Дан када су Американци убили 290 путника иранског авиона

Трећег јула 1988. године са аеродрома у Бандар Абасу на лету 655 према Дубаију полетио је путнички авион Ербас А300, компаније Иран аир у коме се налазило 290 људи, од којих 66 дјеце и 16 чланова посаде.

Док је ирански путнички авион, поштујући међународне стандарде, повећавао висину летења изнад иранских територијалних вода у Перзијском заливу, погодиле су га двије ракете испаљене са америчког ратног брода Винцент. Ирански авион је срушен, сви путници и чланови посаде су страдали.

Званични Вашингтон никада се није извинио Ирану за обарање авиона. Тадашњи амерички предсједник Џорџ Буш старији, изјавио након ицидента: “Да се никад неће извинити за поступке Сједињених Држава без обзира на чињенице“. Службено објашњење САД-а било је да је путнички авион препознат као ирански ловац Ф-14 Томкат. То објашњење је парадоксално када се узме у обзир да је наведени амерички ратни брод био опремљен најмодернијим АЕГИС системом и мултифункционалним фазним 3Д радаром, који је тада сматран поносом америчке морнарице.

Официр одговоран за злочин, заповједник бојног брода Винсет са кога су испаљени пројетили, капетан Вилијам Роџерс не само да није позван на одговорност, већ је касније одликован медаљом Легије заслужних за службу током 1987. и 1989. године.



Међутим након извјесног времена су испливали извјештаји официра који су служили на другим америчким ратним бродовима стационираним у Персијском заливу, који непосредно прије напада на ирански путнички авион изражавају забринутост због каријеризма капетана Роџерса, описујући га као особу која је “била спремна учинити све како би добила чин адмирала – па чак починити и злочин против човјечности“.

Четврт вијека након трагедије иранског путничког авиона, Ајван Еланд аналитичар калифирнијског Независног института осврнуо се следећим ријечима на инцидент: “Да ли се Американци сјећају иранског путничког авиона који је без било каквог извињења оборен изнад Персијског залива ракетним системом АЕГИС? Тим чином САД су се умијешале у иранско-ирачки рат и стале на страну Садама Хусеина. Наравно да се не сећају, зато што се несрећни случај своди на горку истину да се Американци не баве историјом“.