Украјина и Новорусија из минута у минут - 15.09.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 15.09. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 15.09.



Дејство кијевских снага

ТВ екипа италијанског канала Раи 2 на линији фронта

Кијевске снаге 585 пута напале територију ДНР - Синоћ су кијевске снаге започеле напад на градове и насеља у ДНР који се налазе непосредно уз линију разграничења. Напади су трајали до дубоко у ноћ. Напади су вршени на пункт код Јасиновате, околину Доњецка, северно у правцу Јасиновате. Експлозије су се чуле и у Макејевци, Дебаљцеву и Јенакијеву.



Оперативна команда ДНР саопштила је да су кијевске снаге покушале да пробију линију фронта у околини Авдејевке. Непријатељ је кренуо на позиције војске ДНР са циљем да пробије линију фронта и потисне јединице војске ДНР са положаја. Након претрпљених губитака кијевске снаге су кренуле у повлачење. Током напада погинуо је један припадник војске ДНР.

Министарство одбране ДНР саопштило је да су украјинске снаге током претходна 24 сата 585 пута напале територију ДНР упркос примирју које је ступило на снагу у ноћи 1. септембра 2016 године.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана три пута напале насеље позиције Народне милиције у рејону насеља Калиново. Губитака није било.

ДНР и ЛНР данас уводе режим прекида ватре - Доњецка Народна Република ће од данас увести режим прекида ватре и позива Кијев да се озбиљно односи према тој изјави, саопштио је лидер ДНР Александар Захарченко.

„Можемо да најавимо да од поноћи 15. септембра прекидамо свако гранатирање територије, вођење било каквих борбених дејстава и позивамо украјинску страну да се према томе озбиљно односи и заиста покаже да је спремна да то ради, а не само да то декларативно тврди“, рекао је Захарченко на телевизији „Русија 24“.

Луганска Народна Република такође уводи једнострани режим тишине у Донбасу од 15. септембра и позива Кијев да следи тај пример, наводи се у саопштењу лидера ЛНР Игора Плотњицког. „Дао сам одговарајући налог да од поноћи 15. септембра 2016. године буде установљен режим прекида ватре.

Свим јединицама Народне милиције Луганске Народне Републике строго је забрањено да отварају ватру као одговор на нападе и провокације украјинске војске и Националне гарде. Надамо се да ће тај корак бити пример за руководство Украјине и да ће Кијев следити наш пример“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Луганског информационог центра.

Преглед политичко-економских и других вести за 15.09.



Кијев оптужио Москву да нарушава правила СТО -  Украјина је започела процедуру поступка оспоравања у Светској трговинској организацији (СТО) ограничавања транзита у треће земље кроз Русију, саопштила је прес-служба Министарства за економски развој и трговину Украјине.

У среду је Министарство за економски развој саопштило да је Кијев тражио од Москве консултације у СТО, које представљају обавезу у претпретресној фази решавања спора. Уколико у року од 60 дана стране не постигну споразум, Украјина би могла да захтева оснивање арбитражне групе. Руски председник је раније унео промене у указ о пружању економске безбедности и националних интереса Русије на транзит робе из Украјине у Казахстан, проширујући захтев на Киргизију. Украјинска роба у ове земље креће се преко територије Русије само по одређеним рутама и пролази кроз одређене контролне пунктове.

Песков: Русија није страна у сукобу у Донбасу и не може да гарантује примирје -  Москва не може да обећа потпуно поштовање режима прекида ватре у Донбасу, пошто није страна у сукобу, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Москва није могла да обећа потпуно поштовање режима прекида ватре у Донбасу, јер није страна у сукобу“, рекао је Песков одговарајући на питање да ли је Русија обећала Немачкој да ће обезбедити поштовање примирја у Донбасу, о чему је у Кијеву говорио немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер. Режим прекида ватре ступио је на снагу у суботу 1. септембра, у поноћ по локалном времену. О њему су се стране договориле на састанку Контакт групе у Минску 26. августа. Прекид ватре временски се поклапа са почетком школске године.

„Нормандијска четворка“ нема смисла без реалних питања

Састанак у „нормандијском формату“ на највишем нивоу биће одржан у октобру уколико на дневном реду буду реална питања за расправу, изјавио је Песков.

„Ради се о томе да, уколико се заиста појаве перспективе за разматрање битних питања везаних за реализацију Минског споразума, онда има смисла да се одржи састанак ’нормандијске четворке‘ на највишем нивоу, али је за то потребна ситуација са реалним питањима која би могла да се разматрају“, рекао је Песков новинарима. Он је додао да се „о томе говорило приликом сусрета председника Русије Владимира Путина са немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Француске Франсоа Оландом у Кини“. 

Москва не подржава одлуку ММФ-а о додели наредне транше Украјини, истакао је Песков. 

„Ми не подржавамо такво решење и противимо му се. То је доследна позиција Русије и, у ствари, овде се ништа није променило“, рекао је Песков новинарима. Раније је директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард изјавила након састанка ММФ-а да је донета одлука да се за Украјину издвоје средства за наредну траншу у износу од једне милијарде долара. Она је додала да украјинска економија показује знаке опоравка, али да стабилан раст захтева завршетак реструктурирања сувереног дуга.

Захарова о Украјини -  Русија није добила обавештење од Украјине о тужби против Русије у оквиру Конвенције УН о поморском праву, изјавила је Захарова. „Чули смо изјаве да нам је Украјина предала обавештење о подизању питања у арбитражном суду о наводном кршењу обавеза Русије према Конвенцији УН о поморском праву, међутим, ми такво обавештење нисмо добили“, истакла је представница Министарства.



„Москва је више пута изражавала вољу да се консултује са Кијевом о питањима која се тичу Конвенције УН о поморском закону. Међутим, Украјина је одбила да са нама разговара“, рекла је Захарова на конференцији за медије.

„Као што смо већ говорили, Русија, као одговорни учесник наведене конвенције, у доброј вери испуњава обавезе по том документу. Наравно, ово се односи и на море око Кримског полуострва“, додала је она. У среду је Министарство спољних послова Украјине саопштило да је Кијев припремио арбитражну тужбу против Русије у оквиру Конвенције УН о поморском праву из 1982. године и да је већ послао обавештење у руско Министарство спољних послова. Након присаједињења Крима Русији, Украјина више није обалска земља.

ММФ одобрио Украјини милијарду долара -  Украјини је одобрена нова транша кредита ММФ-а. Русија је гласала против издвајања транше у износу од једне милијарде долара Украјини у оквиру четворогодишњег програма помоћи на савету директора Међународног монетарног фонда (ММФ), изјавио је директор Фонда из Руске Федерације Алексеј Можин.

„Сви чланови, осим Русије, гласали су за издвајање средстава Украјини“, рекао је Можин. Русија је и раније била против издвајања ове транше, јер Украјина не испуњава своје обавезе враћања дуга Русији. Пре тога кашњење сувереног дуга није давало могућност ММФ-у да издвоји средства земљи-дужнику. Међутим, према новим правилима, таква могућност постоји, али само у случају да је дужник покушао да преговара са земљом-повериоцем, а поверилац, заузврат, није одбио да преговара о реструктурирању. Разлоге због којих је Фонд занемарио ову чињеницу Можин није коментарисао. Међутим, познато је да објашњења морају да буду у прегледу који ће Фонд ускоро објавити. Читајте више

Кијев покреће судски поступак против Москве по морском праву -  Министарство спољних послова Украјине саопштило је да је израдило нацрт за арбитражни поступак против Русије због наводног кршења Конвенције Уједињених нација о морском праву и проследила их Министарству иностраних послова Русије.

Председник Украјине Петро Порошенко наложио је раније Министарству да покрене процедуру за заштиту морског права, готово месец дана након најаве украјинског министра спољних послова Павла Климкина.

„Украјина је покренула арбитражни поступак против Русије у складу са Конвенцијом Уједињених нација о морском праву 1982. године, како би заштитила своја права као обалске државе која се граничи са поморском облашћу Крима у Црном мору, Азовском мору и Керчком мореузу“, саопштило је Министарство. Министарство је додало да је у вези са случајем о заштити свог морског права Министарству спољних послова Русије упутило званично обавештење о арбитражи са писмом.

Крим је постао део Русије након што је у марту 2014. године спроведен референдум на којем је 96,77 одсто изашлих грађана Републике Крим и 95,6 одсто изашлих становника Севастопоља гласало за улазак у састав Руске Федерације. Кримске власти одржале су референдум након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године. Украјинске власти не прихватају резултате референдума и оптужују Русију за анексију полуострва.

Русија предала Холандији техничке карактеристике ПВО система „бук“ -  Русија је направила корак без преседана ради објективности истраге о катастрофи „боинга 777“ у Доњецкој области, предавши холандској истражној групи реалне техничке карактеристике ракета комплекса „бук“, пише „Нова газета“.

Према подацима листа, текст је састављен на основу закључака специјалиста корпорације „Алмаз Антеј“ — произвођача система „бук“ и „највероватније ће се налазити у основи званичне реакције Русије на резултате истраге холандског тужилаштва. „Холандски технички специјалисти су често користили погрешне или неправилне податке о ракетама ’бук‘ добијене из различитих извора, укључујући и отворене. Коришћење таквих података неминовно је доводило до погрешних резултата и закључака“, наводи „Нова газета“.

Управо да би се покушале избећи грешке, била је донета одлука о предаји реалних техничких карактеристика ракета „бук“ специјалистима Савета безбедности Холандије. Према подацима листа, то је „био корак без преседана — скидање одговарајућег тајности са техничких и конструкторских документација“. Све информације о ракетама 9М38 и 9М38М1, које су затражили холандски експерти биле су предате стручњацима комисије, наводи лист. „Боинг 777“, који је из Амстердама летео за Куала Лумпур, пао је 17. јула 2014. године у Донбасу. Тада је погинуло 298 људи.

Герасимов: Црноморска флота способна да се супротстави потенцијалном непријатељу -  Руска Црноморска флота је способна да одбрани границе земље захваљујући средствима за обавештавање и праћење и модерном оружју, изјавио је начелник Генералштаба генерал Валериј Герасимов.

Црноморска флота способна је да се супротстави потенцијалном непријатељу који се креће из својих база, изјавио је генерал Герасимов.

„Црноморска флота има све што је потребно: средства за обавештавање која откривају циљеве на удаљености до 500 километара и оружје. Само обалски ракетни систем ’Бастион‘ се простире на 350 километара све до Босфора, укључујући и тај мореуз“, рекао је Герасимов новинарима.

Он је додао да би подморнице наоружане крстарећим ракетама „калибар“, поморска авијација, стратешки и тактички авиони спречили десантне трупе потенцијалног непријатеља „да стигну до црноморске обале Крима одакле год да би дошли“. „Црноморска флота могла би, и ту своју способност је и показала, самостално да се супротстави напредовању десантних јединица“, истакао је Герасимов.

Француска: Кијев треба да усвоји закон о изборима у Донбасу -  Кијев треба да усвоји закон о изборима у Донбасу и представи специјалан статус региону. То је политички услов састанка у „нормандијском формату“ изјавио је шеф дипломатије Француске Жан Марк Ејро, који се са шефом немачке дипломатије Франк Валтером Штајнмајером налази у посети Кијеву.

„Ми смо говорили данас о својој предности минском процесу који нема алтернативу. Нема ’плана Б‘ и треба говорити о реализацији ’Минска 2‘. Ми покушавамо да оживимо мински формат и након неколико месеци његове стагнације покушавамо да га покренемо поново, што значи да је потребно све припремити и довести на виши ниво „нормандијског формата“, рекао је Жан Марк Ејро. Он је изјавио да постоји низ услова да се постигне овај циљ. Међу њима — осигурање безбедности у зони конфликта. За то, према рачунима француског дипломате, потребно је „приложити заједничке напоре како би се консолидовали резултати“. „Франк Валтер Штајнмајер је наговестио поруку из Москве, али треба све конкретизовати“, рекао је дипломата након састанка са председником Украјине Петром Порошенком. „Други услов политичког карактера је припрема за усвајање украјинског закона који се односи на локалне изборе у Донбасу, као и давање посебног статуса овом региону“, рекао је он.

Он је нагласио и да ће наредне недеље бити важна етапа тог пута, који истовремено може да консолидује ова достигнућа и дају му наду за одржавање самита. Шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер изјавио је да је Украјина гарантовала поштовање примирја у Донбасу од 15. септембра којем су раније објавиле народне републике Доњецка и Луганска. По његовим речима, ако обе стране успеју да сачувају примирје, појавиће се могућност даљег повлачења војске у једном броју региона у Донбасу.

Надамо се да ће се наредног уторка тространа контакт група управо о томе и договорити“, закључио је Штајнмајер. Штајнмајер планира да обиђе и Донбас, изјавила је данас портпаролка немачког министарства спољних послова Завсан Чебли. Она је додала да Штајнмајер планира да отпутује у Донбас сутра ујутро и да посети град Краматорск.

Москва: Одлука ДНР и ЛНР о прекиду ватре важан корак за стабилизацију ситуације -  Одлуке Доњецке и Луганске народне републике да једнострано прогласе прекид ватре у Донбасу Москва сматра важним кораком у стабилизацији ситуације у региону и позива Кијев да реагује на ту иницијативу, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Русије.

Раније су ДНР и ЛНР изјавиле да ће од поноћи 15. септембра једнострано успоставити режим прекида ватре. „То решење сматрамо важним, конкретним кораком усмереним на учвршћивање режима прекида ватре које су стране најавиле у вези са почетком нове школске године 1. септембра, на стабилизацију ситуације у зони сукоба и на мирно решење на југоистоку Украјине у складу са Минским споразумом“, наводи се у коментару Министарства.

Министарство је, такође, позвало Кијев да правилно реагује на иницијативу Доњецка и Луганска „како би примирје на линији раздвајања добило чврсти, дугорочни карактер, отварајући пут ка успостављању мира и стабилности у региону“.

„Надамо се да ће наши партнери у ’нормандијском формату‘ подржати тај корак, а специјална посматрачка мисија ОЕБС-а са своје стране дати практичну помоћ ступању на снагу потпуног прекида ватре“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.

 Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима