Украјина и Новорусија из минута у минут - 07.07.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 04.07. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 07.07.




Кијевске снаге 402 пута напале територију ДНР - Током ноћи кијевске снаге су гранатирале Петровски и Трудовски рејон Доњецка.

Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 402 пута напале територију ДНР. Нападали су Старомихајловку, Жабичево, аеродром у околини Доњецка, Зајцево у околини Горловке, Саханку на југу републике као и Јасиновату и Докучаевск. Током напада оштећено је укупно 27 објеката.



Народна милиција ЛНР саопштава да су кијевске снаге током претходног дана 13 пута напале позиције НМ у рејону насеља Калиново, Соколники, Лозовое, Санжаровка и Логвиново. Жртава на срећу није било.

Преглед политичко-економских и других вести за 07.07.

Парламент Кипра усвојио резолуцију о укидању санкција Русији - Данас је Парламент Кипра гласао за резолуцију којом позива Владу да почне рад на укидању санкција Русији.

Иницијативу је подржало 33 посланика, 17 је било уздржано, а против резолуције није био ниједан посланик.

Посланици Парламента Кипра данас су гласали о резолуцији коју је поднела Напредна партија радног народа. У резолуцији је упућен позив Влади Кипра да започне рад у оквиру ЕУ на укидању санкција Русији и да тежи да Москва повуче ограничења на увоз производа са острва.

Представници  Напредна партије радног народа навели су да санкције ЕУ нису уродиле плодом.

„Уместо тога оне су, напротив, имале само негативне политичке и економске последице како за Русију, тако и за све земље-чланице ЕУ“, нагласили су Кипрани.

Министарство спољних послова Русије коментарисало је резолуцију коју је усвојио Парламент Републике Кипар „као подршку укидању санкција ЕУ према Руској Федерацији“. Важно је напоменути да ниједан посланик није био против.

Наравно, одредбе тог документа имају карактер препоруке. Међутим, такав исход гласања одражава жељу огромног дела народа Кипра за обнављањем узајамно корисних трговинско-економских веза са Русијом, наводи се на сајту Министарства.

Резолуција коју су усвојили кипарски посланици, као и резолуције сличног садржаја које су одобрили Народна скупштине Француске 28. априла и Сенат Француске 8. јуна ове године, као и регионални парламенти четири италијанске области, показују да расте разумевање земаља-чланица ЕУ о стварној ситуацији око анти-руских санкција и њихових негативних последица за националне економије, као и за европску безбедност у целини, пише у саопштењу.

Кери у Кијеву: САД желе добродошлицу новим чланицама НАТО-а - Сједињене Америчке Државе пожелеће добродошлицу новим чланицама НАТО-а „када оне буду спремне“, изјавио је генерални секретар Џон Кери на заједничкој прес-конференцији са председником Украјине Петром Порошенком у Кијеву.

„САД се придржавају своје политике отворених врата: спремни смо да пожелимо добродошлицу новим чланицама, када оне буду спремне. Како је рекао председник Порошенко, пред Украјином је још дуг пут реформи у војном сектору који је део дијалога у оквиру комисије Украјина—НАТО“, рекао је Џон Кери.

Он је навео да Украјина још није донела коначну одлуку о томе да ли ће предати захтев за чланство у НАТО-у.

Америчке санкције против Русије ће бити продужене ако Москва не испуни своје обавезе о деескалацији конфликта у Донбасу, изјавио је Џон Кери.

„Надамо се да ће ускоро наше жеље постати реалне акције које ће довести до промена набоље. Ако Русија изабере пут деескалације и пуне имплементације Минског споразума, сви ћемо то подржати. Ако Русија не испуни своје обавезе, онда ће санкције остати на снази“, додао је амерички дипломата.

Он је додао да ће за хуманитарну помоћ Украјини САД издвојити 23 милиона долара.

Кери се налази у посети Украјини у оквиру своје дводневне турнеје која је почела посетом Грузији. Он ће се у Кијеву састати са премијером Украјине Владимиром Гројсманом, председником парламента Андрејем Парубијем и шефом дипломатије Павлом Климкином.

Маркин: Украјина и даље крије радарске податке и снимке разговора својих војних диспечера - Истрага о обарању малезијског авиона над Донбасом игнорише захтеве да Украјина достави низ важних података – изјавио је портпарол руског истражног комитета Владимир Маркин.

Прецизирао је да званични Кијев и даље избегава да достави „примарне податке својих радара, преговоре (својих) војних диспечера и снимке разговора (свог) војног сектора“.

Маркин је открио и да Холандија не оставља Русији и њеним истражним органима „податке којима располаже“.

Група Холанђана укључених у истрагу стигла је у Москву и већ је имала разговор у државном тужилаштву Русије.

Путин и Обама разговарали о Сирији и Украјини - Председници Русије и САД Владимир Путин и Барак Обама разговарали су телефоном на иницијативу руске стране. Два председника разговарала су о Сирији, наводи се у саопштењу на сајту Кремља.

Руски председник информисао је америчког председника као шефа државе и копредседавајућег Минске групе ОЕБС-а (Русија, САД, Француска) за решење сукоба у Нагорно-Карабаху о резултату трилатералног састанка са лидерима Азербејџана и Јерменије, Илхамом Алијевим и Сержом Саргасјаном, који је одржан 20. јуна у Санкт Петербургу.

Владимир Путин је истакао да је приликом организације преговора Русија полазила од потребе да се промовише брза стабилизација ситуације у зони сукоба и стварање услова за унапређење мировног процеса. Барак Обама похвалио је напоре Русије. Два председника су се сложила да наставе активан заједнички рад у оквиру Минске групе ОЕБС-а у овој важној области.

Током разматрања стања у Сирији Владимир Путин позвао је саговорника да помогне у скором раздвајању умерене сиријске опозиције о терористичке групе Нусра фронт и других екстремиста на који се не примењује режим примирја.

Обе стране потврдиле су спремност за интензивирање војне координације руских и америчких дејстава у Сирији, као и значај обнове међусиријског преговарачког процеса под покровитељством УН, у циљу постизања политичког решења сукоба.

Што се тиче теме Украјине, председник Русије поново је указао на важност да Кијев стриктно испуни Мински споразум од 12. фебруара 2015. године, укључујући и успостављање правог директног дијалога са Доњецком и Луганском, спровођење амнестије, обезбеђивање посебног статуса ДНР и ЛНР и заједничко развијање закона о локалним изборима. Наглашено је да не постоји алтернатива политичком решењу. Означена је потреба интензивирања рада на решавању кршења режима прекида ватре, пуне имплементације споразума о повлачењу тешког наоружања и раздвајања сукобљених страна. У том смислу наглашена је улога Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а.

Кипар данас гласа за укидање санкција Русији - Данас ће у парламенту Кипра бити одржано гласање о укидању санкција Русији. Документ је поднела Напредна партија радног народа. Према мишљењу посланика, санкције које је ЕУ увела Москви нанеле су озбиљну штету економији острва. Најозбиљније последице осетиле су се у сфери туризма, финансијских услуга и комерцијалног саобраћаја.

Представници кипарске Напредне партије радног народа инсистирају на томе да власт острва треба да изради план за укидање антируских санкција. Главни аргумент је потреба за сарадњом са Русијом у свим сферама.

Они сматрају да треба обновити извоз кипарских производа у Русију, јер међусобна ограничења Брисела и Москве негативно утичу на трговинско-економске односе двеју држава.

Предлог је већ подржао градоначелник кипарског града Лимасола Андреас Христу. Он је сигуран да увођење санкција ниједној страни није донело корист, већ да су оне само заоштриле односе између земаља.

„Ниједан Кипранин не подржава санкције, без обзира на партијско чланство. Ова резолуција показује вољу нашег народа“, изјавио је он.

Норвешка ће наставити са режимом санкција према Русије - Министар спољних послова Норвешке Берге Бренде је током састанка са председником Украјине Петром Порошенком у Кијеву изјавио да његова земља намерава да и даље примењује санкције против Русије до завршетка сукоба у Донбасу, наводи се на сајту украјинског председника.

Порошенко је са Брендеом разговарао о ситуацији у Донбасу и току испуњавања Минског споразума.

„Министар спољних послова Норвешке уверио нас је да ће његова земља и даље примењивати санкције против Руске Федерације, док територијални интегритет и суверенитет Украјине не буду у потпуности успостављени“, наводи се у саопштењу.

Комисија за оборени МХ17 стигла у Русију - Генерално тужилаштво Русије дочекалo је колеге из Холандије који су стигли да преговарају о истрази рушења малезијског „Боинга“ у Украјини, изјавио је званични представник тужилаштва Александар Куреној.

Он је нагласио да је Русија још једном потврдила безусловну спремност на максимално ефикасну и оперативну сарадњу са Холанђанима у циљу расветљавања околности ове страшне трагедије.

Према речима представника тужилаштва, од новембра 2014. године Генерално тужилаштво дало је доста материјала и докумената на захтев за правну помоћ Националног тужилаштва Холандије. То конкретно укључује сведочанства очевидаца, резултате експеримената и истраживања узрока несреће, компилација видео-снимака медија са сведочењем локалног становништва о катастрофи и друге информације.

Куреној је додао да руска страна намерава да пажљиво и благовремено испуни све захтеве Холандије.

„Боинг 777“ малезијске авио-компаније, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014 у Доњецкој области Украјине при за сада неразјашњеним околностима. Погинуло је свих 298 особа које су се налазиле у авиону.

Информативна кампања САД покушава да створи Русију као непријатеља - Представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова назвала је „надувавање“ скандала у вези са америчким дипломатом покушајем да се створи слика да је Русија непријатељ.

„Та информативна кампања има различите циљеве и задатке: да се на светском нивоу формира лик непријатеља у свим правцима, да се покаже да агресија Запада није усмерена на Русију и да се на примеру наводног напада на америчког дипломату надува тај конфликт“, рекла је Марија Захарова.

Она је гласине око инцидента назвала кампањом за лобирање за усвајање америчког закона за јачање контроле кретања руских дипломата.

Захарова је раније саопштила да се за руске дипломате у САД непрестано измишљају нова ограничења, да ЦИА и ФБИ организују провокације и да се примењују недопустиве мере, укључујући психолошки притисак на дипломатске службенике, чак и у присуству чланова њихових породица.    

Рогозин: Својим ширењем НАТО оправдава совје постојање - Иза ширења НАТО-а на исток не стоји ништа друго осим оправдања свог постојања, рекао је потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин на прес-конференцији у Придњестровљу.

„Сами по себе они су нормални момци, али чим се окупе заједно они постају злотвори. То је реликт Хладног рата. То што они сада раде Русији, њеним савезницима, њеним партнерима, то се не уклапа ни у какве оквире. Они отворено повећавају, не толико војну снагу, колико војну реторику. Иза тога у највећој мери нема ничега, осим интереса за оправдањем свог постојања. НАТО није корисна организација. Давно је прошло време да се НАТО распусти, о чему је говорио и руски председник“, рекао је Дмитриј Рогозин.

Према његовом мишљењу, више деценија, посебно након распада Совјетског Савеза 90-их година, трајао је период који је постао претња за Северноатлантску алијансу, јер је организација тада изгубила оправдање за своје постојање.

„Сада када се појављују неке нове компликације у међународним односима, они се отворено радују, приказују се као да су некоме потребни. У принципу, та организација је створена искључиво за конфликте, за рат, за притисак“, закључио је Рогозин.

Украјина продужила ембарго на руске производе до краја 2017. године - Кијев је продужио ембарго на увоз једног броја руских производа до 31. децембра 2017. године.

Први потпредседник Владе и министар економије Украјине Степан Кубив саопштио је да је нацрт закона направљен тако да се осигура национална безбедност Украјине и да се одговори на трговинска ограничења које је увела Русија. Између осталог, он је поменуо указ руског председника Владимира Путина о продужењу ембарга на украјинске производе. 

Кубив је навео да је према показатељима трговина између Русије и Украјине од јануара до априла опала за 42 одсто у односу на исти период прошле године.

Владимир Путин је 29. јуна продужио ембарго према земљама које су раније увеле санкције Москви. Руска ограничења ће важити до краја 2017. године.

Забрану на испоруке украјинске робе Москва је увела 1. јануара 2016. године. Одмах након тога, Кијев је усвојио контрамере.

Захарова: Западни медији се плаше да покажу прави живот на Криму - Званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова сматра да један број западних медија одбија да допутује на Крим јер не желе да покажу нормалан живот у Републици, где не постоје гето и кршење људских права.

Инострани новинари који посете Крим мораће да покажу нормалан живот, за који западно друштво мисли да не постоји, изјавила је Марија Захарова.

„Јер, ако дођу овде, неће моћи да праве репортаже о гету и резервату, пребијању људи и тоталном кршењу права и слобода људи. Треба показати живот, а живот је такав какав он јесте, ту се ништа не можеш урадити. Треба им показати то што у очима гледишта западног друштва не постоји — нормалан живот на полуострву са свим плусевима и минусима, свакодневним бригама, радостима, циљевима, задацима и превазилажењем насталих проблема. А управо то не улази у планове западног мејнстрима“, рекла је Марија Захарова.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима