и технолошког развоја није предузело потребне мере да прикупи податке о сопственим приходима и њиховом трошењу укупно за све високошколске установе, као и појединачно за сваку високошколску установу”.

Такође, ДРИ наводи да Министарство културе и информисања има податке о сопственим приходима установа културе, али их не анализира и не контролише.

Министарство одбране на дневном нивоу прати и анализира сопствене приходе својих организационих јединица.

„Уколико не располажу и не контролишу податке о сопственим приходима, министарства не могу да оцене оправданост захтева индиректних корисника за средствима из буџета”, пише у извештају.

ДРИ је након ревизије дала препоруку Влади Србије да уреди област сопствених прихода у Закону о буџетском систему и законима у области високог образовања и културе, као и да их међусобно усклади.

Такође препорука је и да се уреди начин извештавања о уплати и коришћењу сопствених прихода у складу са тим законом и обавеже орган надлежан за буџетско рачуноводство и извештавање да обезбеди податке за индиректне кориснике буџета.

Министарствима просвете и културе дата је препорука да континуирано прикупљају, прате и анализирају податке о сопственим приходима индиректних корисника и њиховом трошењу, појединачно и укупно, у циљу реалног планирања и утицаја на оптималну алокацију буџетских средстава.

Високошколским установама и установама културе ДРИ је указала да треба да донесу мерила за утврђивање висине школарине и других административних накнада, у мери у којој трошкови пружања сваке услуге утичу на формирање висине школарине и административних и других накнада.

ПолитикаТанјуг