Украјина и Новорусија из минута у минут - 10.12.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 08.12. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 10.12.




Стање на фронту  -  .

Преглед политичко-економских и других вести за 10.12.

Пушков: Статус Крима неће бити доминантна тема у већини западних влада већ наредне године  - Питање о статусу Крима неће бити доминантна тема у већини западних влада већ наредне године. Доналд Трамп ће се, притом, тешко одлучити да Крим призна као део Русије, али могао би да удаљи ту тему са дневног реда, сматра руски сенатор Алексеј Пушков.

Саветник изборног штаба новоизабраног председника САД Доналда Трампа Картер Пејџ изјавио је да види могућност да нова америчка администрација отклони заблуду у вези са признавањем Крима као саставног дела Русије. Трамп је током предизборне кампање обећао да ће у случају да буде изабран за председника САД размотрити питање признавања руског статуса Крима.

„Мислим да Крим неће бити доминантна тема у ставовима највећег броја влада западних држава 2017. године, а још мање 2018. и тако даље. Претпостављам да Доналд Трамп неће желети да од Крима прави некакву јабуку раздора између САД и Русије. У Вашингтону почињу да говоре о такозваном балтичком сценарију — САД нису признале постепено зближавање балтичких република након Другог светског рата 1945. године, али су, ипак, признале територијални интегритет Совјетског Савета“, рекао је Пушков на конференцији за новинаре у МИА „Росија севодња“.

Он је додао да су мале шансе да ће Трамп признати Крим, али да је „могуће претпоставити да би ту тему могао да уклони са дневног реда“. 

Антируско расположење у западним земљама ће се наставити, али услови за „антируски карневал“ већ сада нису исти, отуда потиче хистерични тон Запада, сматра Пушков.   

„Сукоб ће се наставити, али у лошијим условима за антируске снаге, због тога што су до сада једноставно имали празник… То су били такви антируски карневали на самитима НАТО-а, на сесијама Парламентарне скупштине Савета Европе, на заседањима Европског парламента, када су усвајане антируске резолуције. Чини ми се да ће се та атмосфера антируског карневала и великог славља антируских снага сада променити“, рекао је Пушков.

Према његовим речима, још је рано оцењивати интензитет тих промена и одговарати на питање колико ће оне бити дубоке.

„Треба мало причекати да би се износиле оцене, али савршено је очигледно да тенденција иде у другом правцу“, навео је сенатор.

ЕУ намерава да продужи санкције Русији  - Европска унија намерава да на још шест месеци продужи економске санкције Русији после састанка лидера европских земаља у Бриселу 15. децембра, саопштила је агенција Ројтерс позивајући се на дипломатске изворе и неименоване званичнике.

Саговорници агенције су прецизирали да ће током самита „Париз и Берлин кратко информисати лидере европских земаља о ситуацији“ на истоку Украјине.  Према наводима извора, антируске санкције, чије важење престаје крајем јануара, биће „без сумње“ продужене.

Формална процедура продужавања огранићења треба да буде завршена око 20. децембра.  Раније је високи представник ЕУ саопштио да у понедељак шефови дипломатије земаља-чланица Европске уније неће разговарати о санкцијама против Русије.  Европске земље нису јединствене у вези с продужавањем ограничавајућих мера Русији.

Низ земаља, међу којима су Грчка, Италија, Шпанија, Финска и Мађарска говоре о несврсисходности санкција.  У Кремљу сматрају апсурдним повезивање санкција Запада с реализацијом Минског споразума о Украјини, јер Русија није учесник у сукобу унутар Украјине и учесник у споразуму о решавању кризе у Донбасу. 

Украјина спремна да купи руски гас  - Украјинска страна изразила је спремност да од Русије купи од 1,5 до четири милијарде кубних метара гаса ове зиме. Русија је потврдила да је спремна да омогући испоруку гаса у Европску унију и Украјину, саопштио је руски министар енергетике Александар Новак након трилатералних преговора Русије, Украјине и Европске комисије одржаних у Бриселу.

„Преговори су били конструктивни, прилично садржајни, детаљно смо анализирали ситуацију у вези са испоручивањем гаса у зимском периоду Украјини, као и омогућавање поузданог транзита руског гаса европским потрошачима“, рекао је Новак.

Према његовим речима, украјинска страна је изразила спремност да купи између 1,5 и четири милијарде кубних метара гаса у зимском периоду како би омогућила поуздано снабдевање украјинских потрошача, али и транзит за европске потрошаче.

„Руска страна и ’Гаспром‘ су потврдили спремност да испоручују руски гас Украјини у оквиру постојећег уговора, који је на снази до 2020. године, закључно с крајем 2019. године“, рекао је Новак.  Он је навео да ће украјински „Нафтогас“ и руски „Гаспром“ наставити консултације о испоруци гаса. Читајте више

Песков: До краја јануара Москва оцењује изјаве актуелног председника САД  - Портпарол председника Русије Дмитриј Песков изјавио је, коментаришући изјаву саветника изборног штаба Доналда Трампа о Криму, да Москва до краја јануара оцењује изјаве актуелног лидера САД Барака Обаме и његове администрације.

„Москва оцењује званичне изјаве председника Обаме и чланова његове администрације до краја јануара“, одговорио је Песков на питање како оцењује речи Картера Пејџа који је рекао да је непризнавање Крима као саставног дела Русије погрешно. 

Раније у петак Пејџ је изјавио да види могућност да нова америчка администрација избегне заблуду у вези са признавањем Крима. Трамп је током предизборне кампање обећао да ће у случају да буде изабран за председника размотрити питање признавања руског статуса Крима. Инаугурација Трампа биће одржана 20. јануара.

Трампов саветник: Дезинформације о догађајима у Украјини и Криму катастрофалне  - Саветник изборног штаба новоизабраног америчког председника Доналда Трампа Картер Пејџ назвао је ниво дезинформација на којима су се градиле одлуке страних играча о Украјини и Криму „катастрофалним“.

Пејџ је догађаје из претходних неколико година у Украјини уопште и на Криму назвао једним од најстраховитијих примера „лажних вести“ у последње време.

„Сигуран сам да ће постојати нове могућности за превазилажење ових заблуда и погрешног курса који је утврђен за Украјину“, рекао је Пејџ одговарајући на питање да ли он сматра да ће нова америчка администрација спроводити политику признавања уједињења Крима и Русије и какву улогу ће играти украјинско питање у политици Трамповог кабинета.

Сенатори траже од Трампа заоштравање политике према Русији  - Група сенатора из Републиканске и Демократске партије послали су писмо Доналду Трампу, у којем су позвали да води оштру политику према Русији, преноси Ројтерс.

Писмо је потписало 12 републиканаца и 15 демократа, укључујући Ричарда Дурбина и Роба Портмана, оснивачe сенатског одбора за Украјину. У писму су сенатори навели да „руска агресија према Украјини не престаје“ и, наводно, одбија да поштује њену територијалну вредност и суверенитет земље.

„Поново позивамо САД да појачају политичку, економску и војну подршку Украјини“, наводи се у писму. Западне земље и Кијев су више пута оптуживали Москву за мешање у ситуацију у Украјини. Русија је овакве оптужбе негирала и окарактерисала их као недопустиве. Москва је више пута наглашавала да не заузима учешће у  украјинском конфликту, да није умешана у догађаје на југоистоку земље и да је заинтересована за превазилажење политичке и економске кризе у Украјини.

„Закон магнитског“ добио светски статус Амерички Сенат је придао тзв. „Закону Магнитског“, који предвиђа увођење санкција према иностраним грађанима и правним лицима за кршење људских права, глобални статус, раширивши његова дејства на друге земље. Закон представља проширење тзв. „Акта Магнитског“, који су САД усвојиле 14. децембра 2012. године. Њим се уводе визе грађанима Русије који су умешани, по мишљењу конгресмена, у кршења људских права.

САД издвајају 350 милиона долара војне помоћи Украјини  - Горњи дом америчког Конгреса усвојио је војни буџет који износи 618,7 милијарди долара.

Војни буџет, између осталог, предвиђа издвајање 350 милиона долара помоћи Украјини. У првој фази, Кијев, како се наводи у документу, може добити 175 милиона долара. Пре неколико дана закон који је предложио сенатор Џон Мекејн усвојио је и представнички дом Конгреса.

У њему, између осталог, улазе расходи од 4,3 милијарде долара за борбу против „руске агресије“.

Новац би требало да буде издвојен и за подршку савезницима из НАТО-а и земљама-партнерима у Европи, Евроазији и Централној Азији. Осим тога, закон забрањује издвајање средстава за војну сарадњу са Русијом, док Москва не испуни „низ услова“. Како би закон ступио на снагу, треба да га потпише амерички председник Барак Обама.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима