Украјина и Новорусија из минута у минут - 13.09.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 12.09. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 13.09.


Кијевске снаге 108 пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 108 пута напале територију ДНР. Нападали су Јасиновату са Васиљевком, Спартак и Петровски рејон Доњецка, Докучаевск, као и Саханку и Лењинское на југу ДНР.



Синоћ око 23:оо диверзанти кијевских снага су у згради војне команде у граду Шахтјорск подметнули експлозивно средство и активирали.Том приликом рањен је један цивил а оштећена су стакла на згради. Јутрос су украјински диверзанти покушали да организују идентичан терористички акт у Харцизгу који је на срећу спречен, саопштиле су војне структуре ДНР.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана један пут напале територију ЛНР. Из правца града Попаснаја напали су насеље Калиново. Губитака није било.

Преглед политичко-економских и других вести за 13.09.



Песков: Русија ће искористити сва средства међународног права у вези са Кримом - Русија ће искористити сва средства међународног хуманитарног права за оспоравање тужбе Украјине у вези са Кримом и за заштиту својих интереса, рекао је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„То (тужба Украјине) је познато из медијских извештаја и одговарајућих изјава званичних представника Кијева. Овде ће, свакако, Русија користити сва средства међународног хуманитарног права за оспоравање таквих захтева и за заштиту својих интереса“, рекао је Песков одговарајући на питање да ли је Кремљ упознат са чињеницом да се Украјина спрема да поднесе захтев у погледу претензија на Крим.

Одговарајући на питање да ли ће Русија поштовати одлуке међународних судова у вези са Кримом у случају да оне буду донете у корист Украјине, Песков је рекао: „Не могу да одговорим на то питање. Ако поднесу захтев у складу са тим ће доћи до одређених правних противакција.“

Кијев ће одустати од рада са ПССЕ у случају повратка Русије у организацију - Шеф групе уједињене европске левице, једне од пет водећих група у Парламентарној скупштини Савета Европе, Тини Кокс назвао је контрапродуктивном намеру Кијева да одустане од рада са ПССЕ у случају повратка Русије у ту организацију.

У уторак је министар спољних послова Украјине Павел Климкин изјавио да би Украјина могла да одустане од рада у ПССЕ, ако буду обновљена овлашћења руске делегације у тој организацији.

„Уколико се донесе одлука о обнављању права гласа руске делегације, јасно је да ће Украјина одсуствовати у ПССЕ све док Савет Европе не обнови своје сопствене принципе“, изјавио је шеф украјинске делегације у ПССЕ Владимир Арјев.

Коментаришући изјаву украјинске стране, Кокс је рекао да би „било контрапродуктивно ако Парламент Украјине одбије да ради са Скупштином у тренутку када Парламент Русије буде обнављао своју сарадњу са представницима других парламената у ПССЕ“.

„Скупштини су потребне и Украјина и Русија и њихово учешће у свим активностима организације да би Парламент обављао своје дипломатске функције“, додао је он. Кокс је истакао да одлуку о раду у ПССЕ треба да донесу сами парламентарци, а не министри и влада. „Позивам руске колеге да се што пре врате у Скупштину, а моје украјинске колеге да не одлазе“, закључио је он. 

ПССЕ је 2014. и 2015. године усвојила резолуцију којом је одузела Русији право гласа на седници, право учешћа у раду статутарних органа и у праћењу избора. Након тога, Москва је одлучила да напусти ПССЕ.   Пушков: Климкинова изјава је уцена Шеф одбора Државне думе Русије за међународне послове Алексеј Пушков назвао је уценом изјаву министра спољних послова Украјине Павела Климкина о могућем прекиду рада Кијева у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) ако буду обновљена овлашћења руске делегације.

​„Климкин је изјавио да ће Украјина изаћи из ПССЕ, ако Русији врате овлашћења. То веома подсећа на уцену. Али нигде Кијев неће отићи — бојаће се“, написао је Пушков на свом твитер налогу.

Лавров: Потребно са мртве тачке померити процес испуњавања Минског споразума - Москва је уверена у потребу да се са мртве тачке помери процес испуњавања Минског споразума, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров током заједничке конференције за новинаре са својим колегом из Луксембурга Жаном Аселборном.

„Уверени смо у потребу да се са мртве тачке помери процес испуњавања Минског споразума. Како би се то догодило и Кијев и самопроглашене републике у Доњецку и Луганску треба да пређу свој део пута и испуне обавезе које су преузели пре пола године“, изјавио је руски министар. Русија предлаже да се разради „мапа пута“ за паралелно јачање безбедности у Донбасу и уставну реформу у Украјини, изјавио је Лавров.

„Према нашем дубоком уверењу, правац Кијева да се прво обезбеди режим потпуног прекида ватре на најмање месец дана, а затим да се почне са разговорима о политичким аспектима Минског споразума, усмерен је на одлагање процеса на неодређено време. Као одговор на тај правац предлажемо да се развије паралелна ’мапа пута‘, по којој би сваки корак у јачању режима безбедности био праћен кораком унапређења политичких реформи, пре свега у виду тих нацрта закона за које је Кијев обећао да ће их развити и усвојити“, истакао је Лавров.

САД укинуле део санкција Русији које се тичу сарадње са „Рособоронекспортом“ - САД су укинуле део санкција Русији које се тичу сарадње са „Рособоронекспортом“ око пројеката са хеликоптерима, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Ништа их није спречило да укину санкције ’Рособоронекспорту‘ у делу који се односи на нашу испоруку и одржавање хеликоптера испоручених Авганистану. Они су сами себе сатерали у ћорсокак и били су приморани да укину део санкција“, рекао је директор Другог одељења за Азију Министарства спољних послова Русије Замир Кабулов.

Он је додао да се то тиче испорука резервних делова за хеликоптере. „Без укидања санкција не може да буде сервисирања хеликоптера“, нагласио је Кабулов.

Украјина спремна да разговара са Русијом о дугу од три милијарде долара - Украјина је спремна да разговара са Русијом о дугу од три милијарде долара, саопштио је Блумберг, позивајући се на украјинског министра финансија Александра Даниљука.

Кијев је спреман за разговоре с Москвом за решавање питања дуга у висини од три милијарде долара ван суда, ако за то буде „прихватљивих основа“, рекао је министар финансија Александар Даниљук. Он је навео да је Украјина „сигурна у своје правне позиције и усредсређена на припреме за судску расправу, планирану за јануар 2017. годину“.

Раније је министар финансија Русије Антон Силуанов изјавио да је Русија спремна на вансудски договор са Украјином о дугу. Русија је тужила Украјину Вишем суду у Лондону у фебруару ове године. Москва тражи од Кијева да врати дуг од три милијарде долара и да плати камату у висини од 75 милиона долара. До краја прошле године, Кијев је редовно сервисирао дуг, а онда је прогласио банкрот на хартије од вредности, које је од ње купила Русија.

Лавров и Штајнмајер разговарали о обавези Кијева да заштити руске дипломатске мисије - Шефови дипломатија Русије и Немачке Сергеј Лавров и Франк Валтер Штајнмајер разговарали су телефоном о поштовању међународних обавеза Кијева за осигурање безбедности руских дипломатских мисија у Украјини, уочи избора за Државну думу 18. септембра.

„Министри су разговарали о различитим аспектима ситуације у Украјини, укључујући јачање режима прекида ватре у зони унутар украјинског конфликта. Дотакнута су питања која се тичу поштовања украјинске стране међународних обавеза за осигурање безбедности руских дипломатских представништава у Украјини, посебно због избора за Државну думу Руске Федерације 18. септембра 2016. године“, наводи се на званичном сајту МИП-а Русије. 

Наведено је да се Лавров заложио за коришћење могућности Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а у Украјини за праћење ситуације око руске амбасаде у Кијеву и генералних конзулстава у Лавову, Одеси, Харкову на дан избора. Избори за Државну думу Русије биће одржани 18. септембра. Председник Украјине Петро Порошенко наложио је шефу украјинске дипломатије Павлу Климкину да информише Русију о немогућности спровођења избора за Државну думу „на украјинској територији“.

Циљ Украјине чланство у НАТО-у - Украјински министар одбране Павел Климкин изјавио је да је циљ Украјине да до 2020. године испуни све услове како би се квалификовала да постане претендент на чланство у НАТО-у.

Према речима украјинског министра одбране, Украјина на чланство у НАТО-у не гледа као на гаранцију безбедности, већ као на могућност да подигне стандард оружаних снага земље на ниво Северноатлантске алијансе. Климкин је такође оценио да чланство Украјине у НАТО-у тренутно подржава далеко више грађана него што је то био случај пре неколико година.

„Пре три године подршка чланству је износила 19 одсто, док сада она износи више од 60“, рекао је он. Врховна рада је крајем 2014. године унела измене у два закона којом се укида несврстани статус земље, док је годину дана касније председник Украјине Петро Порошенко потписао документ са НАТО-ом о одбрамбено-техничкој сарадњи.

Русија против давања нове транше кредита ММФ-а Украјини - Руски представник у Међународном монетарном фонду (ММФ) гласаће против давања нове транше кредита Украјини, изјавио је министар финансија Русије Антон Силуанов.

Русија сматра неоснованом одлуку ММФ-а према којој је Украјина испунила све услове за добијање наредне транше кредита, рекао је он. „У закључку ММФ-а се наводи да је Украјина испунила све услове за добијање нове транше кредита. Таква одлука је неоснована и ствара услове за будуће преседане“, истакао је министар.

Силуанов је подсетио да Украјина и даље дугује Русији нешто више од три милијарде долара. „Ми још увек нисмо добили званично обавештење Кијева о почетку преговора о реструктурирању дуга“, истакао је он и додао да ће Русија наставити да штити своје интересе на суду. Русија је тужила Украјину Вишем суду у Лондону у фебруару ове године. Москва тражи од Кијева да врати дуг од 3 милијарде долара и да плати камату у висини од 75 милиона долара.

До краја прошле године Кијев је редовно сервисирао дуг, а онда је прогласио банкрот на хартије од вредности које је од њега купила Русија. Поред тога, Москва је својевремено саопштила да ће инсистирати да враћање дуга Русији уђе у програм помоћи ММФ-а за Кијев.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима