На Јавору су се борили за Космет

Драгослав Гагричић - Јелена Матијевић
Новости

Кад отмемо и повратимо Јавор, тек онда можемо рећи да смо извршили своју, синовљеву дужност према отаџбини.

Овако је, пре 140 година, мајор Миахило Илић позивао своје јунаке у једну од најтежих битака Првог србско-турског рата, у народу познатијег као Јаворски рат. Осокољен победом на Чемерници, којом је спречен продор Турака на Мораву, мајор Илић је желео да освоји и Јавор, да отвори "врата слободе и Србије" сународницима у Рашкој области и на Косову који су још тамновали у турском ропству. Са исуканом сабљом кренуо је пред војницима на турски шанац на Јанковом вису... Трен касније млади мајор, покошен куршумом, и многи његови саборци, јуришници - отишли су у легенду...

Овим јунацима Србија данас одаје почаст на Спомен-гробљу на Јавору. И њима и њиховим саборцима Првог србско-турског рата који су на Ивањдан 1876. за отаџбину војевали и страдали на Калипољу. Битку нису добили, али је по окончању рата Србија, за коју су гинули, коначно добила независност, а Срби који су и даље остали под турским оковима били су оснажени вером у скоро ослобођење...

- Ратови са Турском, од 1876. до 1878. године, представљају окончање процеса стицања независности започетог још у устанку - објашњава др Милић Милићевић, научни сарадник Историјског института у Београду. - Србија и Црна Гора, после овог рата, на Берлинском конгресу, постале су међународно признате државе. Обе су се и територијално прошириле. Србија је добила градове, Ниш, Врање и Пирот као и око 12.000 квадратних километара у Топличком, Нишком, Врањском и Пиротском округу. Црна Гора је добила Никшић и први пут излаз на море добивши Бар и Улцињ.

По речима нашег саговорника, Први србско-турски рат, у народу познат и као "Јаворски", почетак је и промене спољнополитичке оријентације Србије.

- Раније, у доба кнеза Михаила, тежиште будућег проширења било је према западу, односно Босни - каже Милићевић. - После овог рата то је било потпуно онемогућено јер је Аустроугарска добила мандат да окупира ову територију, а 1908. званично је и анектирала. Због овога мисао о новим територијалним проширањима управљена је према југоистоку, према Рашкој области, Старој Србији и Косову. А, то се остварило тек три и по деценије касније, после Балканских ратова.

Ипак, ратови са Турском, како каже наш саговорник, подигли су углед Србије, што се огледа и у уздизању Србије на ранг краљевине 1883. године. Краљ Милан је постао и "први србски краљ после Косова". Ипак, србско-турски ратови су, како наглашава наш саговорник, имали и негативних последица, јер је Србија изгубила око 25.000 људи. Осим тога, на просторима где су вођене операције, срушена је свака пета кућа, а ратови су подстакли зулуме у Рашкој области, Старој Србији и на Косову.

Нажалост и граница између Отоманског царства и вазалне Кнежевине Србије, постављена Хатишерифом из 1830. године, и даље је остала кост у грлу народа. Протезала се Голијом и Јавором, обалом Увца и преко планине Ивице спуштала се на Дрину. Како историчари кажу, у колевци немањићке државе, постављена је и утврђена где никад није била, раздвајала је исти народ.

МАЈОР МИХАИЛО ИЛИЋ

Јаворски рат је изродио много јунака, али у песму и легенду отишао је само један - мајор Михаило Илић. Рођен у Јагодини, био је један од најшколованијих официра оног времена, књижевник, члан Србског ученог друштва.

Одбијајући наредбу да се повуче и ослањајући се на природне тврђаве, Чемерницу и Мучањ, у лето 1876. године, спречио је продор Турака са Јавора у долину Западне Мораве. Била је то једна од најзначајнијих битака Јаворског рата. Мајор Илић је погинуо 5. септембра 1876. године, у 32. години као командант Ужичке бригаде. Сахрањен је у Београду код палилулске цркве у гробницу коју му је подигла будућа краљица Наталија. Између два светска рата његови посмртни остаци измештени су на Ново гробље. На обелиску пише: "Ђенералштабном мајору Михаилу Илићу - јаворском јунаку - захвална отаџбина".

Драгослав Гагричић - Јелена Матијевић
Новости