Положај србског језика поражавајући на Косову и у Црној Гори
У језичком планирању и стварању језичке политике кључна је сарадња лингвистичке струке и државних институција. Водеће лингвистичке установе у Србији, међу којима је и Одбор за стандардизацију србског језика, треба да буду носиоци иницијатива у језичком планирању, док је пресудна улога државе да те иницијативе подржи, један је од закључака данашње, 22. по реду овогодишње трибине Библиотеке Српске академије наука и уметности, у оквиру које је представљен Зборник Института за србски језик САНУ„Србски језик и актуелна питања језичког планирања”, објављен после прошлогодишњег научног скупа у Академији.
У разговору су учествовали академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ, академик Предраг Пипер, др Срето Танасић, главни уредник Зборника, као и проф. др Вељко Брборић, управник Катедре за србски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Уређивачки одбор Зборника Института за србски језик САНУ чине и Иван Клајн и Предраг Пипер.
Представљени зборник, такође, указује на поражавајући положај србског језика на Косову и Метохији и у Црној Гори, а истиче и потребу језичког планирања у Хрватској. Покреће и питања планирања издавачке делатности, објављивања речника који недостају србском језику, као и велике граматике, која би имала кодификацијску улогу за друге граматике. Зборник се бави и начином на који се језик урушава у медијима, али и потребом да се интернет стави у функцију унапређења језика и правилног изражавања. Поједини текстови баве се дигитализацијом као важним делом језичког планирања, затим правилним акцентовањем као неизоставним делом језичке норме, те праћењем других језика када је реч о лексикографији. Осамнаест учесника научног скупа приложило је радове за ово издање, а међу њима су Предраг Пипер, Милорад Дешић, Милош Ковачевић, Рајна Драгићевић, Рада Стијовић, Марина Николић, Виктор Савић, Душко Витас, Слободан Реметић, Митра Рељић, Јелица Стојановић и други.
Академик Пипер у свом раду у Зборнику, као и у свом обраћању на данашњем скупу, поновио је важност сарадње струке и државе у стварању језичке стратегије, а професор Брборић подсетио је на то да овакви зборници треба да буду обавезни при откупу издања за библиотеке у Србији.
По речима академика Мира Вуксановића, управника Библиотеке САНУ, у овој години објављена су 33 издања Академије, а од тога 14 књига и 19 научних зборника. У оквиру трибинског програма говорило је 75 учесника, трибине је посетило укупно 2.400 људи, а одржана су укупно 22 научна скупа. У оквиру Трибине САНУ говорили су Владимир С. Костић, Нинослав Стојадиновић, Зоран Љ. Петровић, Љубомир Максимовић, Мирјана Живојиновић, Душица Лечић Тошевски, Динко Давидов, Коста Чавошки, Данило Н. Баста, Јасмина Грковић-Мејџор, Предраг Пипер, Милорад Радовановић, Гојко Суботић, Љубомир Симовић, Душан Оташевић, Матија Бећковић, Нада Милошевић Ђорђевић, Марко Анђелковић, Владимир Стевановић и многи други.
- Извор
- Пресудна улога државе: САНУ (Фото Д. Јевремовић)/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик
Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.
Остале новости из рубрике »