Украјина и Новорусија из минута у минут - 24.11.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 23.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 24.11.



Кијевске снаге 503 пута напале територију ДНР  -   Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 503 пута напале територију ДНР. Нападали су Спартак, Старомихајловку, Александровку, и Еленовку у околини Доњецка, Зајцево у околини Горловке, Јасиновату са Васиљевком, као и насеља Саханка и Лењинское на југу ДНР. 



Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана напале насеље Калиново.

Бивши официр Црноморске флоте ухапшен због шпијунаже  - Бивши официр Црноморске флоте Русије ухапшен је у Севастопољу због шпијунаже у корист Украјине, саопштила је руска Федерална служба безбедности.

Капетан другог ранга Леонид Пархоменко је по задатку главне управе Војно-обавештајне службе Украјине прикупљао информације о делатности Црноморске флоте које су представљале државну тајну. Официр је ухапшен 22. новембра, али је то објављено тек данас. Пархоменку прети 20 година затвора.

ФСБ је пре две недеље саопштиo да је на Криму ухапшена диверзантска група украјинске обавештајне службе. Према подацима истраге, група је припремала нападе на важне објекте на полуострву. Осим тога, у октобру је објављено да је у Москви ухапшен припадник главне управе Војно-обавештајне службе Украјине Роман Сушченко. У ФСБ сматрају да је он прикупљао тајне информације о делатности Оружаних снага и Националне гарде Русије.


Преглед политичко-економских и других вести за 24.11.

Састанак „нормандијске четворке“ вероватно 29. новембра  - Дуж линије разграничења у Донбасу забележени су бројни случајеви нарушавања примирја и повлачења тешког наоружања, изјавио је у специјални представник ОЕБС-а Мартин Сајдик.

Након састанка контакт групе за решавање ситуације у Донбасу, одржаног у Минску, Сајдик је рекао да је већина цивилних и војних губитака последица размене ватре уз коришћење тешког наоружања.

„То наоружање не сме тамо да се налази, требало је да буде повучено“, нагласио је дипломата и додао да се и даље нада да ће до тога доћи.

Сајдик је истакао да се нада да ће састанак шефова дипломатије „нормандијског формата“ (Немачка, Украјина, Русија, Француска) бити одржан 29. новембра у Минску.  Раније је министар иностраних послова Украјине Павел Климкин саопштио да би шефови дипломатије „нормандијске четворке“ могли да се састану крајем новембра или почетком децембра како би размотрили план реализације Минског споразума за решавање сукоба у Донбасу.

Након састанка у Минску Дарја Олифер, портпаролка представника Кијева у контакт групи Леонида Кучме, саопштила је да је повлачење војних снага и средстава у области Станице Луганске у Донбасу могуће 26. новембра, под условом да се поштује примирје.  Дарја Оливер је на својој страници на Фејсбуку написала да је даља имплементација оквирног решења о удаљавању снага и средстава могућа после демилитаризације Дебаљцева.

Финска: Санкције ЕУ Русији су неефикасне али их подржавамо  - Санкције Европске уније Русији су неефикасне, али их Хелсинки, ипак, подржава, изјавио је председник Комисије за питања спољне политике финског парламента Мати Ванханен.

Раније је саопштено да ће Европска унија највероватније на још пола године продужити санкције Русији, чији рок истиче 31. јануара 2017. године.

„Истина је да оне нису ефикасне. Ипак, док год су на снази, неопходно је придржавати их се… То је заједничка европска политика и ми је подржавамо“, рекао је Ванханен.

„Наравно, надамо се да ћемо једног дана видети крај санкцијама. Али неопходно је да пронађемо решење за Украјину“, изјавио је фински посланик.

Лавров разговарао са амбасадорима ЕУ о ситуацији у Сирији и Украјини  - Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров разговарао је са шефовима дипломатских мисија земаља-чланица Европске уније у Москви и шефофм предстаништва ЕУ у Русији о ситуацији у Сирији и Украјини, саопштило је у Министарство спољних послова Русије.

„Министар је детаљно информисао представнике европског дипломатског корпуса о развоју ситуације у Сирији, нагласивши задатке у вези са што је могуће бржим политичким решавањем кризе и ефикасном хуманитарном помоћи грађанима ове земље и борбом против међународног тероризма. Размотрена је, такође, украјинска проблематика и низ других актуелних међународних тема“, наведено је у саопштењу након састанка. 

Министарство је, такође, навело да је „Лавров истакао наклоњеност Русије обнављању сарадње с Европском унијом, у сличном кључу су се изјаснили и амбасадори земаља-чланица ЕУ“.

Штајнмајер и Еро позвали на нови састанак „Нормандијске четворке“  - Министри спољних послова Немачке и Француске Франк Валтер Штајнмајер и Жан Марк Еро предложили су колегама из Русије и Украјине Сергеју Лаврову и Павелу Климкину да наредни сусрет „Нормандијске четворке“ буде одржан 29. новембра у Минску.

„Мој француски колега и ја предложили смо да следећи сусрет буде одржан у Минску. Надамо се да ћемо успети да се састанемо и да разговарамо о свим питањима“, рекао је Штајнмајер.

Он је додао да се нада да ће његове колеге оценити сву озбиљност тренутне ситуације. Претходно је председник Украјине Петро Порошенко након разговара са немачком канцеларком Ангелом Меркел најавио сусрет министара иностраних послова земаља „Нормандијске четворке“ крајем новембра.

Тада је саопштено да су обе стране сагласне да се безбедносна ситуација у региону погоршала.

Слуцкиј: Не искључујемо реципрочне мере у случају цензуре руских медија у ЕУ  - Шеф међународног комитета Државне думе Русије Леонид Слуцкиј изјавио је да не искључује могућност увођења реципрочних мера у случају да у Европској унији буде уведена цензура према руским медијима, додавши да се нада да ће ипак победити здрав разум и да до тога неће доћи.

„Резолуција носи саветодавни карактер. Надамо се да ће победити здрав разум и да против руских медија неће бити уведена реална цензура. У супротном случају, Русија ће бити приморана да предузме одговарајуће мере“, рекао је он. 

Према његовим речима, резолуција о борби против иностране пропаганде је направљена по узору на традицију актуелне америчке администрације САД, а за рецепт је искоришћена гебелсовска тврдња „што је монструознија лаж, то је лакше у њу поверовати“.

„Након што је портпарол америчког Стејт департмента Џон Кирби поделио новинаре на наше и стране, европски парламентарци су похитали да окриве Русију за све смртне грехе, почевши од непријатељске пропаганде, а чак су борбу против руских медија поистоветили са борбом против ДАЕШ-а“, рекао је он.

Огласио се и сенатор Алексеј Пушков који је ту одлуку Европског парламента оценио као „глупу и злобну“, те да нема никаквог смисла у истом документу осуђивати информативни рат и са Русијом и са ДАЕШ-ом. Европски парламент усвојио је резолуцију о борби против руских медија, међу којима су као најопаснији наведени Спутњик и телевизија РТ.

Путин: Очигледна деградација појма демократије у западном друштву  - Руски председник Владимир Путин је поводом усвајања резолуције о борби против руских медија у Европском парламенту честитао новинарима Спутњика и РТ на ефикасном раду.

Како је рекао, „сведоци смо очигледне деградације појма демократије у западном друштву“.



„Рачунам да ће победити здрав разум и да неће бити никаквих реалних ограничења када је реч о раду руских медија“, истакао је Путин.

Он је додао да Запад све време покушава да научи Русију шта је то демократија, међутим, забране нису најбољи начин за то.

Резолуција ЕП о руским медијима представља јавно приказивање дискриминације  - Пројекат резолуције о супротстављању руским медијима представља јавно приказивање дискриминације, изјавио је секретар за људска права, демократију и владавину права Министарства иностраних послова Русије Константин Долгов.

„Целокупан процес представља дискриминацију права руских медија“, истакао је он.

Према његовим речима, Русија ће наставити да говори о покушајима забране руских медија у појединим земљама, будући да то представља кршење међународних норми. Како је рекао, аутори те резолуције су за основ тог документа узели мит о руској пропаганди, како би омогућили себи финансирање од стране антируских компанија.

„Аутори таквих иницијатива се боје ефикасног рада руских медија, укључујући РТ“, додао је он. У закључку, Долгов је рекао да потенцијално усвајање резолуције представља кршење не само међународних норми, већ и законског права грађана Европске уније на слободу говора.

Захарова: Уколико Запад буде дирао наше медије, деловаћемо реципрочно  - Резолуција Европског парламента о борби против руских медија јесте информациони злочин, изјавила је портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.

„То је злочин, када уз стварну претњу у виду тероризма, фундаментализма, и не само тога, него средине која храни национализам, ксенофобију, скрећете поглед међународне заједнице на потпуно другу страну“, рекла је Захарова..

Према њеним речима, донесећи овакву одлуку западни политичари врше злочин, јер не дају могућност људима да анализирају и да мисле и на основу алтернативних извора информација.

„Само се у расправи рађа истина, само се уз више аргумената може схватити како деловати даље. Овај прљави папир, на којем су оклевали да гласају ’за’ или ’против’, него се 200 људи једноставно суздржало, очигледно, једноставно нису желели да буду увучени у овај процес, овај папир је доказ информационог злочина“, рекла је Захарова. 

Према њеним речима, никакве дискриминације западних новинара у Русији није било нити ће бити, али ће Русија одговорити реципрочно на притиске на руске новинаре.

Према њеним речима, у Русији је основа за сарадњу с новинарима сертификат о акредитацији, а не квалитет новинарског материјала.

„Уколико нас буду дирали, ми ћемо деловати реципрочно и одговарати на то. То није наш избор и ми не желимо да намећемо такву ситуацију“, истакла је Захарова.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима