На рад Борачке организације града Бањалука и њеног председника Горана Рогића свакодневно пристижу критике од стране бораца Војске Републике Српске, како по друштвеним мрежама и медијима, тако и међу разговорима бораца. Из више извора смо покушали сазнати због чега долази то незадовољство.
Прва критика је та, да је садашњи председник Борачке организације града Бањалука Горан Рогић на овој функцији више од десет година, као и то да је одавно запослен у Фонду здравственог осигурања Републике Српске на пуно радно време, те да као стално запослени не може ревносно обављати функцију председника БО Бањалука, јер по сили закона, прописано радно време мора проводити на другом радном месту, односно у Фонду здравственог осигурања Републике Српске, а не у Борачкој организацији града Бањалука.
На тврдњу незадовољних бораца да је стално запослен у Фонду здравственог осигурања на пуно радно време обратили смо се Фонду Здравственог осигурања. У допису коју смо добили потврђено нам је да је Горан Рогић радник Фонда здравстевног осигурања Републике Српске, те да му је радно време од 07:30 до 15:30 часова, односно пуно радно време. На наш упит фонду да ли је Рогић члан владајуће партије СНСД нисмо добили одговор.
Упите о званичном радном времену Борачке организације града Бањалука званично смо слали Борачкој организацији Републике Српске неколико пута, у којем смо поставили и питање о формалном статусу места председника БО Бањалука и његовом радном времену.
С друге стране, телефонским позивом према Борачкој организацији Републике Српске смо сазнали да је радно време Борачке организације Бањалука од 08:00 до 16:00 часова, а самим тим и да су радна времена скоро индентична.
Борци надаље имају замерке на то, што Рогић мимо плате коју прима на свом сталном радном месту у Фонду, прима и плату-накнаду за место председника БО Бањалука.
Они сматрају да је и поред свега неморално да поред толико незапослених бораца то место обавља човек који ради пуно радно време у државној установи, те да је немогуће да нема ниједан незапослен борац који је, „писмен“ и познаје прописе, а да не би могао обављати дужност председника БО Бањалука и да прима ту плату-накнаду.
Како наводе, тада би могли рећи да је макар једна борачка породица збринута кроз новчана примања коју прима председник Борачке организације града Бањалука дуже од десет година. Надаље наводе да би и његови помоћници морали бити из реда породица погинулих или ратних војних инвалида, те да би се на тај начин обезбедила још нека породица.
Да ли је време и морално да на место председника Борачке организације града Бањалука после више од десет године дође друга особа која нема никаква примања и нема стални посао на пуно радно време остаје да се види.
Незадовољни борци, опет напомињу да се не може ревносно обављати дужност председника БО Бањалука јер једна особа физички не може бити присутна у законски прописаном радном времену на једном и другом месту, првенствено збот тога што стални радни однос у исто време и на другом радном месту, у државној установи, захтева да се обавезно буде на том радном месту.
Рогић је и својим изјавама изазвао и незадовољство борачке популације јер је, припаднике Војне полиције Војске Републике Српске називао лоповима и пљачкашима, казао нам је некадашњи командант 1. Батаљона војне полиције Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске, мајор Жељко Зорић.
„Горан Рогић, предсједник Борачке организације града Бањалука о нашем батаљону говори најружнијим ријечима. Његове ријечи бацају велику љагу на наш батаљон, а самим тим и на Војску Републике Српске у цјелини. Често говори на тај начин и не бира ни мјесто ни вријеме да каже, како тобоже, ми нисмо уопште били у рату, да су припадници батаљона крали и пљачкали, те злоупотребаљавали овлаштења војне полиције и „бијели опасач“.
Александар Лукин
