Украјина и Новорусија из минута у минут - 22.11.

23.11.2016. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Ситуација на фронту за 21.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 22.11.

Кијевске снаге 500 пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 500 пута напале територију ДНР. Нападали су Зајцево, Александровку, Трудовски, Сосновское, Саханку, Лењинское као и Јасиновату. Током напада рањен је један војник ДНР.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана напале позиције Народне милиције у подручју Калиновке.

Украјина киднаповала два руска војника на Криму - Припадници украјинске безбедносне службе незаконито су ухапсили и пребацили у Украјину два припадника руске војске, који су се у том тренутку налазили на Криму, против којих покушавају да подигну кривични поступак, саопштено је из Министарства одбране Русије.

Како се наводи, безбедносне службе намеравају да окриве војнике да су вршили радње против Украјине. Из Министарства одбране не искључују могућност да ће украјинске специјалне службе да изврше читав низ психолошких и физичких притисака на руске војнике зарад добијања признања.

Истовремено, Министарство одбране сматра да је тај потез украјинских безбедњака провокација према руским држављанима и затражило је од Кијева да ти људи истог тренутка буду враћени на територију Русије. Са друге стране, украјинска безбедносна служба тврди да су ти војници претходно били припадници украјинске војске, као и да је против њих подигнута оптужница за дезертерство, те да су ухапшени приликом покушаја да пређу границу са Кримом.

Извештај из Зајцева

Преглед политичко-економских и других вести за 22.11.

ЕУ уплатила 54 милиона евра Украјини за спровођење реформи - Европска унија саопштила је да је уплатила 54 милиона евра Украјини како би подржала спровођење реформи у тој земљи.

Како се наводи, реч је о сферама децентрализације, транспорта и техничке стандардизације у Украјини. Према речима портпарола представништва ЕУ у Украјини Хуга Мингарелија, ЕУ ће се фокусирати на конкретне пројекте како би се стимулисао економски и социјални развој земље, али и зарад избалансираног раста у регионима.

„Европска унија ће наставити да подржава процес реформи у Украјини, заједно са другим донаторима“, закључио је он.

Железњак: Противник ЕУ нису руски медији, већ кратковидост чиновника из Брисела - Државна дума Русије саопштила је да се нада да Европски парламент неће изгласати резолуцију чији је главни циљ супротстављање руским медијима.

Гласање о тој резолуцији најављено је за 23. новембар. Члан Комитета за међународна питања Државнe думе Русије Сергеј Железњак рекао је да главни противник ЕУ нису руски медији, већ кратковидост самих чиновника из Брисела.

„Надам се да ће европски парламентарци бити довољно мудри да се суздрже од усвајања резолуције која фактички поистовећује такозвану ’руску претњу‘ са претњом која стиже од стране терориста“, рекао је он.

Како је рекао, Брисел никако не може да се помири са тиме да се политички вектор окренуо на страну заштите националних суверенитета и са порастом патриотских снага унутар саме ЕУ.

„Ако у Европском парламенту превагне антируско расположење и резолуција буде усвојена, та институција ће сама себе дискредитовати. Постаће апсолутно јасно да је ЕП спреман да испуни било какво наређење ЕУ, чак и ако је реч о увођењу цензуре и кршењу слободе говора - вредности које Запад сам пропагира“, закључио је он.

Састанак „Нормандијске четворке“ крајем новембра - Председник Украјине Петро Порошенко разговарао је са немачком канцеларком Ангелом Меркел о плановима реализације Минског споразума, након чега су заједнички најавили сусрет спољних послова земаља „Нормандијске четворке“ крајем новембра.

Како се наводи у саопштењу прес-службе украјинског председника, обе стране су се сложиле да се безбедносна ситуација у региону погоршала. Истовремено, Порошенко и Меркелова су посебну пажњу посветили питању укидања виза украјинским грађанима. Немачка канцеларка је потврдила да ће безвизни режим прорадити оног тренутка када се унутар ЕУ постигне сагласност за његово увођење.

Јанукович: Како би изгледало када би украјински амбасадор пришао демонстрантима у Фергусону - Сценарио преузимања власти у Украјину, односно државни преврат, био је неизбежан, а сви инструменти који су се користили у том периоду су били унапред припремљени, изјавио је бивши украјински председник Виктор Јанукович.

„Ми дан-данас не знамо ко је пуцао на људе на Мајдану. У томе је проблем. Та тема је ужасно опасна, то је тема рата. Данас нико не може да се осећа безбедно“, рекао је Јанукович у интервјуу за филм Оливера Стоуна „Украјина у пламену“.

Присећајући се дешавања из 2013. године, Јанукович је објаснио да је Кијев рачунао на Међународни монетарни фонд, који је предлагао неприхватљиве услове, почевши од захтева да се драстично повећају цене енергената за потребе грађана, због чега је Украјина морала да их одбије.

„Остала нам је Русија. Москва нам је рекла да је спремна да сарађује на партнерској основи уколико будемо поштовали њене интересе. Схватили смо да је споразум који је ЕУ припремила за Украјину захтевао превише економских губитака, што је довело до неуспеха преговора са Европом“, истакао је бивши украјински председник.

Промо документарног филма Оливера Стоуна о Украјини

Говорећи о протестима, Јанукович је рекао да се све десило веома брзо, као и да не зна ко је издао наређење да се према демонстрантима употреби сила.

„Жестоки сукоби су почели још у децембру. Одмах су се придружиле и неонацистичке организације, омладина која је била наоружана и тако насртала на полицију. Како сам ја могао да изађем пред тако неконтролисану масу? Све што се тада примењивало је било унапред испланирано“, нагласио је он.

Јанукович је такође рекао да су у то време веома активне биле и западне дипломате, те се запитао да ли би то могао да буде случај у некој западној земљи.

„Како би изгледало када би украјински амбасадор пришао демонстрантима, рецимо, у Фергусону и нудио им храну, истовремено оптужујући америчку полицију? Сматрам да је то недопустиво у било којој западној земљи. Зашто би онда то било прихватљиво у Украјини?“, закључио је он.

Кијев слави три године од распада земље и ``демократских`` интеграција - Пре три године становници Кијева су изашли на улице у знак протеста против владе. Потом су избили сукоби који су довели до нереда и више од стотину мртвих. Тадашња власт и председник Јанукович су збачени.

Три године касније, Украјина је сиромашна земља препуна корупције и далеко од својих европских снова.

Догађаји у Кијеву су названи "револуцијом достојанства" од стране оних који су преузели власт на полеђини десничарских радикала и обећањима о интеграцији Украјине у ЕУ. Ове године 21. новембар је означен као национални празник, иако његово име, "Достојанство и Дан слободе", чини се да је далеко од стварног утицаја државног удара на Украјину.

Корупција и даље цвета

Један од највећих мотива за Украјинце да устану против владе сматрала се корупција. Тадашњи председник Виктор Јанукович је виђен као похлепни проневеритељ, који користи свој положај да би сакупио огромно богатство за његову породицу и савезнике - често одузимајући имовину својих политичких и пословних ривала.

Нове власти су обећале да ће се упорно борити против ендемске корупције, и док су неке реформе урађене, чак и најближи савезници Кијева као што су потпредседник САД Џозеф Бајден, рекао рекао је да се не чини довољно. Најновији извештај о корупцији "Транспаренси Интернешенел" ставио је Украјину као једну од најгорих земаља у свим областима. Такође, према мишљењу 86 одсто Украјинаца, њихова влада 'лоше' или 'веома лоше' се бори против корупције. Читајте више