Украјина и Новорусија из минута у минут - 01.07.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 30.06. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 01.07.




Припадник Војске ДНР о нападу на подручје Дебаљцева

Позиције кијевских снага

Кијевске снаге 236 пута напале територију ДНР - Током прошле ноћи кијевске снаге су повремено отварале ватру на насеље Широка Балка у околини Горловке и Докучаевск.



Ситуација у ДНР остаје напета. Кијевске снаге су за протекла 24 сата 236 пута напале територију ДНР. Нападали су Спартак, Трудовски и Петровски рејон, као и подручје аеродрома у Доњецку, Горловку, Јасиновату, Докучаевск, Саханку и Коминтерново. Укупно је оштећено 9 стамбених кућа од којих је једна у Коминтернову потпуно уништена.

Преглед политичко-економских и других вести за 01.07.

Косачов: У Европи све мање верују у причу о руској ``агресији`` - У Европи све мање верују у причу о руској агресији и о томе сведочи и отпор једног броја земаља продужењу руских санкција, изјавио је председник међународног комитета Савета федерација (Горњи дом руског парламента) Константин Косачов.

„Као што се очекивало, Савет Европске уније званично је продужио економске санкције против Русије до 31. јануара 2017. године. Није интересантна сама чињеница, она се претворила у рутину, већ оно што јој је претходило, а то су све већи унутрашњи отпори санкцијама“, рекао је сенатор.

Косачов сматра да у ЕУ влада „совјетска дисциплина“.

„Чак и незадовољни послушно гласају ’како треба‘. Таква ’европска вредност‘ која је, по мом мишљењу, у великој мери допринела ’брегзиту‘: диктат Брисела и демонстрација једногласности не допадају се свима“, нагласио је он. Читајте више

ЕУ званично продужила санкције против Русије - Европска унија званично је продужила економске санкције против Русије до 31. јануара 2017, наводи се у званичном саопштењу Савета ЕУ.

„Савет је 1. јула 2016. године продужио економске санкције против одређених сектора руске привреде до 31. јануара 2017. године“, саопштава Савет ЕУ.

У саопштењу се наводи да је одлука донета једногласно писменом процедуром договора.

Јацењук: Недопустиво укидање санкција Русији - Бивши премијер Украјине Арсениј Јацењук изјавио је, обраћајући се председнику САД и лидерима земаља ЕУ, да је укидање санкције Русији недопустиво.

„Господине председниче, лидери ЕУ, недопустиво је укидање санкција Русији све док не реализује Мински споразум и не врати Доњецку и Луганску област и Крим“, прокоментарисао је Арсениј Јацењук реплику новинара да се део европских политичара залаже за ублажавање санкција.

Бивши украјински премијер, говорећи у Вашингтону у Атлантском савету, био је веома одлучан. Једна од његових изјава, на пример, јесте да врло брзо Украјини неће бити потребан гас, поготово не руски.

Он се опет пожалио на ниске плате украјинских чиновника и предложио Европљанима да створе фонд који би у прелазном периоду, до уласка земље у ЕУ, помагао њене чиновнике. По замисли Јацењука, то је један од начина борбе против корупције.

САД: Санкције против Русије остају до 2017. - Санкције које су САД, Европска унија и низ других земаља увеле Русији највероватније ће остати на снази до почетка 2017. године, изјавио је за Спутњик бивши амерички амбасадор у Украјини Џон Хербст.

Упитан да ли ће санкције бити укинуте до краја године, Хербст је одговорио да неће.

„Зато што, ако Кремљ не почне да испуњава Мински договор (за решење ситуације у Украјини), не мислим да ће немачка канцеларка Ангела Меркел да пристане на ублажавање санкција. И не мислим да ће се председник САД Барак Обама сложити да се санкције ублаже“, додао је Хербст.

Раније су стални представници Европске уније донели одлуку да продуже санкције против Русије, које истичу 31. јула, за још шест месеци — до краја 2017. Одлуку дипломата треба да одобри Савет ЕУ.

Запад објашњава продужење антируских санкција са испуњавањем Минског споразума. У складу са споразумима, Кијев до краја 2015. треба да спроведе уставне реформе. Њени кључни елементи су децентрализација и усвајање закона о специјалном статусу региона Доњецке и Луганске области. Међутим, према мишљењу Русије, украјинске власти нису способне или не желе да испуне ове споразуме.

Што се тиче Москве, она, како наглашавају у Министарству спољних послова, може само да врши притисак на сукобљене стране. У Кремљу сматрају да је апсурдно повезивати санкције са реализацијом Минског договора, пошто Русија није страна у сукобу и субјекат Минског споразума о Украјини.

МСП РФ: Треба размотрити увођење санкција Кијеву - Идеју сталног представника Немачке при ОЕБС-у Хернота Ерлера да треба увести санкције против оних који не испуњавају Мински споразум треба размотрити, изјавио је секретар у Министарству иностраних послова Русије Григориј Карасин.

„Ако неко жели да се критички однесе према позицији Украјине, мислим да то питање треба размотрити“, изјавио је Григориј Карасин, коментаришући иницијативу немачког дипломате Хернота Ерлера.

Прошлог уторка Ерлер је позвао да се прекине са обичајем да се за кршење Минског споразума не сноси никаква одговорност. 

Раније је стални представник самопроглашене ДНР у контакт групи Денис Пушилин изјавио да су за потпуни прекид ватре у Донбасу потребни политичко решење и увођење санкција онима који крше примирје.

Како је саопштио стални представник САД при НАТО-у Даглас Лут, лидери земаља Алијансе рачунају да ће од председника Украјине Петра Порошенка на седници Савета Украјина-НАТО чути извештај о реализацији Минског споразума.

Француска: Русија ће учествовати у Савету Русија-НАТО - Руска страна је пристала на одржавање састанка Савета Русија-НАТО, након јулског самита Алијансе у Варшави, преноси Ројтерс, позивајући се на француског шефа дипломатије Жан Марка Ероа.

„Русија је дала свој пристанак, али бисмо желели да се састанак одржи након самита НАТО-а у Варшави“, изјавио је Жан Марк Еро.

Еро је изјавио да Француска жели не само солидарност унутар НАТО-а, већ и чврстину у односима са Русијом.

„Не желимо да самит у Варшави буде одржан под знаком конфронтације“, рекао је француски шеф дипломатије Жан Марк Еро.

Самит НАТО-а биће одржан 8. и 9 јула у Варшави. Раније је министар одбране Русије Сергеј Шојгу одобрио повећање војног присуства у близини руске границе.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима