Италијани на референдуму одбацили уставне реформе, Ренци најавио оставку

 Грађани Италије су на референдуму, према првим незваничним резлутатима, одбацили уставне реформе чији је циљ био јачање централне власти и радикална промена парламента кроз ограничење моћи Сената. У обраћању јавности италијански премијер Матео Ренци најавио да ће поднети оставку, додавши да преузима пуну одговорност за пораз на референдуму.

Прелиминарни резултати Института "Пијеполи" показали су да је против уставних промена гласало 59,1 одсто гласача, док је за било 40,9.

Премијер Италије Матео Ренци је у обраћању јавности најавио да ће поднети оставку, додавши да преузима пуну одговорност за пораз на референдуму.

"Намеравам да поднесем оставку. Преузимам пуну одговорност за пораз", рекао је Ренци на конференцији за новинаре у Риму, преноси Ројтерс.

Ренци је раније најавио оставку уколико реформе не буду потврђене на референдуму.  

Према подацима министарства унутрашњих послова, до 19 сати одзив бирача је био нешто већи од 57 одсто.

Након што су Британци гласали за излазак из Европске уније и Американци изабрали Доналда Трампа за председника, референдум у Италији, на којем je право гласа имало 51 милион грађана, доживљава се као судбински, оцењује Ројтерс.

Његов циљ је смањење овлашћења и величине Сената, а према оценама аналитичара, председнику владе би била дата много већа овлашћења, наводи британска агенција.

Са друге стране, америчка агенција АП, наводи да се референдум претворио у "виртуелни плебисцит" о влади левог центра премијера Матеа Ренција.

Уколико би се изменио устав, највеће промене доживео би законодавни процес, односно више не би било потребно да оба дома парламента гласају о свим законима, што значи и сваки пут кад се уложи неки амандман.

Италијански премијер Матео Ренци позвао је Италијане да подрже референдум, поручивши да би Италија могла да постане најснажнија европска земља уколико исход гласања буде позитиван.

Док он и његови савезници са левог центра, уз банке и индустријалце, тврде да би реформе помогле у модернизацији земље, противници уставних промена, међу којима је и Покрет пет звезда, сматрају да би оне угрозиле демократију јер би превелика моћ била концентрисана у канцеларији премијера.

Предложеним реформама устава противе се, између осталих, и бивши премијер Силвио Берлускони и лидер Северне лиге Матео Салвини који се залаже за давање већих, а не мањих, овлашћења регионима.

Већина анкета указује да је више Италијана који би могли заокружити "не" и одбацити реформу Устава, иако је велики број анкетираних био неодлучан.

С обзиром на промене изборног закона које су ступиле на снагу још летос, реформа устава олакшала би рад владе, наводи Ројтерс.

Странка, која убудуће освоји 40 одсто гласова, у парламенту би добила апсолутну већину. Ојачана на такав начин, она би могла да спроводи хитно потребне реформе.

Управо то је одувек била слабост италијанске политике - та земља је у последњих 70 година имала 63 владе.