Украјина и Новорусија из минута у минут - 29.06.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 28.06. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 29.06.



Кијевске снаге покушале да на два места пробију одбрану Дебаљцева - Кијевске снаге су покушале да код Дебаљцева пробију одбрану Доњецке и Луганске Републике.

Министарство одбране ДНР је саопштило: „Јутрос - између 7 и 8 часова - украјинске снаге су, користећи оклопна возила и артиљерију, покушале да прођу у нашу дубину. Успеле су да напредују четири километра према насељу Логвиново, али су биле заустављене у зони одговорности Народне милиције Луганске Републике. Борба и даље траје“.

Украјинска артиљерија и минобацачи не престају да туку Логвиново.

Заменик команданта оперативне зоне „Доњецк“ - Едуард Басурин - нагласио је да Украјинци покушавају да пробију одбрану ЛНР-ДНР. Додао је да довлаче нову ратну технику и гомилају је око такозване „Светлодарске дуге“.

Басурин је нагласио да је украјинска армија формирала више нових ударних диверзантских група у чијем саставу има и доста страних најамника.

Незванично, на обе стране има мртвих и рањених.

Међутим, портпарол армије (Народне милиције) Луганске Републике, Андреј Морочко, изјавио је да је напад на Логвиново „успешно заустављен“ и да међу браниоцима није било губитака.

Високи функционер у политичком одељењу Министарства одбране ДНР, Владислав Бриг, открио је да је главни правац удара украјинске армије био код Угљегорска и да су Украјинци у првом налету били успели да пробију одбрамбене линије ДНР:

„Напад је почео два и по сата после поноћи. Украјинска армија је у борбу убацила цео један батаљон и јуришну групу, али су их наше јединице одбациле назад. Не могу да кажем где су се Украјинци зауставили. Наши момци проверавају да ли су стигли да минирају положаје које су морали да напусте.“

Бриг тврди да су нападачи имали најмање 25 погинулих.

Бивши командант одбране Горловке, генерал ДНР Игор Безлер изјавио је да су украјинске снаге биле успеле да заузму „квадрате 6351,6350,6348,6149,6148,6147 „.

Градске власти Дебаљцева су објавиле да армија „држи позиције и успешно одбија нападе“.

Последице гранатирања Доњецка 

Стање на фронту - Синоћ око 20:15 кијевске снаге су поново напале територију ДНР. Отварали су ватру на насеља Лењинское и Зареченко на југу ДНР у Новоазовском рејону.

Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 734 пута напале територију ДНР. Нападали су северну и западну околину Доњецка, северну и западну околину Горловке, Саханку, Коминтерново, Докучаевск и Јасиновату. Током напада рањене су две жене а оштећено је укупно 23 стамбена објекта. Како је навео едуард басурин, кијевске снаге су код Широкина заробиле осам деминера Војске ДНР.

Према саопштењу Народне милиције ЛНР кијевске снаге су током протеклог дана 19 пута напале снаге НМ у подручју Калинова, Калиновке, Лозовог, Золоток и Первомајска. Према саопштењу, губитака није било.



Синоћ су кијевске снаге такође отвориле ватру на представнике заједничког Центра за контролу и координацију режима примирја у околини Широкина на југу ДНР. Припадници војске ДНР успели су да представнике мисије евакуишу из зоне сукоба.

Преглед политичко-економских и других вести за 29.06.

Путин потписао Указ о продужењу санкција Западу до 2017. године - Руски председник Владимир Путин потписао је продужетак ембарга на увоз пољопривредних производа, који је уведен као одговор на санкције Запада, до 31. децембра 2017. године.

„У циљу заштите националних интереса Русије и у складу са Законом о специјалним економским мерама и Законом о безбедности налажем да се од 6. априла 2016. године до 31. децембра 2017. године продуже посебнe специфичнe економскe мерe којe су предвиђенe указом председника Руске Федерације ’О примени посебних, специфичних економских мера у циљу осигурања безбедности Руске Федерације‘“, наводи се у последњем указу председника Русије Владимира Путина.

Раније је премијер Русије Дмитриј Медведев, коментаришући продужетак ембарга, нагласио да су на ту одлуку Владу подстакле многобројне молбе домаћих произвођача. Он је позвао привреднике да не губе време и да активније користе могућности за развој извоза.

Меркел: Ништа не стоји на путу проширења санкција Русији - Продужавање санкција Русији повезано је са реализацијом Минског договора, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел на конференцији за медије након Европског Савета у Бриселу.

„Председник Француске Франсоа Оланд и ја смо још једном известили данас о нивоу реализације Минског споразума. На тај начин смо истакли да је продужење санкција, нажалост, у вези са нивоом реализације… потребно. Дакле, ништа не стоји на путу проширења санкција“, истакла је Меркелова.

Раније су стални представници Европске уније одлучили да продуже санкције против Русије, које истичу 31. јула, на још шест месеци — до јануара 2017. Одлуку ових дипломата треба да потврди Савет Европе.

Истовремено, три земље — Француска, Велика Британија и Шведска — искористиле су право „парламентарне резерве“ која предвиђа усклађивање ставова са локалним парламентима. Касније се сазнало да је Италија у последњем тренутку тражила да се у резолуцију укључи тачка о могућности ревизије политике према Москви крајем 2016. године.

Захарченко: Донбас неће доживети судбину Српске Крајине и хвала браћи Србима - Хоће ли становници Доњецке и Луганске Народне Републике доживети трагичну судбину Српске Крајине, питање је које се увек наметне кад светске агенције јаве да је реализација Минских мировних договора ушла у ћорсокак, а да истовремено НАТО намерава да повећа војну помоћ свом новом савезнику - Украјини. Ових дана из Брисела је поново стигла вест да ће НАТО на самиту у Варшави донети одлуку о "новом пакету помоћи" Кијеву.

Иако декларативно Запад тражи од Кијева да се реализују Мински договори по којима би Донбас добио одређену аутономију, неоспорно је да главни савезници украјинског руководства, који седе у Вашингтону, подржавају жељу Петра Порошенка да "блицкригом потуче снаге Доњецке и Луганске народне републике и дође на границу с Русијом".

На питање са почетка текста, дописник "Новости" из Москве имао је прилику да му одговори лидер Доњецке Народне Републике Александар Владимирович Захарченко (40), који је дошао у Москву на промоцију књиге познатог руског писца Захара Прилепина "Све што треба да се реши", иначе публицистичко дело где је главни јунак управо Захарченко. Читајте више

Наришкин: Русија ће се вратити у ПССЕ када јој се потпуно врате овлашћења - Русија ће се вратити у Парламентарну скупштину Савета Европе (ПССЕ) када се руској делегацији потпуно врате овлашћења, изјавио је председник Државне думе Сергеј Наришкин уочи састанка са председником ПССЕ Педром Аграмунтом.

„У центру пажње је питање како, када и под којим условима ће руска делегација обновити учешће у расправи. За нас је очигледно да ћемо се вратити у Парламентарну скупштину када руској делегацији у пуном обиму буду враћена овлашћења равноправног учесника“, рекао је Наришкин у интервјуу за телевизију „Русија 24".

Председник руске Думе потврдио је да ће се у оквиру Генералне скупштине Парламентарне скупштине Црноморске економске сарадње у Москви састати са председником ПССЕ.

„Он је угледан, веома обазрив и поштован политичар. Управо тако се и односим према њему. Ово је други наш сусрет у последњих месец и по. Недавно смо се састали у Санкт Петербургу“, додао је Наришкин.

Према његовим речима, Русија ће захтевати да ПССЕ донесе одлуку о неприхватљивости ограничавања овлашћења националних делегација убудуће.

ПССЕ је током 2014. и 2015. због става о Криму одузела руској делегацији право гласа, право учешћа у раду статутарних органа и у мониторинг мисији Скупштине. Као одговор на ове мере, руска делегација напустила је ПССЕ до краја 2015.

Почетком 2016. руска страна одлучила је да не упућује документе потребне за потврду овлашћења.

Италијанска Лигурија за признавање Крима - Обласни савет Лигурије ће у среду усвоити резолуцију којом се траже званично признавање Крима за део Русије и укидање антируских санкција, рекао је министар обласне владе за економски развој и лидер регионалне утицајне партије „Лига Севера“ Едуардо Рикси.

„Пројекат резолуције коју смо ми покренули сутра ће бити дат на гласање обласном савету Литургије и убеђен сам да ће за њега гласати већина чланова нашег регионалног законодавног органа“, изјавио је један од главних аутора иницијативе.

Пројекат резолуције су крајем маја израдили представници партије „Лига Севера“, „Напред, Италија“ и „Браћа Италије — Национална aлијанса“ који ће у Лигурији образовати владајућу коалицију, а у Италији се налазе у опозицији Владе Матеа Ренција. Читајте више

Захарова: Нисмо ми ти који погоршавају билатералне односе - Према речима Захарове „Вашингтон пост“ је објавио чланак о наводним узнемиравањима америчких дипломата у Русији.

„Добили смо много писама и људи су били бесни. Због тога нисмо могли да одбијемо да реагујемо“, истиче Захарова.

Она је рекла и да западни медији и даље ћуте када се узнемиравају руске дипломате у иностранству.



„Уместо да побољшају ситуацију, они је изокрећу. Чланак "Вашингтон поста" је одличан пример пропаганде“, наводи портпаролка Министарства иностраних послова Русије.

„Руске дипломате се стално сусрећу са провокацијама ФБИ и ЦИА. Конкретно, агенти тих агенција не либе се да примене чак и нелегалне мере против наших дипломата, попут психолошког притиска на наше дипломате у присуству њихових породица“, казала је Захарова.

„Уколико желите доказ, један од стручњака "Вашингтон поста" је Мајкл Мекфол, који је доживео неуспех као амерички амбасадор у Русији. Мекфол је назвао Русију дивљом земљом и тај термин је понављао током читавог свог мандата. Такво понашање погоршало је руско-америчке односе“, рекла је Захарова.

Она је подсетила да су САД саопштиле да су антируске санкције усмерене на дестабилизацију Русије.

„Нисмо ми ти који погоршавају билатералне односе“, закључила је Захарова.

Матарела: Оставити отвореним све канале комуникације са Русијом - Италија сматра да је потребно оставити отвореним све канале комуникације са Русијом како би се избегла даља ескалација у односима са Москвом, изјавио је председник Италије Серђо Матарела у интервјуу за лист „Стампа“.

„Јачање војног присуства ради смиривања наших савезника у Источној Европи мора бити праћено политичким дијалогом на највишем нивоу. Да би се избегао даљи раст тензија са Руском Федерацијом, ми сматрамо да је неопходно сачувати отвореним све канале комуникације, почевши од Савета Русија-НАТО“, рекао је Матарела одговарајући на питање о томе да ли је НАТО-у потребан још један самит који ће се одржати у Варшави 8. и 9. јула да би преиспитао односе са Русијом.

Према речима италијанског председника, Рим схвата разлоге за забринутост које имају многи савезници, али и поставља питање да ли проблеми заиста могу да буду решени истовремено доприносећи повећању тензија, наводи „Стампа“.

„Наш задатак састоји се у томе да промовишемо дијалог и да подстакнемо одговорно понашање свих заинтересованих страна“, нагласио је председник Италије.

Италијански парламент одбацио резолуцију о укидању санкција Русији - Доњи дом Парламента Италије је након Сената одбацио нацрт резолуције који су упутиле опозиционе снаге Покрет пет звезда и партија Лига Севера, о укидању санкција Русији.

Конкретно, посланици су одбацили нацрт резолуције Покрета пет звезда, у којој се Влада позива да „охрабри и подржи иницијативу усмерену на уклањање режима санкција против Русије“.

Осим тога, у тексту документа који је одбила Влада, говори се о ревитализацији „у компетентним европским институцијама“ напора усмерених на стварање основе за „ближу и ефикаснију координацију и сарадњу између обавештајних служби различитих земаља, укључујући и Руску Федерацију, у спречавању и сузбијању терористичких аката.“
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима