Украјина и Новорусија из минута у минут - 21.11

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 20.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 21.11.



Извештај из Зајцева

Кијевске снаге 911 пута напале територију ДНР  - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 911 пута напале територију ДНР. Нападали су Зајцево, Јасиновату са насељем Васиљевка, Јасное у околини Докучаевска, Алексадровку, Трудовски, Спартак, Старомихајловку у околини Доњецка, као и насеља Саханка, Коминтерново и Лењинское на југу ДНР. Током напада погинула су два војника ДНР док је један рањен.



Народна милиција ЛНР саопштила је да су украјинске снаге током претходног дана три пута напале позиције НМ у подручју Калинова и Калиновке.

Од 18:00 до 02:00 кијевске снаге су нападале Зајцево у околини Горловке, Нову Таврију, Безименое, Саханку и Коминтерново, Старомихајловку, Спартак и аеродром, Јасиновату и индустријску зону у њеној околини. У околини Јасиновате уништена је једна кућа.

Кијевске снаге извршиле напад ВРБ-ом  - Посматрачи специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а, официри Заједничког центра за контролу и координацију и представници команде снага ДНР-а забележили су нарушавања примирја у насељу Стила, које су гранатирале кијевске снаге.

У тој области пронађени су делови муниције за ракетни систем, саопштио је дописник агенција РИА Новости из Доњецка.



Раније је Министарство одбране ДНР-а саопштило да су украјинске снаге безбедности у ноћи између суботе и недеље из ракетних система „Град“ гранатирале село Стила у Старобешевској области. Тренутно посматрачи ОЕБС-а разговарају са локалним становништвом и обележавају места пада муниције. Заједно са њима ради и официр Заједничког центра за контролу и координацију. Сви подаци евидентирају се у посебне формуларе.

На том месту нађени су делови муниције карактеристични за вишецевне ракетне системе. 

„Ноћас у 2.30 гранатирано је село Стила ракетним системом ’Град‘. У том насељеном месту избројано је 16 кратера, а такође је радила и артиљерија… Можда је Украјина одлучила да нам честита празник Дан артиљерије или је одлучила да интензивира ратна дејства, јер у је у последњих 24 часа забележено око хиљаду нарушавања“, изјавио је новинарима заменик команданта оперативне команде ДНР-а Едуард Басурин и нагласио је да је у области Стиле испаљено око 60 пројектила.


Преглед политичко-економских и других вести за 21.11.

Путин: Пракса доношења одлука у НАТО-у изазива забринутост  - Пракса доношења одлука у НАТО-у изазива забринутост, и Русија је принуђена да предузима контрамере, изјавио је председник Владимир Путин. Он је навео да западни партнери намерно траже спољног непријатеља како би одржали дисциплину у својим државама.

Коментаришући догађаје у Украјини и прикључење Крима Русији, Путин је изјавио да би последице у случају појаве САД и НАТО-а у војној бази у Севастопољу могле бити веома тешке.

„Веома тешке, јер база сама по себи ништа не значи. Међутим, желео бих да приметим једну нијансу. Зашто тако оштро реагујемо на ширење НАТО-а? Нас брине пракса доношења одлука. Знам како се доносе одлуке. Када земља постане чланица НАТО-а, веома јој је тешко да се одупре притиску тако великих држава, лидера НАТО-а, као и САД. Тамо се лако може појавити било шта: системи противракетне одбране и нове базе, а ако затреба и нови ударни комплекси. Шта ми да радимо? Због тога треба да предузмемо контрамере, тј. ставимо под удар наших ракетних система оне објекте који, према нашем мишљењу, почињу да нам прете. Ситуација се напреже“, рекао је председник Русије у интервјуу у филму Оливера Стоуна „Украјина у ватри“.

„Не разумем увек логику наших партнера. Некад се ствара утисак да желе да држе у стању потчињености и дисциплине свој сопствени западни тзв. атлантски камп. Зато је потребан спољашњи непријатељ“, додао је Путин.

Избор становника Крима који су желели да то полуострво постане део Русије треба да се уважава, а не да се међународно право и принципи демократије прилагођавају геополитичким интересима, сматра председник Русије Владимир Путин.

„Желео бих да питам, шта је демократија? Демократија је политика заснована на вољи народа. Како се изражава воља народа? У савременом свету — гласањем. Људи су изашли, више од 90 одсто, и више од 90 одсто је гласало за прикључење Русији. Треба поштовати избор људи. Не прилагођавати сваки пут међународно право и принципе демократије својим геополитичким интересима. Нисмо имали никакве борбене акције, нити је тамо неко пуцао. Нико није никога убијао“, закључио је руски председник.

ЕУ би могла продужити санкције Русији на још пола године  - Европска унија би могла да продужи санкције против Русије још на пола године, преноси Блумберг, позивајући се на своје изворе.

Према подацима америчке агенције, разлог за продужење санкција је, наводно, непоштовање Минског споразума.  Раније су актуелни председника САД Барак Обама и лидери ЕУ изјавили да ће антируске санкције бити продуживане све док Русија не почне да се придржава Минског договора.

Међутим, многи европски политичари се залажу за укидање антируских санкција. Тако је лидер италијанске „Лиге Севера“, посланик Паоло Гримолди изјавио је да су због избора Доналда Трампа за председника САД италијанске власти оптимисти и обећали су да ће написати Трампу са молбом да укине антируске санкције.

Китаровић: НАТО био преспор у одговору Русији око Крима и Украјине  - „Грешка коју смо направили са Кримом и Украјином је била у томе што смо били преспори у својем одговору“, сматра Китаровићева и поручује да „Русија није смисао постојања, непријатељ или супарник НАТО-а“, већ да са њом треба сарађивати.

Путин и Обама разговарали о ситуацији у Сирији и Украјини  - Председник Русије Владимир Путин на кратко се састао са својим америчким колегом Бараком Обамом на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње, потврдио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је рекао да су се Путин и Обама уочи почетка заседања срели, поздравили и кратко поразговарали.

Према саопштењу Беле куће, председници су разговарали о могућностима проналаска решења за Сирију и Украјину.

„Обама је позвао Путина да се придржава својих обавеза у оквиру Минског споразума потврдивши још једном став САД када је реч о поштовању суверенитета Украјине“, наводи се у саопштењу.

Говорећи о Сирији, председници су оценили да је неопходно да се разговор настави на нивоу шефова дипломатија, што ће учинити министри иностраних послова Сергеј Лавров и Џон Кери, како би се умањило насиље у тој ратом захваћеној земљи.

Огласио се и портпарол Кремља Дмитриј Песков, који је рекао да су се Путин и Обама договорили да наредна два месеца посвете проналаску решења за сиријски конфликт.

Кијев прети поскупљењем транзита гаса  - „Нафтогас“ је израчунао да би годишња надокнада „Гаспрома“ за транзит гаса кроз Украјину могла да буде повећана на четири милијарде долара уколико суд у Стокхолму пресуди у корист украјинске компаније, саопштио је комерцијални директор „Нафтогаса“ Јуриј Витренко.

„Проблем је у томе што ће ’Гаспром’ (у случају одговарајуће одговарајуће одлуке стокхолмског суда) бити принуђен да нам плати десетине милијарди долара компензације, да продаје гас по много нижој цени, да нам сваке године плати четири милијарде долара више за транзит и да не спречава нашу интеграцију на европско тржиште“, написао је Витренко на својој фејсбук страници.  Украјина је од почетка године једнострано повећала цену транзита за „Гаспром“ више од 1,5 пута, на 4,5 долара за транспорт хиљаду кубних метара гаса на 100 километара.

У августу је руска гасна компанија саопштила да су њени трошкови за транзит гаса порасли за 33 одсто у поређењу са истим периодом 2015. године (на око 2,55 милијарди долара).  Представник „Нафтогаса“ је навео да ће одлука Стоколхомског арбитражног суда бити тест за Европску унију када је реч о привржености правним нормама и европским вредностима. „Верујем да ће, без обзира на све тешкоће, овај тест Европа проћи достојно“, закључио је он.

„Гаспром“ и „Нафтогас“ суде се пред Стокхолмским арбитражним судом од јуна 2014. године. Предмет парнице су уговори о испоруци гаса из Русије у Украјину и транзит гаса кроз територију Украјине од 2009. године. Расправе о уговору о транзиту почињу 21. новембра, а одлука се очекује до јуна 2017. године, саопштио је Витренко.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима